11. apr 2020.

„Plašim se da nikada nećemo saznati ko je naredio i ko ubio mog oca“ ispovest ćerke Slavka Ćuruvije dan pred 20-godišnjicu zločina

- Ne znam da li ćemo ikada saznati pravu istinu ko je naredio i ko je ubio mog oca. Nemamo početak i kraj, glavu i rep, a to je, nažalost, posledica što se dugo čekalo sa istagom - kaže za "Blic" Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog Slavka Čuruvije, vlasnika i novinara "Dnevnog telegrafa".

Foto: N1

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. na Uskrs, a samo dan pred 20-godišnjicu zločina, Specijalni sud je doneo prvostepenu presudu i četvoricu pripadnika Državne bezbednosti osudio na kazne od 20 i 30 godina zatvora. Radomir Marković, bivši načelnik DB-a, osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo, dok su kao saizvršioci osuđeni Milan Radonjić na 30, Miroslav Kurak na 20 i Ratko Romić na 20 godina zatvora.

Na izrečene kazne žalili su se branioci okrivljnih i tužilaštvo, a predmet je trenutno u Apelacionom sudu, na kome je odluka da li će poptvrditi presudu ili možda predmet vratiti na ponovno suđenje. Kako odluke još nema i ova godišnjica, ne na Uskrs, već na Lazarevu subotu, prolazi bez odgovora na pitanja ko je naredio ubistvo novinara i ko je ispalio smronosne hice.

– Teško je davati prognoze, posebno u ovom trenutku, zbog vanrednog stanja. Sve je stalo. Iz tog razloga je odložena i sednica koje je trebalo da bude održana krajem marta. Sada se ne može ništa predviđati, ali će ovo sve proći i tada ćemo Fondacija „Slavko Ćuruvija“ i ja pomno pratiti sve i ukazati na svaku nepravilnost, kao što smo činili i ranije – navodi ćerka ubijenog novinara i obaveštavati javnost o tome.

Jelena Ćuruvija u ovom momentu ne želi da prejudicira kakva će biti odluka Apelacionog suda.

– Ja nikada neću biti zadovoljna jer onaj ko je naredio i onaj ko je ubio mog oca nisu izvedeni pred sud. Skeptična sam i plašim se da to nikada neće ni biti utvrđeno, zbog protoka vremena. Dugo se čekalo sa istragom – konstatuje Čuruvijina ćerka.

Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“, a sa njim je tada bila prijateljica Branka Prpa. Istraga je godinama tapkala u mestu, a ključni momenat bio je iskaz Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije. Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga radi očuvanja postojeće vlasti“.

Ipak, prvostepene presuda izrečena je skorio dve decenije posle zločina. Tom presudom je tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen na 30 godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo Ćuruvije. Prema presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, dok je tužilaštvo tvrdilo da je u Ćuruviju pucao Kurak, sud je smatrao da su DB-ovci samo pripremili teren. Nasuprot presudi, optužnica tvrdi da je Kuraku saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Branku Prpu.

Sud je u toku postupka doneo nekoliko kontroverznih odluka poput izbacivanja pojedinih dokaza koje je Apelacioni sud potom vratio u postupak.

Marković u zatvoru, za Kurakom poternica

Romiću i Radonjiću u izrečenu kaznu, prema prvostepenoj presudi, uračunava se vreme koje su proveli u pritvoru od januara 2014. do jula 2017. godine i kućnom pritvoru u kojem se i dalje nalaze uz elektronski nadzor. Marković u zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, a kako se u srpskom pravnom sistemu kazne ne sabiraju, on ostaje osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora. Kurak je osuđen u odsustvu jer se nalazi u bekstvu i za njim je na snazi crvena poternica Interpola.

Bračni par Milošević – Marković

Iako zvanično nije optužena da je učestvovala u ubistvu Ćuruvije, ime Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića, predsednika SRJ, pominjalo se u istrazi ovog zločina. Naime, pominjilao se da je bila kivna na njega zbog novinarskog rada te da je naručila tekst u „Politici ekspres“, „Ćuruvija dočekao bombe“. Taj tekst je bio početak hajke na Ćuruviju i uvod u njegovu likvidaciju. Ako se ikada i zvanično dođe do dokaza da je imala aktivnu ulogu u ovom zločinu, pa čak i da ga je naručila, Mirjana Marković neće za to odgovarati jer je preminula krajem marta 2019. godine, samo nekoliko dana pre nego što je doneta prvostepena presuda.

Saslušano više od sto svedoka

Prvostepena presuda koja im je izrečena nije doneta jednoglasno, već preglasavanjem sudija u tročlanom veću odnosom 2:1. Tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije saslušano je više od 100 svedoka i održano je preko 90 glavnih pretresa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend