Salaj (RSF): Ako N1 i Nova prestanu da budu nezavisni, to bi bio kraj medijskog pluralizma u Srbiji

Videli smo političku promenu u Srbiji. Šta sada očekujete od medija, ali i od državnih institucija i političara?

Prvo što očekujem jeste zaista drugačija komunikacija s novinarima. Dakle, bez političkih napada, uz pristup konferencijama za sve novinare i bez govora mržnje prema reporterima, jer je to do sada bila jedna od najvećih pretnji, naročito tokom vladavine Aleksandra Vučića, koji je zaista bio predator slobode medija, gotovo svakodnevno napadajući novinare, posebno N1 i Novu S.

Zaista se nadam i verujem da takve poruke nećemo slušati od nove vlade. Nadam se i da će Srpska napredna stranka preispitati svoj odnos prema novinarima, jer će i dalje biti zastupljena u novom parlamentu, promeniti način komunikacije i stvoriti uslove za normalan dijalog s novinarima o pitanjima od javnog interesa.

Međutim, u govoru nakon izbornog poraza ponovo je napao N1 i Novu S. Rekao je da smo plaćeni i da je zapravo izgubio zbog našeg izveštavanja. Kako vidite te poruke? Videli smo i njegovu jučerašnju poruku nakon upada ljudi u prostorije televizije Informer. I tada je rekao nešto slično – da bi, da se to dogodilo N1 i Novoj S, sve vesti bile pune toga.

Još jednom osuđujem napade bivšeg predsednika Aleksandra Vučića na N1 i Novu S. Očigledno ih krivi za svoj izborni poraz. Međutim, za to nisu krivi mediji. On je kriv.

Mislim da je to ujedno i strategija, koja se primenjivala i ranije: uzimati medije na nišan, praviti od njih metu i napadati ih zato što su ukazivali na njegove zloupotrebe vlasti, koje su dovele i do masovnih demonstracija.

Što se tiče Informera, on je bio jedno od najgorih propagandnih glasila. Ne bih ga čak ni nazvao medijem. Nazvao bih ga antimedijem. Pod tim mislim da izgleda kao medij – emituje program, ima sajt i tako dalje, objavljuje vesti i komentare – ali zapravo ne poštuje novinarsku etiku, načela pluralizma, pa ni osnovno novinarsko poštenje. Primena osnovnih novinarskih metoda Informeru je veoma strana.

To je činjenica i zato ga nismo ni smatrali medijem.

S druge strane, moram da kažem da ništa ne opravdava nasilje i fizičke napade. Nijedno mišljenje ne opravdava fizički napad. Zato mi je veoma drago što je Studentska lista pozvala ljude da fizički ne napadaju zaposlene u Informeru.

Videli smo i neke promene u izveštavanju. Javni servis u Vojvodini izvinio se gledaocima zbog svog izveštavanja prethodnih godina. Da li je izvinjenje dovoljno?

Jasno je da pobeda Studentske liste označava početak nove ere za slobodu medija. To je zaista istorijska prilika za napredak Srbije, koja je na našem Svetskom indeksu slobode medija bila poslednja u grupi zemalja EU i Balkana, a ujedno i na najnižem mestu otkako objavljujemo indeks – na 104. mestu od 180 zemalja.

Jedan od razloga za to jeste i politička kontrola javnih medija. Izvinjenje koje smo čuli u programu Radio-televizije Vojvodine nije dovoljno. To je prvi korak i on je pozitivan. Greške moraju da se priznaju. Osobe koje su omogućavale rad te propagandne mašinerije i upravljale njome moraju da odgovaraju.

Ali ono što nam je zaista potrebno, što je potrebno građanima Srbije i javnim medijima u Srbiji, jeste novi početak. To čak nije ni reforma. Zaista je potrebno sve postaviti iznova. Mislim da moramo priznati da taj sistem mora da se izgradi od temelja.

Moram da kažem i da se stvari odvijaju mnogo brže nego u Mađarskoj. U Mađarskoj su bile potrebne nedelje da se javni servis izvini zbog širenja propagande. Ovde smo videli da je to učinjeno već dan nakon izbora.

Ali zaista je važno insistirati na sistemskim promenama, koje prevazilaze izvinjenja i puku promenu ljudi u redakciji, upravi ili na mestu generalnog direktora.

Očekujete li dalje napade na nezavisne medije ili mislite da sada možemo slobodno da dišemo? Podsećam na vest koju je objavila Nova S: nova uprava iz Alpak kapitala saopštila je da će 31. oktobra ugasiti list Nova. Kako i to komentarišete?

Mislim da kupovina Adria News Networka, u čijem su sastavu Nova i N1, pre izbora, uz netransparentno finansiranje, praćena odlukama uprave i mešanjem u rad redakcije, nije bila motivisana poslovnim, već drugim razlozima.

Dešavanja pre izbora, odnosno veoma drastične promene u redakciji uoči izbora, ukazuju na to da su razlozi bili politički.

Sada ste pomenuli novu odluku o gašenju sajta Nove S, koja zvuči zabrinjavajuće. Morao bih to da proučim i vidim postoji li ikakvo opravdanje.

Problem s dosadašnjim potezima bio je nedostatak obrazloženja, uključujući i obustavljanje emitovanja programa Nove i njegovu zamenu programom N1.

Zato mislim da su nam potrebna i nezavisna regulatorna tela, odnosno institucije koje uređuju medije i medijsko tržište u Srbiji, kako bi se očuvao pluralizam i na tržištu i unutar samih medija.

Potreban nam je REM koji će zaista raditi, koji će biti nezavisan i primenjivati zakon. Znamo da za vreme predsednika Vučića to nije bio slučaj. Znam da je to i jedan od prioriteta Studentske liste i to pozdravljam.

Smatramo da bi, ukoliko bi N1 i Nova S prestali da budu nezavisni, to praktično bio kraj pluralizma u Srbiji i proces zarobljavanja medija bio bi dovršen. To je, naravno, u ovom trenutku paradoksalno, jer je Vučić izgubio izbore.

Dakle, mogući su i drugi scenariji. Oportunizam svakako nije nešto što nestaje, već nešto što cveta pod svakom vlašću. Ali veoma pažljivo ćemo pratiti situaciju. Nadam se da će Nova i N1 i njihovi zaposleni sačuvati nezavisnost.

Šta bi sada bio razlog za pritisak na nezavisne medije?

Ne znam. Ne mogu da znam šta je tim ljudima u glavama. Znam samo da se poverenje ne može kupiti novcem.

Koliko god novca uložili u medije, koga god postavili u upravu, koliko god ti ljudi bili dobro plaćeni i kakve god političke veze imali, ne možete kupiti poverenje javnosti.

Mislim da su, pre ovih promena, građani Srbije i gledaoci tih medija imali veliko poverenje u Novu i N1. Zato sve te promene zapravo nemaju mnogo smisla iz poslovnog ugla. Ne vidim jasan poslovni plan.

Nadajmo se da ti ljudi mogu da razmišljaju racionalno i da će politička promena uticati i na njihov odnos prema medijima.

Ali mediji nisu bilo koji drugi proizvod ili posao s kojim možete da radite šta god poželite. Mediji služe i opštem interesu, a njihov rad uređen je zakonom i novinarskom etikom. To mora da se uzme u obzir i primenjuje i u Srbiji, pa i u ovom slučaju.