Otkrivena mreža SNS botova na Iksu: 40 hiljada objava podrške Vučiću i napada na nezavisne medije

Protestni pokret je pukao, a SNS će imati apsolutnu vlast – ovako glasi poruka koju je za manje od dva minuta podelilo 24 naloga na Iksu (X), 4. oktobra, usred predizborne kampanje.

Objavljivanje iste poruke na toliko profila, tokom svega 117 sekundi, bilo je signal za istraživače da među njima postoji koordinacija.

U danima kada se nalozi nezavisnih medija na mrežama napadaju, a internet bruji o procurelim podacima botovske mreže vlasti na društvenim mrežama – među kojima su oni korišćeni u radno vreme u državnim institucijama – Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI) i istraživački centar Media Forensics Hub Univerziteta Klemson objavili su istraživanje o gotovo 40 hiljada poruka, koje su za samo 12 dana predizborne kampanje objavila 332 povezana naloga na društvenoj mreži Iks.

Ponavljanje masovnog prenošenja iste poruke u kratkom roku istraživačima je ukazalo na organizovano delovanje čitave mreže naloga.

Oni su zaključili da ta mreža svrstava „nezavisno novinarstvo i opoziciju predvođenu studentima u jedinstveni blok neprijatelja”, dok istovremeno više od trećine svog sadržaja posvećuje „promovisanju Aleksandra Vučića, koji je u septembru podneo ostavku na funkciju predsednika kako bi predvodio izbornu listu svoje Srpske napredne stranke (SNS)”.

Izveštaj analizira kako ova organizovana mreža funkcioniše i ukazuje na to kako produženi pritisci van onlajn sfere – uključujući i pritisak vlasti i promene vlasništva u velikim nezavisnim medijima – utiču na izborni proces.

Vučić važniji od SNS-a

Istraživači su ova 332 naloga razvrstali u 97 manjih grupa. Unutar njih, nalozi iznova reaguju na iste objave u razmaku od nekoliko sekundi, koriste identičan tekst ili imaju toliko sličan ritam aktivnosti da se ponašaju kao da jedna osoba vodi više profila.

Iako to što više naloga brzo podeli popularnu objavu nije dokaz da rade po dogovoru, istraživači su zabeležili 171 slučaj u kom su najmanje tri naloga iz najmanje dve različite grupe podelila istu poruku u roku od dva minuta. Upravo ponavljanje takvih obrazaca, kako kažu, „teško je pripisati slučajnosti”.

Sa Vučićevim nalogom bile su povezane 13.894 poruke – više od trećine ukupne aktivnosti otkrivene botovske mreže. Sa njegovim objavama je 261 nalog stupao u interakciju, odnosno gotovo četiri petine njih i to: deljenjem, odgovaranjem ili citiranjem.  

Vučić je tako privukao više od pet puta više aktivnosti od zvaničnog naloga Srpske napredne stranke i oko 12 puta više od prvog čoveka SNS-a Miloša Vučevića.

Istraživanje pokazuje da mreža uglavnom širi stvarne Vučićeve izjave i objave njegovih prepoznatljivih pristalica. Obmana je u tome što se organizovano umnožavanje tih poruka i odobravanje ispod njih predstavljaju kao spontana podrška brojnih nezavisnih građana. Provera da li je političar zaista nešto rekao zato nije dovoljna da se ova vrsta manipulacije otkrije – potrebno je pratiti i ko njegove reči širi, kada i s kim, navodi se u izveštaju.

Botovi i tabloidi protiv nezavisnih medija

Dok Vučićeve objave šire i ispod njih ostavljaju poruke podrške, isti nalozi uglavnom odgovaraju nezavisnim medijima, osporavajući verodostojnost njihovog izveštavanja.

Za dvanaest dana botovski nalozi su ostavili 1.237 odgovora ispod objava N1, a 557 odgovora ispod objava portala Nova.rs.

Ova dva medija zajedno su primila više od jedanaest puta više odgovora nego provladini tabloidi obuhvaćeni analizom.

Istraživači navode da čitanje odgovora nezavisnim medijima, nakon izdvajanja onih u kojima se izričito pominje studentski pokret, ukazuje na to da je većina poruka usmerena protiv samih medija i verodostojnosti njihovog izveštavanja.

Otkrivena mreža botova se pritom ređe obraća direktnim političkim protivnicima, a najviše su joj na udaru upravo N1 i Nova.rs. Napadi na medije su bili „kontinuirani i usmereni, te znatno žešći od svega što je ova mreža usmeravala ka liderima opozicije”.

„Mreža se retko bavila nalozima studentskog pokreta, odnosno prvim kandidatom na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem. Naša analiza ukazuje na to da su oni koji stoje iza ove mreže uložili više truda u napadanje kredibilnih medija nego u napadanje direktnih rivala svog kandidata, što zauzvrat sugeriše da nezavisno izveštavanje smatraju većom pretnjom”, piše u izveštaju.

Nezavisni mediji su, osim na meti botova, bili i na meti prorežimskih medija:

„Prorežimski mediji otvoreno čine ono što otkrivena mreža radi prikriveno – predstavlja nezavisne medije kao produženu ruku protestnog pokreta.”

U naslovima koje je BFMI pratio od 3. do 9. oktobra pojavljivali su se izrazi poput „blokaderski N1“, „tajkunski N1“ i „blokaderski” novinari i mediji.

„Ova etiketa je uobičajena u pomenutim medijima; pojavljuje se u oko četvrtini izbornih naslova u Informeru i petini na portalu Alo, dok je na portalima N1 i Danas prisutna u manje od jednog od 200 slučajeva. Tabloidi i neautentična mreža na isti način tretiraju ove medije, omalovažavajući nezavisno novinarstvo kao stranački aktivizam”, navode autori i zaključuju:

„Budući da su upravo ovi mediji među retkima koji redovno izveštavaju o Studentskoj listi, ovaj napad slabi opoziciju upravo tamo gde je njena medijska zastupljenost najizraženija. Istovremeno, isti mediji su izloženi sve većem pritisku i van interneta.”

Radnim danima povećana aktivnost

Iako ih kolokvijalno nazivamo „botovima“, ne znači automatski da su to nalozi iza kojih stoje programi koji automatski objavljuju poruke.

Istraživači BFMI navode da aktivnost otkrivene mreže ima ritam koji više liči na ljude za ekranom: između dva i sedam ujutru gotovo zamire, a najveća je oko 13 i 22 časa. U ta dva sata nastala je približno šestina svih otkrivenih poruka.

Radnim danima aktivnost je bila oko 27 odsto veća nego vikendom. Istraživači, međutim, upozoravaju da takav raspored sam po sebi ne dokazuje da profile vode zaposleni u državnim institucijama ili stranačko osoblje.

Ugašen deo naloga

Iks je, navodi BFMI, suspendovao 69 naloga, približno petinu otkrivene mreže. Ti profili, međutim, proizveli su tek oko desetine svih objavljenih poruka.

Od 131 naloga koji su kontinuirano delovali usklađeno, suspendovan je samo jedan. BFMI zato ocenjuje da je mreža ostala bez dela „perifernih” naloga, dok je njena suštinska struktura uglavnom netaknuta.  

Pritisci i van društvenih mreža

Napadi na internetu prate promene koje su izazvale zabrinutost za nezavisnost redakcija N1 i Nove: od avgustovskih smena direktora ovih medija – do kojih je došlo iako nadležne luksemburške institucije još nisu odobrile prodaju ovih medija portugalskoj kompaniji Alpac Capital –  do otpora novinara Nova.rs novom glavnom uredniku Marku Stjepanoviću i toga što je novi menadžment N1, bez konsultacija sa uredništvom, zatražio dozvolu Regulatornog tela za elektronske medije, iako je televizija i dalje pod nadzorom luksemburškog regulatora.

BFMI ne tvrdi da država, novi vlasnik i otkrivena botovska mreža deluju po zajedničkom dogovoru, niti utvrđuje motive za promenu vlasništva nad nezavisnim medijima. Ipak, istraživači ukazuju na to da različiti pritisci istovremeno pogađaju iste medije, baš pred izbore.

„Njihov zajednički efekat je taj da mediji, koji su u najboljem položaju da izveštavaju o sprovođenju glasanja, tome pristupaju u trenutku kada je njihov kredibilitet izložen koordinisanim napadima na internetu, a njihova buduća regulatorna zaštita ugrožena odlukama rukovodstva.”

Iz BFMI ukazuju na to da novi Savet REM-a tokom tri oktobarske sednice nije izrekao nijednu meru protiv emitera, te da bi „prebacivanje N1 i Nove S iz nadležnosti regulatora koji primenjuje standarde EU u oblasti audio-vizuelnih medija pod nadzor regulatora koji te standarde još ne ispunjava oslabilo postojeću zaštitu njihove uređivačke nezavisnosti”.

„Kada regulacija medija u Srbiji dostigne standarde na koje se država obavezala kao kandidat za članstvo u EU, postojali bi znatno jači argumenti za nadzor domaćeg regulatora”, navodi se u izveštaju.

Iz BFMI pozivaju domaće i međunarodne posmatrače da nastave praćenje koordinisanih manipulacija na internetu i nakon izbora, posebno pokušaja diskreditacije nezavisnih medija ili rada izbornih posmatrača, odnosno pokušaja da se utiče na to kako javnost doživljava rezultate.

Napomena: Autorka teksta je učestvovala u radu na izveštaju Balkanske inicijative za slobodne medije i istraživačkog centra Media Forensics Hub Univerziteta Klemson kao istraživačica iz Srbije