Partneri Saveta Evrope upozoravaju: Srbija jedno od glavnih žarišta napada na slobodu medija, meta posebno N1

Posebno je istaknut protest koji je održan u Beogradu 28. juna, u kome su brojni novinari povređeni, a koji je ocenjen kao „posebno nasilan”, ali se i dodaje da su i u Novom Sadu više puta zabeleženi slučajevi ometanja novinara, uključujući hapšenja i oduzimanje opreme.

U godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara navodi se da su izjave visokih zvaničnika, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, “doprinele podsticanju neprijateljstva prema nezavisnim glasovima predstavljajući ih kao „neprijatelje“ države”.

Neprijateljstvo posebno usmereno na N1

Dodaje se da je to „neprijateljstvo” bilo posebno usmereno na “glavnu preostalu nezavisnu televizijsku stanicu N1” i to na više načina, od javne podrške koju je Vučić pružio kampanji blaćenja koju je provladin tabloid vodio protiv novinara N1, do javnog ponižavanja novinara N1 Mladena Savatovića, koji je u danima koji su usledili dobio nove pretnje.

U izveštaju se navodi da je u julu prošle godine, nakon što je predsednik Vučić označio N1 kao „čisti terorizam“, redakcija je primila pismo sa pretnjom napadom „u stilu Šarli Ebdoa“, pored ostalih pretnji smrću koje svakodnevno prima putem interneta.

Ocenjuje se da se to uklapa u obrazac diskreditovanja novinara i podsticanja neprijateljstva prema medijima, pri čemu su lokalni novinari sve češće meta napada. “Zaposleni u N1, Nova, Danas, Radar i novinarka Insajder TV-a Brankica Stanković takođe su bili meta pretnji napadom „u stilu Šarli Ebdoa“ od strane različitih počinilaca. Medijski profesionalci poput Nenada Kulačina, Marka Vidojkovića ili Dinka Gruhonjića, bili su meta zajedno sa svojim porodicama, uključujući kampanje blaćenja i kampanje mržnje, dok su počinioci retko privođeni pravdi,” navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, nezakonita upotreba naprednih špijunskih alata za nadzor i dalje izaziva veliku zabrinutost za novinare i njihove izvore, a posebno nakon poslednjih slučajeva njihovog instaliranja na telefone i ostale uređaje novinara u 2025. godini.

Na meti blaćenja i novinarska udruženja

U izveštaju se navodi da su i novinarska udruženja bila meta kampanja blaćenja.

„Novoosnovana Asocijacija novinara Srbije (ANS) širilo je lažne narative, označavajući Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) kao organizaciju koja ‘podržava organizatore nereda’. Kampanja ocrnjivanja, koju je potom javno podržao predsednik Vučić, proistekla je iz toga što je NUNS obezbedio zaštitnu opremu novinarima koji su izveštavali sa protesta,” navodi se u izveštaju i dodaje da je NUNS bio i meta provladinog tabloida Informer TV, koji je pokušao da diskredituje udruženje objavljujući poverljive finansijske informacije.

Monitoring medija za 2025. godinu Centra za medijski pluralizam i slobodu medija (MPM), koji mapira rizike po medijski pluralizam i bezbednost novinara širom Evrope, utvrdio je visok nivo rizika (68%) u Srbiji, zbog koncentracije medijskog tržišta pod rastućom kontrolom države i partije, podseća se u izveštaju. Dodaje se i da je postupak imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ponovo sproveden na manjkav način, lišen transparentnosti i nezavisnosti.

“U aprilu su glavni nezavisni televizijski kanali, N1 i Nova TV, uklonjeni sa distribucije satelitske televizije, ostavljajući gledaoce bez izbora osim da ove kanale prate putem interneta. U julu su istrage OCCRP-a i KRIK-aotkrile politički motivisane planove za slabljenje njihove nezavisnosti. N1 i Nova bili su meta napada više visokih zvaničnika zbog navodnog delovanja protiv države”, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, to uključuje i ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratinu, koji je izjavio da N1 i Nova „ne treba da postoje u našem etru“.

U izveštaju se kaže da ni RTS, koji je kritikovan zbog načina izveštavanja o protestima, nije bio pošteđen političkog mešanja, kao i da su medijski profesionalci u različitim medijima, kao što su Euronews Srbija, ELLE Srbija, Večernje novosti i Politika, “otpušteni ili primorani da podnesu ostavke zbog suprotstavljanja cenzuri i odbrane etičkog novinarstva”.

Srbija jedna od zemalja sa najvećim brojem SLAPP tužbi

Srbija ostaje jedna od zemalja u Evropi sa najvećim brojem SLAPP tužbiprotiv medija, navodi se u izveštaju i dodaje da najveći teret podnose istraživački mediji koji se bave kriminalom i korupcijom.

Izveštaj se poziva na misiju solidarnosti koju je Konzorcijum evropskih organizacija za zaštitu slobode medija (MFRR) sproveo prošlog aprila u u Beogradu i Novom Sadu, kada su stanje medija opisali kao „vanredno“, i „obeleženo pretnjama po bezbednost novinara, upotrebom špijunskog softvera, medijskom zarobljenošću i SLAPP tužbama”.

“U svom izveštaju MFRR je pozvao vlasti da okončaju javne napade na novinare, obustave nezakonite policijske radnje i protivzakoniti nadzor, istraže i nedavne i istorijske napade i obezbede nezavisnu regulaciju medija i javno emitovanje. Takođe je pozvao Evropsku uniju da javno osudi napade, kampanje blaćenja, političko mešanje u medije i upotrebu špijunskog softvera, kao i da dosledno vrši pritisak na srpske vlasti u vezi sa statusom istraga napada na novinare,” zaključuje se u godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara u delu o Srbiji, koji je danas predstavljen u Briselu.

Srbija je u izveštaju pod nazivom „Na prelomnoj tački: Sloboda medija 2025“ izdvojena u fokus, zajedno sa Azerbejdžanom, Bugarskom, Gruzijom, Mađarskom Slovačkom i Turskom, ali on navodi i druge konkretne primere pritisaka i napada na novinare u Srbiji, kao što su napad pristalica vladajuće stranke na novinara BIRN-a Sašu Dragojla, ili napad policajaca na više novinara koji su izveštavali sa Vidovdanskog protesta, uprkos tome što su se identifikovali kao predstavnici medija.

Izveštaju podseća i na slučaj novinara POP TV-a, RTL-a i Slobodne Dalmacije koji su zadržani su na srpskoj granici pre nego što im je zabranjen ulazak u zemlju, uz ocenu da države kao što su Srbija i Gruzija „sve češće preduzimaju korake kako bi sprečile međunarodne novinare da izveštavaju o protestima“.

Novinarke česte mete onlajn zlostavljanja

U delu koji se odnosi na pretnje novinarkama preko interneta, za koje se kaže da su česta meta onlajn zlostavljanja i objavljivanja ličnih podataka, izveštaj podseća i na slučaj Kristine Demeter Filipčev, urednice i novinarke portala Bečejski mozaik, koja je bila izložena uvredama i pretnjama silovanjem nakon objave o komemorativnoj tišini za žrtve tragedije u Novom Sadu. Dodaje se i da je Vrhovno javno tužilaštvo Srbije saopštilo je da pokrenut predistražni postupak radi identifikacije počinilaca.

Izveštaj beleži i konkretne pokušaje špijuniranja novinara, kao što je primer dve novinarke BIRN-a, Bogdana (pseudonim) i Jelena Veljković, koje su bile meta pokušaja napada špijunskim softverom Pegasus putem sumnjivih Viber poruka, dok su istraživale strane investicije i navodnu korupciju u Srbiji, uz upozorenje da to ukazuje „zabrinjavajuće slabljenje demokratskih mehanizama zaštite“.