19. mar 2021.

Saša Baron Koen: Sumanuta ideja da su Fejsbuk i Tviter bastioni slobode, šačica ljudi ima vlast kao nekad imperatori

Briljantni glumac, upravo nominovan za Oskara, skinuo je masku Borata i nastupio otvoreno i hrabro, za razliku od mnogih svojih popularnih kolega, direktno govoreći o odgovornosti za planetarno širenje laži i o ogromnoj šteti za demokratske procese koju prave neke od najvećih kompanija na svetu – Fejsbuk, Gugl, Tviter, Jutjub…

Saša Baron Koen (foto: Jutjub snimak ekrana)

U nedavno objavljenom intervjuu koji je dao za podkast Sway (produkcija Njujork tajmsa), autorke Kare Svišer, pod naslovom Saša Baron Koen ima poruku za Marka Zakerberga, čuveni britanski glumac i aktivista za slobodu govora kritikovao je ponašanje platformi i govorio o potrebi da se one regulišu.

Prenosimo najzanimljivije delove intervjua ovog glumca koji je upravo nominovan za Oskara za ulogu u snažnom svedočanstvu o protestima u Čikagu šezdesetih (The Trial of The Chicago 7), kao i delove njegovih ranijih nastupa u kojima govori o istoj temi.

„Jakšemaš. Ja zovem Borat. Ja voleti seks. To lepo.“

Iako se najširoj publici ranije predstavljao na ovaj način, glumac koji stoji iza lika Borata, Saša Baron Koen, otkako nastupa bez maske i pod svojim imenom ima mnogo direktnije i ozbiljnije poruke za neke od najvećih internet medijskih mogula današnjice.

Potpuno je sumanuto da ta šačica ljudi iz Silicijumske doline ima vlast koju su nekad imali imperatori

Čovek koji je u prethodnom Borat-filmu namagarčio Rudija Đulijanija, u to vreme jednog od najmoćnijih ljudi iz okruženja predsednika Donalda Trampa, nastavlja tamo gde je stao sa filmovima – otvoreno se suprotstavlja moćnicima, ovoga puta onima čije kompanije vladaju svetom informacija.

Za razliku od nekih drugih poznatih ličnosti koje se bave aktivizmom ili dobrotvornim radom samo zato što to imidž selebritija čini potpunijim i prihvatljivijim, što je, inače, fenomen koji je i sam ismevao u svojoj nedavno objavljenoj mini-seriji pod nazivom „Ko je Amerika?“, Saša Baron Koen je još kao tinejdžer učestvovao u protestima protiv fašističke organizacije „Nacionalni front“ i marširao protiv južnoafričkog aparthejda. U svom diplomskom radu bavio se pokretima za ljudska prava u Americi, zbog čega je mnogo pre Borata otputovao u tu zemlju.

U govoru koji je održao na gala prijemu za podršku Antidefamejšen ligi (Anti-Defamation League) „izašao je iz karaktera“, što u javnosti veoma retko čini, i po prvi put je govorio o društvenim mrežama i njihovom pogubnom uticaju na ljude širom sveta.

ADL je, inače, jedna od najstarijih organizacija u Sjedinjenim Državama. Bavi se, između ostalog, borbom protiv govora mržnje i upravo je Saši Baronu Koenu uručila nagradu krajem 2019. godine.

Na početku govora je rekao: „Prvi put u životu govorim kao moj najmanje popularan lik – Saša Baron Koen.“

Silicijumska šestorka brine o deonicama, ne o demokratiji

Tada je i prvi put upotrebio izraz „Silicijumska šestorka“ (Silicon Six), misleći na vlasnike i direktore Fejsbuka (Mark Zakerberg), Tvitera (Džek Dorsi), Jutjuba (Suzan Vojčicki), Alfabeta (osnivači Gugla Lari Pejdž i Sergej Brin) i Gugla (direktor Sundar Pičaj) – kompanija iz Silicijumske doline kraj San Franciska koje danas vladaju internetom i imaju ogroman uticaj na informisanje i život ljudi na celoj planeti. Njegov govor imao je veliki odjek i više od dva miliona pregleda na Jutjubu.

Kao da je doba razuma, ono u kome su se stvari bazirale na argumentima – prošlo. Počinje doba u kome znanje nema vrednost, kao ni naučni zaključci

„Silicijumska šestorka, svi multimilioneri i svi Amerikanci, više brine o rastu deonica svojih kompanija nego o očuvanju demokratije“, rekao je tada Koen, pojasnivši kako je u pitanju „ideološki imperijalizam“.

„Šestoro ljudi iz Silicijumske doline, koje narod nije izabrao na izborima, nameće svoju viziju sveta ostatku planete, ne odgovara ni pred jednom vladom i ponaša se kao da su iznad zakona“, rekao je poznati glumac.

„Uzmimo za primer političke reklame, koje je moguće postaviti (na mreže) čak i ako su u pitanju laži“, rekao je Koen, dodajući kako, na svu sreću, platforme ipak menjaju zakone o političkom reklamiranju.

„Fejsbuk će vam pomoći da, preciznim targetiranjem na mikro nivou, postignete najveći efekat (reklame, prim. nov.). Prema ovoj izopačenoj logici, da je Fejsbuk postojao u tridesetim godinama prošlog veka, on bi dozvolio Hitleru da postavi reklamu od 30 sekundi o rešavanju jevrejskog problema“, poentirao je Koen.

OVAKVI ISTUPI BI MOGLI DA ZNAČE KRAJ MOJE KARIJERE

Odgovarajući na pitanje zbog čega je „izašao iz karaktera“ i govorio protiv velikih internet kompanija, Saša Baron Koen je rekao sledeće:

– Bilo je to godinu dana pre izbora u Americi. Mislio sam da će Tramp i njegova ideologija ponovo pobediti tako što će na društvenim mrežama širiti laži, teorije zavere i mržnju… A kao što znamo, postoje uslovi da se takve stvari brže šire i više gledaju. Na primer, algoritmi Jutjuba su napravljeni tako da stalno drže vašu pažnju. Što ljudi provode više vremena na Fejsbuku, Guglu ili Jutjubu, dolazi im više novca od reklama. A da bi zadržali pažnju, sledeća stvar koju će vam ponuditi da pogledate biće malo ekstremnija od one prethodne. Ova radikalizacija algoritama me je inspirisala da se javno oglasim. I nisam očekivao posebne reakcije.

Dok sam odrastao u severozapadnom delu Londona, maštao sam o tome da postanem deo pozorišne grupe… Nikada nisam mislio da ću imati svoju emisiju na televiziji niti da će mi neko dati novac da snimim film. Nisam poznavao nijednog uspešnog glumca. Tako da sam do te 2019. godine postigao i više od svojih najneverovatnijih snova.

Zato sam pomislio da bi taj govor mogao da označi i kraj moje karijere i da će se ljudi javno pitati zbog čega držim predavanja o nečemu što mi nije struka. Da će reći – ne talasaj, samo budi zabavan. Mnogi komentari koje sam dobio na Tviteru i Fejsbuku bili su upravo takvi – začepi i pravi fazone.

Napadi su dolazili od armije trolova. Društvene mreže baš i nisu mesto na kome ima mnogo slobode govora, posebno ako pripadate nekoj manjinskoj grupi ili ste žena, ili pak ako nastupate sa pozicije koja je levo od centra.

Doba razuma je prošlo

U autorskom tekstu objavljenom u Vašington postu, koji je u glavnim crtama adaptacija nekoliko dana ranije održanog govora, Koen je rekao kako je, budući da je poznat po tumačenju lika Borata, koji je „glavni prenosilac lažnih vesti“, možda neobično to što on sada istupa protiv velikih medijskih internet kompanija, ali da ga je upravo popularnost njegovih „najružnijih šala“ motivisala da o ovome javno progovori.

„Kao da je doba razuma, ono u kome su se stvari bazirale na argumentima – prošlo“, napisao je Koen u svom tekstu i dodao da sada počinje era u kojoj „znanje nema vrednost, kao ni naučni zaključci“.

Demokratija, koja počiva na zajedničkim vrednostima, sada je u padu, dok je autoritarizam, koji se hrani masovnim lažima, u usponu, napisao je Koen.

Prema njegovom mišljenju, upravo je „Silicijumska šestorka“ odgovorna za širenje propagande, budući da su oni ti koji omogućavaju da informacije, istine i neistine dođu do najvećeg broja ljudi, te je pozvao na zakonsko regulisanje platformi.

Da je Fejsbuk postojao u tridesetim godinama prošlog veka, on bi dozvolio Hitleru da postavi reklamu od 30 sekundi o rešavanju jevrejskog problema

Odgovarajući na pitanje novinarke Njujork tajmsa zbog čega se bavi „Silicijumskom šestorkom“, Saša Baron Koen je rekao kako je sve donedavno oklevao da javno istupa, da je pokušavao da motiviše svoje poznate prijatelje da oni javno govore o opasnostima od društvenih mreža, ali da nikome do te teme nije bilo stalo.

Dešavalo mu se da na holivudskim žurkama povremeno nabasa na nekoga iz Silicijumske doline („jer, da, milijarderi vole da idu na holivudske žurke da bi se družili sa poznatima“) i da bi ih u tim situacijama bukvalno saterao u ćošak i pričao im o lažima koje se šire na društvenim mrežama i opasnostima po demokratiju, ali da je njihov komentar uglavnom bio „uh, mislio sam da si smešniji u prirodi“.

„Tada sam shvatio da je mnogo tih ljudi neverovatno pametno, ali u jednoj uskoj, specijalizovanoj oblasti, i da im ne smemo dati mogućnost da upravljaju. Potpuno je sumanuto da ta šačica ljudi ima vlast koju su nekad imali imperatori“, rekao je Koen.

Prema njegovom mišljenju, „ovaj period će biti proučavan kao vreme apsurda u kome vlade nisu na vreme intervenisale, dozvolivši ovim ljudima da zarađuju na širenju laži, što je vodilo do masovne smrti“.

Nakon napada na američki Kongres, Koen se 6. januara na Tviteru javno i poimenično obratio pomenutim Zakerbergu, Dorsiju, Vojčicki i Pičaiju, poručivši im da je došlo vreme da jednom za svagda izbace Trampa sa svojih platformi. Nedugo potom zabrana je i usledila.

Odgovarajući na pitanje kako sada gleda na to, Koen je rekao kako veruje da je „permanentna zabrana neophodna“. I da se već vide posledice, uključujući istraživanje koje je sproveo Zignal Labs, po kome je, nakon što je Tviter ukinuo Trampov nalog, broj dezinformacija o izborima u SAD opao za 73 odsto.

„Tramp i dalje uživa potpunu slobodu govora i može nešto da izjavi kad god hoće, i to će novine preneti“, rekao je Koen. „Može da održi miting kad god poželi i da na njemu govori. Tako da je ideja da je njegov govor ograničen besmislena.“

Komentarišući slobodu govora na društvenim mrežama, za koju kaže da je „prividna“, Saša Baron Koen podseća da je u SAD Kongres taj koji štiti i reguliše slobodu govora, a ne kompanije, te da Fejsbuk i Tviter imaju pravo, baš kao i svaka druga firma, da zabrane nasilje i progon.

GEBELSOVE DRUŠTVENE MREŽE BILE SU RADIO-STANICE

Jedan od argumenata protiv tvrdnji Saše Barona Koena bio je kako Hitleru nije bio potreban Tviter, Musoliniju Instagram, a Staljinu Tik-Tok da bi sproveli svoje pogubne ideje. On je odgovorio da se nimalo ne slaže s tom pretpostavkom.

„Dovoljno je pogledati Gebelsa. Njegove društvene mreže bile su – radio-stanice. On je shvatio snagu novog medija, i da ako nacisti preuzmu dosta stanica u Austriji, da će je lakše osvojiti. Fašisti i autokrate su inače eksperti u širenju dezinformacija, a potrebni su im upravo novi mediji i stoga nedovoljno regulisani. Zbog toga su današnje društvene mreže savršeno oruđe autokrata.

Kongres štiti slobodu govora, a ne kompanije

Koen je to slikovito objasnio: ako bi neonacista ušao u restoran i počeo da preti gostima, rekavši da će  pobiti sve Jevreje, vlasnik restorana bi imao ne samo svako pravo već i moralnu obavezu da takvu osobu izbaci napolje, te bi to moralo da važi i za kompanije na internetu.

„Zbog ovoga mi je ideja da su platforme bastion odbrane slobode govora sumanuta“, rekao je Koen i dodao da one „ne dozvoljavaju da se vide bradavice, ali dozvoljavaju naciste“.

Poznati glumac se na kraju osvrnuo i na često spominjani izgovor Fejsbuka i drugih društvenih mreža kako im je teško da identifikuju lažne sadržaje i zapaljiv govor na platformama, jer postova ima previše.

„Budući da smo još uvek u globalnoj pandemiji, milioni ljudi su nezaposleni, tako da ne razumem zašto ove kompanije ne povećaju broj svojih moderatora. One to sigurno mogu sebi da priušte. Tokom sedamdesetih, kada je bio na svom vrhuncu, ’Dženeral motors’ je imao više od 800.000 zaposlenih širom sveta. Fejsbuk je prošle godine zaradio 86 milijardi dolara, i to su postigli sa samo 50.000 zaposlenih. Fejsbuk bi mogao da zaposli Amerikance u odbrani američke demokratije, Britance da odbrane demokratiju u Britaniji i tako dalje, po celom svetu… To bi zaustavilo laži, spaslo živote i unapredilo demokratiju“, smatra Koen.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend