Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Svedoči Miša Milićević, šef BIA u vreme atentata na Đinđića

Njima dvojici je Apelacioni sud 17. avgusta ove godine potvrdio rešenje sudskog veća kojim im se zatvorska kazna zamenjuje blažom kaznom kućnog pritvora.

Radonjić i Romić su od 6. jula, odlukom tročlanog sudskog veća kojem predsedava Snežana Jovanović prebačeni iz zatvorskog pritvora u kućni pritvor, uz obaveznu meru elektronskog nadzora. Zabranjeno im je da napuštaju svoje stanove, a svako kršenje zabrane povlačilo bi automatsko vraćanje u pritvorsku jedinicu Centralnog zatvora u Beogradu, u kojoj su proveli tri i po godine.

Mediji pisali o pritiscima na svedoke

U sredu, 13. septembra, treba da svedoči Miša Milićević, bivši načelnik BIA. On je na čelo BIA došao dva meseca pre atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, u januaru 2003, zamenivši Andreju Savića, koji je na to mesto došao posle pobune „Crvenih beretki“ 2001. godine.

Milićević je, kako su pisali mediji, imao velikog uticaja tokom akcije „Sablja“, zajedno sa svojim zamenikom Goranom Živaljevićem, koji bi trebalo da svedoči sledećeg dana, 14. septembra. Mišu Milićevića su neki mediji opisivali kao „Đinđićevog čoveka“.

Na čelu BIA ostao je samo godinu dana, kada je tada vladajući DSS na njegovo mesto postavio Radeta Bulatovića, odanog saradnika tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice.

[povezaneprice]

Za sredu su najavljena i svedočenja Vladimira Martinovića i Branka Važića. Važić je već dolazio da svedoči, ali zbog nejasne i kontradiktorne odluke kabineta BIA o oslobađanju od čuvanja državne tajne, svedočenje je odloženo.

Branko Važić je u danima kada je praćen Slavko Ćuruvija bio jedan od načelnika Četvrtog odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti. U iskazu Tužilaštvu, Važić je naveo da je 12. aprila 1999, dan posle ubistva, bio dežurni u beogradskom centru.

Važić je izjavio da se tog dana komentarisalo kako „iza ubistva stoji Služba“. Kasnije je rekao da nikad nije eksplicitno izjavio da „iza ubistva stoji Služba“ već samo da je „bilo komentara“ da je „Služba uvučena“ u taj slučaj.

Pojedini mediji su pisali da je navodno vršen pritisak na Važića, kao i na Gorana Živaljevića koji je takođe vraćen sa ročišta 8. decembra 2015. godine. Živaljević treba da svedoči u četvrtak, 14. septembra.

Važić u istrazi: Neobično praćenje Ćuruvije

Važić i Živaljević nisu svedočili ni na sledećem ročištu, koje je bilo zakazano za 24. decembar 2015. godine. Pošto je najavljeno da će se njih dvojica ovog puta pojaviti u sudnici, izgleda da je proceduralni problem prevaziđen i da će do svedočenja ipak doći.

Važić je, prema optužnici, svedočio i o tome kako je mera praćenja, koja se primenjivala prema Ćuruviji, bila neuobičajena jer se bukvalno svaka promena morala hitno prijaviti. Neobično je bilo i to što je praćenje obavljalo Treće odeljenje i da to nije znao operativac koji je bio zadužen za Ćuruviju.

Goran Živaljević je u vreme ubistva Ćuruvije bio radnik kontraobaveštajnog sektora Centra RDB Beograd.

U toku procesa za ubistvo Ćuruvije saslušana je Živaljevićeva supruga, Olivera Antonić Živaljević, radnica RDB, koja je u vreme ubistva prisluškivala Ćuruvijin telefon.

Poslednji svedok Tužilaštva tokom ova dva septembarska ročišta trebalo bi da bude Dragan Stojčev.

Na prethodnom ročištu, 6. jula, bio je pozvan da svedoči vozač kamiona-ubice na Ibarskoj magistrali Nenad Ilić zvani Glavonja, na predlog prvooptuženog Radeta Markovića. Do svedočenja, međutim, nije došlo, jer Ilić nije imao odluku o oslobađanju od čuvanja državne tajne.

Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u haustoru ispred zgrade u kojoj je stanovao. Za njegovo ubistvo sudi se nekadašnjim visokim službenicima Resora državne bezbednosti – Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, dok je trećeoptuženi Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, bio pripadnik rezervnog sastava RDB-a. Proces traje od juna 2015. godine.