19. dec 2020.

Sudske zabrane ne smeju da spreče medije da istražuju

Situacija u kojoj sud zabranjuje nekom mediju objavljivanje određenog sadržaja, kao što je bio slučaj sa rešenjem protiv portala Objektiv za tekstove o Draganu Đilasu, nije neuobičajena, zakoni prepoznaju takvu meru, i dešavala se i drugim medijima, ali ne bi smela da spreči medije da istražuju i ograničava njihovu slobodu, ukazuju sagovornici Danasa.

Stranka slobode i pravde objavila je da je Viši sud u Beogradu postupajući po tužbi Dragana Đilasa protiv portala Objektiv, izrekao odgovornoj urednici tog portala Dragani Stupar zabranu objavljivanja tekstova o njemu u vezi sa mostom na Adi.

Nedugo nakon toga u pojedinim medijima mogli su se čuti zahtevi da se i u drugim medijima zabrani objavljivanje kolumni i drugih sadržaja, kao što je bio slučaj pozivanja na zabranu kolumni Ljubodraga Stojadinovića, o čemu je Danas pisao pre nekoliko dana.

Ovakva odluka suda, iako doneta u skladu sa zakonima, mogla bi da otvori vrata za pozivanje na dodatna ograničenja slobode medija.

Norbert Šinković, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), ukazuje da je važno da sudska praksa pažljivo ispita tu granicu između zabrane iznošenja uvreda i neistina, sa jedne strane i sa druge strane ograničavanja slobode medija.

– Ovakva zabrana jeste zakonom predviđena mera, ona je dozvoljena i sud je taj koji donosi konačnu ocenu da li je takva mera opravdana ili nije. Treba istaći da je veliko pitanje da li je reč o konačnoj presudi ili privremenoj meri koja traje do okončanja samog postupka. Naši pravnici u slučaju ovakvih situacija ističu da to jeste zakonski dozvoljeno, ali je jako bitno da institucije vode računa da te mere budu u skladu sa realnom situacijom, odnosno da mere ne ugrožavanju slobodu izražavanja i slobodu medija. Tu je jako tanka linija između momenta ograničavanja govora i rada medija, i prava na zaštitu od uvrede i klevete, naveo je Šinković. On dodaje da je na sudu da vidi da li je takva mera opravdana ili nije, i da ne bi ulazio u to da li je istina ili ne ono što je portal Objektiv pisao, to se na sudu ocenjuje.

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije, takođe ističe za Danas da postoje slučajevi kada je sud privremenom merom zabranio kršenje pretpostavke nevinosti ali da ne zna da li je i ovde to slučaj, jer presudu nije video.

– Pravo je svakog medija i svakog novinara da istražuje korupciju i da ukazuje na bivše ili sadašnje funkcionere koji su se obogatili primajući mito. Tako i sajt Objektiv treba da nastavi da istražuje slučaj mosta na Adi uz poštovanje Kodeksa novinara. Za to će uvek imati podršku UNS-a, naveo je Radomirović.

Dejan Vukelić, direktor redakcije i glavni urednik portala Objektiv, istakao je za Danas da će Objektiv nastaviti da piše o ovoj temi, uprkos rešenju Višeg suda jer smatra da je ovakva odluka ograničavanje slobode medija.

– Mislim da je rešenje Višeg suda po kome je nama zabranjeno da dalje izveštavamo o slučajevima korupcije prilikom izgradnje mosta na Adi skandalozno. Ja ovo rešenje vidim kao pritisak na slobodu medija od strane gospodina Dragana Đilasa koji je to rešenje izdejstvovao. Ovaj slučaj može da bude kamen međaš za ponašanje svih medija, ali i svih biznismena i političara, ljudi koji su umešani u nelegalne radnje koje se otkriju. Ako ovo rešenje bude potvrđeno to će biti jasan signal svima koji su umešani u korupciju da vrlo jednostavno, preko suda, mogu da zabrane mediju da se dalje bavi tom pričom, istakao je on. Vukelić je objasnio da je rešenje protiv Objektiva doneto zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti ali da smatra da nije dobro dokazano i argumentovano da su oni prekršili taj član zakona.

Savović: Važno da zahtev bude osnovan

Kruna Savović, advokatica koja se bavi i medijskim pravom, objasnila je za Danas da su u sudskoj praksi poznati ovakvi slučajevi, ali da nije upućena u konkretnu odluku protiv Objektiva.

– Moguće je da tužilac traži određivanje privremene mere, kao što je zabrana objavljivanja spornog sadržaja dok je u toku sudski proces. Ukoliko se proceni da je zahtev osnovan, takva mera će biti određena, navela je Savović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend