12. okt 2018.

Političari su ili ravnodušni ili huškaju na nasilje prema novinarima

“Pretnje prema novinarima ne poznaju nacionalnost: to je jezik kriminalaca koji žele da kriju ilegalne poslove pod velom tajni. Problem je u tome što državna vlast ne reaguje brzo i efikasno, čime utire put daljim napadima.”

Sve suženiji prostor za medijske slobode i pretnje prema novinarima postaju zajednički delilac u velikom broju zemalja članica Saveta Evrope, kaže u intervjuu za Istinomer Dunja Mijatović, Komesarka za ljudska prava pri Savetu Evrope. Odgovarajući na nekoliko pitanja povodom ubistva istraživačke novinarke u Bugarskoj, ali i sve težih uslova za rad novinara u Srbiji, kaže da u mnogim slučajevima ubistva novinara nisu bila plod sudbine, već strukturalnih nedostataka u državnim institucijama koje je trebalo da ih zaštite.
Kako komentarišete činjenicu da su za samo godinu dana u zemljama Evropske unije ubijena četiri novinara?

Sloboda štampe i bezbednost novinara su već godinama u sve lošijem stanju. Od 1992. godine, više od 150 novinara je ubijeno u zoni Saveta Evrope. Neki od njih su pokrivali ratne priče, međutim većina ih je ubijena dok su pokušavali da skrenu pažnju na mračne kutke u kojima vladaju korupcija, kriminal i politika. Primećujemo da nekažnjivost takvih zločina utiče na slobodu govora i slobodu medija u mnogim zemljama. Kako sam već pisala u kolumni prošlog aprila, evropske vlade moraju da zauzmu ozbiljniji stav pri sprovođenju standarda koji se tiču ljudskih prava, a koje su usvojili u vezi sa bezbednošću novinara i drugih medijskih aktera. Trebalo bi da preduzmu izvodljive i realistične mere kako bi se drastično podigao nivo bezbednosti novinara. To je moguće ukoliko postoji politička volja. Nažalost, mnogi političari su u najboljem slučaju ravnodušni prema pretnjama koje dobijaju novinari. U najgorem slučaju su oni ti koji huškaju na nasilje i produbljuju nepoverenje prema medijima, što je neprihvatljiva praksa.

Kako vi vidite ubistvo novinarke u Bugarskoj? Da li je to posledica unutrašnje situacije ili možemo da kažemo da je globalna situacija kad se govori o slobodi medija nije svetla, te da ubistvo samo po sebi nije iznenađujuće?

Sloboda štampe i bezbednost novinara u Bugarskoj se već godinama pogoršavaju. Novinari, naročito oni koji istražuju slučajeve korupcije, trpe političke pritiske i pretnje. Nažalost, to se ne razlikuje od dešavanja u drugim zemljama, budući da smo svedoci ubistava i fizičkih napada na novinare. Viktorija Marinova je četvrti novinar i treća žena novinarka ubijena u Evropskoj Uniji od 2017. godine do danas, posle Kim Val, Dafne Karuane Galicije i Jana Kuciaka.

Ironično govoreći, čini se da su neke zemlje Evropske Unije “preuzele“ srpski recept za postupanje prema novinarima.

Pretnje prema novinarima ne poznaju nacionalnost: to je jezik kriminalaca koji žele da kriju ilegalne poslove pod velom tajni. Problem je u tome što državna vlast ne reaguje brzo i efikasno, čime utire put daljim napadima na novinare. U nedostatku konkretnih akcija države, počinioci se zapravo osećaju moćno i nedodirljivo i vrlo često prođu nekažnjeno.

Prošle godine ste za Radio Slobodna Evropa izjavili da je situacija na Balkanu u pogledu medija “sve lošija“. Kako vam izgledaju trenutne okolnosti?

Situacija se pogoršava brzim tempom u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope. Veoma je zabrinjavajuća nekažnjivost zločina prema novinarima i krivično gonjenje novinara na osnovu sumnjivih optužbi u nekoliko zemalja članica Evropskog saveta, kao što su Ruska Federacija, Ukrajina, Turska i Azerbejdžan. Naša društva ne mogu da napreduju ukoliko novinari nisu u mogućnosti da obavljaju svoj posao slobodno i bez straha. U Srbiji tek treba da vidimo zadovoljenje pravde u odnosu na slučajeve ubistava koja su se dogodila devedesetih godina. Ima nekog napretka, ali to nije dovoljno. Hitno je, ali i moguće da se preokrene ovakva situacija. To zahteva političku volju i konkretne mere koje država treba da preduzme, kao što su efikasan sistem policijske zaštite novinara, nezavisno sudstvo koje je u stanju da kazni počinioce kao i naručioce, te saradnju između državnih organa i nevladinih organizacija, udruženja novinara i nezavisnih nadzornih tela.

Sigurna sam da ste veoma dobro obavešteni o stavovima medijskih organizacija i nezavisnih novinara (uključujući i neke NVO) o Evropskoj Uniji u kojoj ne vide prodršku kada za njihove napore u vezi sa položajem medija u Srbiji. Da li se Evropska Unija pravi da ne vidi kakva je situacija sa medijima u Srbiji?

Ne mogu da govorim u ime Evropske Unije, ali kao Komesarka Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava, sistematski skrećem pažnju državnih organa na slobodu medija i bezbednost novinara. Iz tog razloga sam u stalnom kontaktu sa novinarima, njihovim udruženjima i nevladinim organizacijama koje rade na njihovoj zaštiti. Delim njihovu zabrinutost u vezi sa situacijom u Srbiji i ostalim zemljama. Moramo predano da radimo da preokrenemo negativni trend, da podignemo svest o važnosti slobode medija i slobode štampe i nađemo najbolje načine za rad sa vladama, akademskim zajednicama, industrijom i civilnim sektorom, kako bi društvo postalo osetljivije i prijateljski nastrojeno prema medijima i novinarima.

Pre nekoliko dana su u centru Novog Sada pretučena dva momka albanske nacionalnosti samo zato što su govorili na svom maternjem jeziku. Da li, s obzirom na ovaj incident, ali i položaj nezavisnih institucija, medija, NVO, slobode govora možemo da kažemo da je opšte stanje ljudskih prava u Srbiji lošije u poslednjih nekoliko godina?

Još uvek nisam posetila Srbiju. Moji prethodnici su izrazili zabrinutost u sposobnost državnih institucija da ispune obavezu i podrže ljudska prava u brojnim oblastima. Nedavno je moj neposredni prethodnik objavio saopštenje za štampu posle posete Srbiji u februaru u kom se dotakao pitanja slobode medija. Pozabaviću se tim pitanjem i drugim zabrinjavajućim temama u vezi sa ljudskim pravima kada budem došla u Srbiju. Sa izuzetnom zabrinutošću sam primetila incident koji ste pomenuli, ali i sa nadom da će nadležni organi sprovesti efikasnu istragu ovog zločina i da će posvetiti posebnu pažnju činjenici da je mržnja mogući motiv.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend