„Pretnje novinarima vode do autocenzure“

DW: Mediji u zemljama Zapadnog Balkana su pod višestrukim pritiscima, što se odražava na slobodu mišljenja i štampe. Šta su, prema Vašim procenama, uzroci?

Arlem Dezir: Najveći problem medija na Zapadnom Balkanu je (opasnost po) bezbednost novinara. U prošlosti smo bili svedoci mnogih pretnji i napada. Počinioci još uvek uživaju previše slobode, a premalo je krivičnog gonjenja. Na primer, nedavno je u Crnoj Gori pucano na novinarku Oliveru Lakić – počinioci još nisu pronađeni. Tako nešto stvara klimu u kojoj novinari osećaju pretnje i zbog toga dolazi do samocenzure.

To je takođe pitanje respekta politike. Mediji moraju da se poštuju, pa i kada su kritički nastrojeni. Jer, mediji su po prirodi kritički. Oni su važni akteri svake demokratije, oni pozivaju na odgovornost one koji su na vlasti. To pomaže javnosti da dođe do nezavisnih informacija i omogućava pluralističku debatu. To je važan zadatak, njima mediji omogućavaju pluralizam. Mediji su u mnogim zemljama pod veoma jakim ekonomskim pritiskom, kao i pod pritiskom političkih interesa, koji koriste medije kako bi uticali na mišljenje za ili protiv vlade.

Veoma je važno dozvoliti razvoj nezavisnih medija koji streme profesionalnom novinarstvu. Mi želimo da podstičemo kvalitetno novinarstvo i različita mišljenja. Za to su nam neophodna fer pravila, pravna država i naravno poštovanje slobode mišljenja. I naravno da bi trebalo da se spreči uticaj na medije političkim marketingom, da se spreči kupovina medija, kupovina novinara i pritisak na medije koji zastupaju drugačije mišljenje.

S obzirom na tu analizu, šta Vi kao neko ko je od OEBS-a zadužen za medije radite protiv takvih pojava?

Ja sam poslednjih godina više od 40 puta intervenisao kod vlada zemalja Zapadnog Balkana. Sve te zemlje su članice OEBS-a i obavezale su se da će poštovati medijske slobode. Dakle, one su meni dale mandat kao predstavniku za medijske slobode da se njima požalim u slučaju da postoje pretnje nekom novinaru, pretnje novinarskim uslovima rada ili pretnje pluralizmu medija. Mi dakle radimo s njima.

U pogledu novih reformi i novih nacrta zakona, uputio sam vladama više pravnih saveta. Zalažemo se na primer za to da finansiranje javnih servisa bude održivo i nezavisno od politike redakcije. To je veoma komplikovan proces i bojim se da će potrajati – ali mislim da je to preko potrebno. Te zemlje su u procesu približavanja Evropskoj uniji, a jasno je da nema demokratizacije bez slobodnih i nezavisnih medija.

Nakon godinu dana na toj funkciji, kako gledate na razvoj medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu? Da li je primetna tendencija poboljšanja ili pogoršanja?

To se razlikuje od zemlje do zemlje. Mogu da kažem da smo prethodne godine uočili mnogo promena u Makedoniji. Medijska klima postala je potpuno drugačija, a takođe i medijski zakoni su bolji. No, ono što vidimo u čitavom regionu jeste da postoji mnogo pretnji novinarima. Još uvek postoji rupa između zakona – koji su najčešće dobri – i njihovog sprovođenja.

Naravno, postoji ogroman ekonomski pritisak na medije, kao uostalom i u čitavom svetu. No, ovde je još teže jer je tržište manje. Mislim da je neophodno da se podrži digitalizacija i usklađivanje. Tako bismo mogli da garantujemo da ćemo u budućnosti imati pulsirajući, pluralistički medijski prostor sa kvalitetnim novinarstvom. Zbog toga takođe podržavamo i regulisanje medija, formiranje saveta za štampu i poštovanje radničkih prava novinara, kako bi mediji dobili jake novinare koji su mogu da se bore sa političkim pritiscima.