19. apr 2019.

Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu za napad na novinara, policajci lažno svedočili?!

Iako je novinar Jugmedie Dragan Marinković pre pet meseci pred pedesetak svedoka, kolega i policije fizički napadnut od strane Aleksandra Mitića iz Leskovca, koji je pre, u toku i posle napada pretio da će ubiti njega i pobiti sve iz Jugmedie, ovdašnje Osnovno tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu, a na osnovu lažnih svedočenja dvojice policajaca, koji su napadača, inače, jedva odvojili od žrtve.

Osnovni sud u Leskovcu (foto: jugmedia.rs)

Krivična prijava podneta je još 24. novembra 2018. godine, ali je zamenici tužioca Slađani Ranđelović trebalo skoro pet meseci da donese odluku u postupku gde su izjave davali oštećeni i samo tri svedoka, dva sa strane napadača, jednann sa strane žrtve, iako je Marinković pri podnošenju krivične prijave naveo kao svedoka i kolegu novinara očevica.

Slađana Ranđelović, naime, smatra da krivično delo ugrožavanje sigurnosti, u ovom slučaju novinara na zadatku, nije delo koje se goni po službenoj dužnosti, već oštećenog Marinkovića upućuje na privatnu tužbu.

U obrazloženju, zamenica tužioca nije konstatovala napad na novinara, a na osnovu lažnih izjava policijaca, ne uzimajući u obzir izjavu oštećenog i izjavu samo jednog od 50 svedoka, već samo da je reč „o uslovnim pretnjama i ostvarenju tih pretnji“, te da na strani prijavljenog „nema umišljaja“, iako je prijavljeni rukama davio Dragana Marinkovića i pri tom mu pocepao dugmad na manitilu i deo revera na mantilu.

Na takav zaključak navelo je zamenicu tužioca svedočenje policajaca Policijske uprave Leskovac Siniše Trajkovića i Petra Kostadinovića, posebno ovog drugog čija je izjava kompletno lažna.

Tako ovaj svedok, službeno lice koje je odbranilo Dragana Marinkovića od većeg ozleđivanja i od njega jedva odvojio napadača, uz pomoć prvog svedoka, kaže u izjavi da Mitić nije gušio i davio novinara, već da ga je – zagrlio. Bezočna laž! U nastavku kaže da ih je razdvojio, pa se postavlja pitanja zašto je razdvajao grljenje?

Tvrdi da napadač nije Marikoviću pokidao dugmad na mantilu, a jeste i danas stoje tako pokidana i rever stoji odšiven jer je napadač jednom rukom gušio, drugom vukao novinara na zadatku. Profesionalno, kao da je celog života proveo u policiji, iako je prilikom davanja izjave sve to negirao i nije se sećao svega što bi ga teretilo.

Još je zanimljivo i lažljivo to što obojica policajaca tvrde da nisu čuli pretnje ubistvom zbog velike „galame“, a istina je da je okolo vladala mrtva tišina jer se samo pola sata pre toga desila stravična tragedija. Jer, Leskovčani su judi koji u takvim situacijama ćute, sagnu glavu i plaču, ne galame.

Čudno je i to što su policijaci pristali da budu svedoci nspadača. Na licu mesta su pitani, zamoljeni, dok je pravljena policijska beleška, da budu svedoci Dragana Marinkovića, ali oni su to odbili uz obrazloženje da to nije praksa već da su svi videli šta se desilo i da je stvar očigledna.

Dok Trajković tvrdi da je u momentu napada Marinković držao ruke u džepovima, ovaj drugi, ključni svedok, izmišlja pa laže da je Marinković uperio mobilni telefon ka ulazu zgrade iz koje je istrčao napadač. A istina je da je Marinković u tom momentu bio okrenut leđima ulazu zgrade i da je pokušavao da osposobi mobilni telefon.

Istina je takođe, da ni Marinković, niti bilo ko od novinara nije pre napada video napadača ispred zgrade jer je tamo bila samo policija i sanitetsko vozilo, na obodima nekoliko desetina Leskovčana koji su poštovali tugu i porodičnu tragediju.

Da podsetimo, novinari juGmedie i drugi novinari našli su se ispred zgrade u centru Leskovca posle informacije da je supruga  Aleksandra Mitića u nervnom rastrojstvu bacila bebu sa četvrtog sprata. Novinar Dragan Marinković i juGmedia su neposredno posle incidenta, iako uznemireni, negde duboko u srcu oprostili ničim izazvan napad imajući u vidu da se u tragičnim momentima sužavaju vidici, a incident su prijavili iz sopstevnog straha, samo sa željom da se Mitiću u kasnijem susretu kod tužioca objasni da smo se krajnje profesionalno poneli. Međutim, kada su iste večeri i potom mesecima kasnije počele da stižu pretnje sa te i drugih adresa, donesena je odluka da se pravda zadovolji.

Jer, čudno je da čovek koji je doživeo veliku tragediju ne boluju svoju bol već se bavi novinarima i nastavlja da preti na društvenim mrežama.

Zamenica tužioca Slađana Ranđelović tokom uzimanja izjave od žrtve i svedoka nije znala ni šta je IP adresa, već je pisala „ajti“ adresa, dok je Fejsbuk za nju „Fejzbuk“. Za nju su „španska sela“ bila i izrazi post na društvenim mrežama, kao i reč – portal, a moguće je da nije ni znala da krivično delo proganjanja postoji u pravnom sistemu Srbije već nekoliko godina, pa krivičnu prijavu o pretnjama na društvenim mrežama i na sajtu portala Jugmedia nije ni uzimala u obzir.

Dragan Marinković i Jugmedia neće odustati od ovog slučaja već će iskoristiti sve pravne mogućnosti države Srbije, uprkos, kako osnovano sumnjamo, upletene politike, uprkos tetkama sudijama i slično.

Autor teksta je očevidac događaja

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend