04. maj 2020.

Radojković: Mediji će iz ove krize izaći još slabiji

Pre nego čestitke, glasnije su odjeknule poruke koje su udruženja struke, organizacije za monitoring i pitanja slobode štampe, kao i druge relevantne naše i strane organizacije i institucije uputile domaćim vlastima, da se u Srbiji novinarima obezbedi slobodan, bezbedan i dostojanstven rad.

Foto: Pixabay, moritz320

Stručna javnost već nedeljama upozorava na alarmantne slučajeve kršenja slobode govora, koje je, čini se uzelo maha od početka pandemije. Ipak, najviše zabrinjava, smatra stručna javnost, što upravo tabloidne novine i prorežimski nastrojene televizije, koje prednjače u neprofesionalizmu po svim zvaničnim podacima, država najizdašnije finansira kroz program sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Tako su Građanske inicijative juče objavile da su od uvođenja vanrednog stanja zabeležile 42 slučaja kršenja slobode izražavanja i informisanja u Srbiji, te da je skoro trećina svih zabeleženih kršenja ljudskih prava rezervisana za kršenje slobode informisanja i izražavanja.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miodrag Radojković nije preterano optimističan kada je opstanak medija u pitanju, navodeći da niko ne može da zaustavi trend koji dugo traje, a koji vodi propadanju klasičnih masovnih medija, najpre onih na papiru, čije mesto sve više zauzima internet.

Tržišni oblici prihoda, potpuno će se preliti na internet i na neke druge platforme, od kojih mnoge nisu uopšte informativne. Finansiranje medija od strane države, kroz konkurse, Rajković vidi kao „promašenu ili perverznu kopiju SIZ-ova za informisanje, koje smo nekada imali u samoupravljanju, pa je svaki SIZ, od opštine do republike, brinuo o medijima i dodeljivao im sredstva“.

U svakom slučaju, sa pomoći države ili bez nje, iz ove krize će mediji izaći još slabiji, zaključuje Radojković.

– Sada se sve izmešalo, građani medijima ne veruju, i to je većinom dugotrajni trend, a sa druge strane vrlo lako nasedaju na glasine, dezinformacije i konstrukcije, naročito teorije zavere kojih sada ima bar osam ili devet u opticaju. Etiku su mediji, zarad prihoda često zapostavili pa su se podelili u neke tabore sa političkim profilima, kaže Radojković.

Ipak, u vanrednoj situaciji kakva je sada, on vidi nadu da se objektivni mediji oporave.

– Ova aktuelna situacija, zasićenost informacijama, ova psihoza bila je prava prilika da mediji pokažu da su jači samo u jednoj stvari od interneta, a to je da puste i drugu stranu da govori i da ne objave ništa senzacionalno od velike pažnje dok ne obezbede dva ili tri nezavisna izvora koja to potvrđuju. Građani, s druge strane, kada shvate da su često ili gotovo uvek prevareni ili nasankani na tim oblicima takozvanog građanskog novinarstva, blogova i društvenih mreža, mogli bi da stave prst na čelo i da kažu, pa nisu ti mediji ni bili tako loši, obzirom da su barem ono što su objavljivali proveravali.

– Daj da se vratimo klasičnim medijima koji budu preživeli, pa ćemo im pokloniti neko vreme, a dalje od toga treba živeti, baviti se sobom, samorealizacijom, hobijima, identitetom, a ne visiti stalno na internetu i proučavati upravo ono što tvorci teorija zavera hoće, a to je gajenje sumnje i sumnje, da bi se izveo zaključak. Mediji moraju povratiti poverenje i visoke standarde, kako bi se malo oporavili i nastavili da žive, zaključuje Radojković.

Udruženja novinara širom Srbije obratila su se javnosti zajedničkim saopštenjem u kome poručuje da profesija treba da se suprotstavi neprijateljstvu vlasti prema novinarima.

„Pozivamo medijske radnike da se zajedno suprotstavimo otvorenim i učestalim političkim i ekonomskim pritiscima i pretnjama odgovornom novinarstvu i učinimo sve kako bi unapredili položaj i ugled novinarstva i vratili izgubljeno poverenje građana“, navodi se u saopštenju čiji su potpisnici Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“. Oni podsećaju da su nastavak ugrožavanja slobode informisanja i javnog izražavanja i ove godine evidentirali Reporteri bez granica koji su na listi medijskih sloboda za 2020. godinu Srbiju rangirali na 93. mesto između ukupno 180 posmatranih zemalja, što u odnosu na prošlu godinu predstavlja pad za tri mesta.

„Posle šest godina vođstva Aleksandra Vučića opasno biti novinar u Srbiji. Kritički i istraživački novinari i mediji zbog svog rada svakodnevno su izloženi neprijateljskom tretmanu i neskrivenim pritiscima pre svega vlasti pa zatim i ekonomskim izvorima. Od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije nesrazmerno i neopravdano je pokušano ograničavanje medijskih sloboda“, navodi se u saopštenju i ukazuje na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca.

Fakenews tragač: Za mesec dana 43 lažne vesti o epidemiji

Beograd – Za mesec dana, od 12. marta do 12. aprila, pronađena su ukupno 43 lažna narativa koji su 241 put preneti u domaćim onlajn i tradicionalnim medijima. Samo na Fejsbuku, 241 lažni sadržaj prenet je više od 220.000 puta, preneo je sajt Fakenews Tragač (Fakenews.rs), koji je objavio prvu obimnu studiju o lažnim vestima u domaćim medijima tokom epidemije novog korona virusa. Najveći broj lažnih vesti nastao je na domaćem terenu – u Srbiji, čak 71 odsto. Među mejnstrim medijima, najviše kreiranih i prenetih lažnih narativa uočeno je u „Informeru“, „Srbiji danas“ i „Espresu“. Nakon što su prenete vesti dokazane kao neistinite, mediji su ih uklonili u samo 4,2 odsto slučajeva. Dakle, više od 95 odsto lažnih vesti o pandemiji i dalje je javno dostupno u domaćim medijima. Kada je reč o temama lažnih vesti, dominiraju neprovereni i kvazinaučni saveti za prevenciju i lečenje korone, kojih je 33 odsto. Lažnih vesti o događanjima u svetu bilo je 22 odsto, te po 16 odsto o unutrašnjoj politici i zdravstvenom sistemu u Srbiji. Teorije zavere zauzele su 13 odsto lažnih sadržaja domaće proizvodnje. D. D.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend