13. feb 2020.

Porast broja napada i pritisaka na novinare, kako da se zaštite

Broj napada i pritisaka na novinare je u porastu u odnosu na prethodne dve godine, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. Zabeležili su 90 slučajeva u 2019. godini. Učestalije su, kažu, pretnje, jezik govora mržnje i vređanje novinara na društvenim mrežama, u čemu prednjače političari. Još je načina na koje institucije i pojedinci pokušavaju da onemoguće novinare u radu.

Kada novinare ne dožive kao glas javnosti, već kao svoje protivnike, umesto informacijama neretko odgovaraju vređanjem, pretnjama, pa i paljenjem imovine. A nekada su institucije i pojedinci potpuno zatvoreni za komunikaciju ili je ograniče samo na saopštenja.

Nije retkost ni ignorisanje određenih medija i novinara, pa ni da se u okviru iste redakcije bira s kojim novinarima će se sarađivati.

„Čini mi se da je ovo postao model ponašanja. Imamo predstavnike vlasti na najvišim nivoima koji pokazuju određeni model ponašanja, koji zapravo se prenosi na najniže organe vlasti, koji čini mi da to ne samo da koriste, nego čak i razrađuju u određenoj meri. Jednostavno nisu zadovoljni na određeni način zbog kritičkog stava određenih novinara i medija koji imaju prema radu vlasti“, smatra Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Svi koji obavljaju javnu i političku funkciju po Zakonu su dužni da trpe kritiku o svom radu i da uvek budu dostupni novinarima, napominje zaštitinik građana.

„Svaka druga vrsta ponašanja mogla bi se podvesti pod jedan vid pristisaka na novinare, možda čak i ovo što predviđa član 4, a to je diskriminacija po bilo kom osnovu. Ne može da se dozvoli da neko bira kom novinaru će dati, a kome neće dati izjavu, ili da li će dati u potpunosti ili delimično. Svako ko se bavi javnim poslom dužan je da trpi kritiku za ono što je uradio ili nije uradio“, ističe zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Zaštitnik građana i novinarska udruženja saglasni su da su u najnepovoljnijem položaju novinari u manjim sredinama jer su izraženi problemi u komunikaciji sa lokalnim vlastima.

„Često ne dobijaju pozive za događaje i ostaju bez informacija za svoje čitaoce, gledaoce, slušaoce. Takođe na šta su mi skrenuli pažnju, posebno novinari iz lokala da im se dešava da im na lokalu ne daju informacije zvaničnici, da ih upućuju na centrale, a iz centrala dobijaju saopštenja, to je jako teško za rad, nemate mogućnost da postavljate pitanja, nemate praktično drugu stranu, dobijate samo gotove odgovore, to su nekako pi-arovski odgovori s kojim ne možete da diskutujete“, navodi Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije.

Gotovo sve žalbe rešene u korist novinara 

Zato što su ih organi vlasti uskratili za informaciju, novinari su prošle godine podneli 509 žalbi Povereniku, što je više nego 2018.

Najčešće su se obraćali za pomoć jer ih organi nisu udostojili nikakvog odgovora. Od ukupno 385 rešenih žalbi, čak 380 Poverenik je rešio u korist novinara, što znači da su organi vlasti prekršili Zakon.

„U 52 odsto slučajeva rešenje poverenika nije pomoglo da se dođe do informacija. To pokazuje da se ne poštuje Zakon jer su dužni da postupe po rešenju povernika, to pokazuje jedan neodgovoran odnos i prema tražiocu informacijama, u ovom slučaju novinarima, i to pokazuje da izmenama zakona treba urediti tu oblast drugačije da bi došlo do većeg izvršenja naših rešenja“, navodi Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja.

Nade se polažu i u onlajn platformu za beleženje pritisaka i napada na novinare, koju najvaljuje zaštitnik građana, a do tada iz NUNS-a poručuju novinarima da zbog diskriminacije mogu da se obrate Ministarstvu za informisanje.

Iz UNS-a poručuju da se novinari štite tako što će javnost i udruženja obavestiti kada ne uspeju da dođu do sagovornika i odgovora, a da urednici to treba da podrže.


Video prilog RTS-a

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend