22. apr 2019.

„Niko od nas nije očekivao napad na RTS“ (VIDEO)

Prošlo je 20 godina. Bio je petak. Dva sata i šest minuta iza ponoći. Šesnaest naših kolega je poginulo kada je pogođena zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici. Dvadeset godina kasnije i dalje se pitamo zašto?

Dvadeset godina od bombardovanja zgrade RTS i pogibije 16 zaposlenih za taj zločin niko nije odgovarao. Naša je obaveza da nastavimo da istražujemo i tražimo odgovornosti onih koji su odobrili taj napad, rekao je za RTS predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

Svedok napada, kamerman Dragan Stanar, kaže da niko nije očekivao da će se to dogoditi, iako je bilo predznaka.

U trenutku bombardovanja bio je u Studiju 1, iz kojeg su emitovane vesti.

„Te noći bio sam planiran na poslovima kamermana u Studiju 1, iz koga se najveći deo programa emitovao. Ja sam čekao vesti u hodniku. Spiker Boban Kovačević ušao je u studio u 1.45 da ga kadriram. Nekoliko minuta kasnije ušao i kolega Aleksandar Deletić. Međutim, tu nije bilo mesta za dvoje ljudi i ja sam mu rekao da izađe i ode do kolega da se dogovore za vesti u tri. To je bilo poslednji put da sam ga video živog“, ispričao je Stanar.

U trenutku udara, kaže, samo je nastupio mrak.

„Ništa nismo ni čuli ni videli. Ja sam samo pitao kolegu Bobana da li je dobro, da li je živ i krenuli smo prema izlazu. Znao sam da je udar došao sa desne strane, iz pravca Tašmajdana. Prolaza prema Aberdarevoj više nije bilo. Od ulaza prema Takovskoj video sam da nema prepreka i tuda smo išli“, opisao je Stanar.

Nije imao dilemu da li treba da dolazi na posao tih dana, smatrao je to svojom obavezom.

„Moja država je bila napadnuta i hteo sam da dam doprinos da u svet pošaljemo istinu koja je bila drugačija od one koju su oni plasirali. Kao što su vojnici bili na terenu, ja sam bio na svom poslu i radio sam svoj posao“, rekao je Stanar.

Kaže i da nije mogao da pomisli da će RTS biti bombardovan.

„Zaista nisam to očekivao. Međutim, kada sa ove distance, svih ovih godina razmišljam, bilo je predznaka da su se sve kockice složile da RTS bude bombardovan. Te večeri, za razliku od svih ranijih, u zgradi nije bilo nijednog stranog novinara, nijedne ekipe. Na platou kod televizije bila je postavljena i kamera za Breta Sandlera, koji se svake večeri odatle uključivao. Te večeri nije dolazio da izveštava“, opisao je Stanar.

Sećajući se toga, kaže da se svih 20 godina oseća tužno.

„Za mene je ovih 20 godina čist ćar. Ja sam nastavio da radim u ovoj kući i nadam se da ću iz nje i otići u penziju. Tužno je to jer to je zločin i za to niko nije odgovarao i mi se nadamo da će jednom neko položiti račune“, rekao je gostujući u Jutarnjem dnevniku Dragan Stanar.

Strašan zločin koji se ne sme zaboraviti

Predsednik UNS-a i urednik Pištaljke Vladimir Radomirović kaže da je to strašan zločin, koji ne smemo da zaboravimo.

„Moramo ga istražiti do kraja i moramo da insistiramo na tome jer niko od onih koji su naredili bombardovanje nije odgovarao. Nisu samo novinari ugroženi već i drugi medijski radnici“, rekao je Radomirović.

Na konferenciji pod nazivom „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, koju zajedno organizuju UNS i RTS, učestvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Važno je da će i Vučić govoriti večeras da pošaljemo poruku da i država stoji iza naših zahteva“, rekao je Radomirović.

Ne možemo zanemariti kontekst u kojem obeležavamo 20 godina, pretnje i nasilje prema novinarima dešavaju se svuda u svetu.

„I vaša televizija je nedavno bila meta nasilja i to ne sme da se dešava. I večeras ćemo govoriti o presudi za ubistvo Ćuruvije, imaćemo panel o izveštavanju 90-ih, doći će predstavnici najvećih medijskih kuća i ugledne kolege iz celog sveta. Bombardovanje RTS-a je po mnogo čemu bio presedan koji je kasnije otvorio vrata za napade i na druge medijske kuće i novinare“, rekao je za RTS predsednik UNS-a.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend