10. okt 2019.

Radičević: Od početka godine 70 prijava za ugrožavanje bezbednosti novinara

Prema evidenciji Udruženja novinara Srbije (UNS) od početka godine bilo je 70 prijava za ugrožavanje bezbednosti novinara po raznim osnovama, od čega je jedna za fizički napad, rekao je u Kragujevcu predstavnik UNS-a Slobodan Radičević.

On je ocenio da se poslednjih godina beleži drastičan stepen povećanja prijava za ugrožavanja bezbednosti novinara.

U 2018. je bilo 54 prijave, sa „najekstremnijim“ slučajem paljenjem kuće i napadom na novinara Milana Jovanovića, a u prethodnoj godini ih je 36, od kojih šest za fizički napad na novinare.

Radičević smatra da se broj prijava novinara povećao, između ostalog, zbog toga što oni imaju više poverenja u „esnaf“ i nadležne državne institucije koje treba da postupaju tim prijavama.

On je istakao da je značajan korak i Sporazum (o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti) koji su 2016. potpisali Republičko javno tužilaštvo, MUP i sedam novinarskih udruženja.

U organizaciji Misije OEBS-a u Kragujevcu je danas održan konsultativni sastanak novinara, predstavnika policije i tužilaštava sa teritorije Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu, koji su „kontakt tačke“ u tim institucijama i zaduženi za komunikaciju i razmenu informacija u vezi sa slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara.

Govoreći o rizicima i ugroženosti novinara na lokalnom nivou, advokat Dragan Lazarević iz Kragujevca je naveo nedavni slučaj urednice „Naše reči“ iz Leskovca Ljiljane Stojanović koja je dobila brojne pretnje za stavove izrečene na skupu o rešavanju kosovskog pitanja i dodao da su urednici i vlasnici „Lozničkih novina“ Zorici Višnjić preti zbog tekstova i javnih istupa.

On je istakao da pored ovih „klasičnih primera“ ugrožavanja bezbednosti, novinari trpe i pritiske koji ne mogu da se, u svakom slučaju, podvedu pod krivična dela, a u praksi mogu da stvore „mnogo negativnije posledice“.

„Što je južnije od Beograda i što je manja sredina, predstavnici lokalnih vlasti se ponašaju sve agresivnije i sve bezobraznije i ti pritisci su ne samo sve veći nego umeju nekad da budu i banalni i prosti. Novinarima iz tih sredina je stvarno teško da se sa tim bore“, rekao je Lazarević.

Naveo je i primer urednika portala „Južnih vesti“ iz Niša koji je podneo tužbe protiv osoba iz gradske toplane koje su pretile zbog kritičkih tekstova u vezi sa grejanjem u tom gradu.

Snežana Milošević iz Lokal Pres-a je navela da je urednik onlajn medija „Naše mesto“ u Odžacima u aprilu zbog političkih pritisaka, o kojima nije želeo da govori detaljnije, podneo ostavku na to mesto.

U Boru je, dodaje Milošević, javni pravobranilac izbacila dve novinarke iz kancelarije po saznanju da nisu iz lokalne televizije već iz drugog medija.

Milošević je ocenila da, iako pritisci na novinare ne spadaju u krivična dela, takođe treba da budu, „stvar i kriterijum“ za Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara u Srbiji.

„Ne smemo da se bavimo bezbednošću samo kada dođe do toga da je novinar životno ugrožen, moramo da se bavimo i drugim pritiscima na novinare“, rekla je Milošević članovima Stalne radne grupe.

Pomoćnik direktora policije i član Stalne radne grupe Zvezdan Radojković je pozvao novinare da prijavljuju ugrožavanje bezbednosti i naveo da se u tim slučajevima postupa hitno.

Rekao je da u Srbiji postoji sistem, koji je jedinstven u Evropi, sa Stalnom radnom grupom i kontakt tačkama.U tužilaštvima kao i u policiji postoje aktivno legitimisane osobe – kontakt tačke, kojima se prijavljuju napadi na novinare.

U Policijskim upravama širom Srbije postoji ukupno 96 kontakt tačaka.

Pored tri krivična dela koja su predmet postupanja, postoji još 30-tak krivičnih dela koja bi takođe trebalo „razmatrati“ u kontekstu ugrožavanja bezbednosti novinara-poručili su iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend