24. apr 2021.

Porodice stradalih radnika RTS-a ni danas nemaju odgovor na pitanje – „zašto“

Navršavaju se 22 godine od bombardovanja zgrade Radio televizije Srbije, tokom kojeg je poginulo 16 radnika Javnog servisa. Porodice stradalih, kao i njihove kolege, ni danas nemaju odgovor na pitanje "zašto?". Zašto je NATO bombardovao medijsku kuću i usmrtio civile, ali i zašto rukovodstvo Jugoslavije nije preduzelo ništa da tragedija bude sprečena?

NATO alijansa je bombardovanje Jugoslavije počela pod parolom zaštite civila. A na njihovom nišanu su se našli – civili.

Zaposleni u RTS-u su, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, čekali da prođe noćna smena, a umesto toga dočekali bombe koje su njih 16-oro usmrtile.

„Nisu dobili priliku da žive i ostvare svoje snove“, kaže danas brat jednog od poginullih.

„Neki da postanu roditelji, neki da uživaju u svojoj deci i unucima, da ih posmatraju kako rastu. Neki od njih da uživaju u penziji. Oni i sada žive u našim srcima i stalno su u našim mislima. Očekujemo kao da će svakog trenutka da se pojave, da nam mahnu, da se ponovo sretnemo i zagrlimo“, kaže brat ubijenog Siniše Medića, Miroslav.

Pitanje „zašto?“ krije u sebi mnogo nepoznanica kaže vršilac dužnosti direktora javnog servisa.

„Jedan ogroman lavirint na kraju kojeg se nalazi druga jedna reč a to je istina. Bojim se da ćemo teško proći taj lavirint i da evo, sve ove godine, a prošlo je već 22, da se i RTS, naravno i ova sadašnja vlast bori da dođe do te istine. Međutim, to kao što i sami znate ide vrlo teško“, smatra v.d. direktora RTS-a Ilija Cerović.

Zbog toga što nije poštovao naređenje savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici, kaznu od 10 godina zatvora odslužio je Dragoljub Milanović, nekadašnji direktor RTS-a. On je ujedno i jedini koji je odgovarao za pogibiju radnika.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da više znamo o komandnom lancu NATO-a, nego o tome ko je ljude ostavio na radnom mestu pored jasnih instrukcija da RTS mora da bude ispražnjen i izmešten na rezervnu lokaciju.

„Mnogi iz tadašnje savezne i republičke vlasti, naročito iz vojnih struktura, iz vojnih obaveštajnih struktura, su imali informacija o bombardovanju. Neki su od tih oficira i izvodili svoju decu iz zgrade, ali su ostavili ovih 16 ljudi kao žrtve“, rekao je predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

Sindikat novinara Srbije podseća da su ubijanje civila osudile sve relevantne međunarodne organizacije, među njima i „Amnesti internešenel“, koja je napad ocenila kao ratni zločin.

Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend