03. avg 2023.

UNS istražuje: Jesu li spotovi protiv novinara „nikom ništa“, ugrožavanje sigurnosti, proganjanje, vređanje ili podstrekivanje?

Samo u poslednjih mesec dana tri puta su na društvenim mrežama objavljivani spotovi nepoznatih autora u kojima se u negativnom svetlu prikazuju pojedini novinari i mediji.

O njima se govori kao o „zlu“, „stranoj propagandi“,  nekome kome je cilj da „satre srpsku kulturu i pravoslavlje“ i čija je „zla namera da zatre srpski identitet, kulturu, tradiciju i veru“, dok se građani pozivaju da se „odupru tom medijskom teroru“.

O tim spotovima, ali i samoj pojavi, koju mediji nazivaju „targetiranjem“, a koja očito postaje sve zastupljenija i može dovesti novinare u opasnost,  Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa tužiocima, sudijama i advokatima, koji imaju različita, čak i potpuno suprotstavljena stanovišta.

Ima li odgovornosti za objavljivanje ovakvih sadržaja i može li se njihovo objavljivanje kvalifikovati kao ugrožavanje sigurnosti ili podstrekivanje na nasilje, odnosno kao krivično delo, pitanja su koja je UNS postavio svojim sagovornicima.

U mesec dana tri videa o novinarima N1, Nova S i „Danasa“

Početkom jula na TikToku se pojavio spot nepoznatog autora pod nazivom „Stop stranoj propagandi“. Direktor saobraćajnog preduzeća „Lasta“ i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Vladan Sekulić na svom Instagram nalogu podelio je ovaj video u kojem su novinari TV N1, TV Nova S i portala Nova.rs, uz objavljivanje njihovih fotografija, ali i fotografija insekata i štetočina, označeni kao „zlo kojem se moramo suprotstaviti“. Sekulić je spot naknadno uklonio sa svog profila.

Krajem jula, na društvenim mrežama pojavio se još jedan spot u kojem se, uz fotografije novinara i urednika N1, Nove S i Danasa, navodi da su „inkarnacija antisrpske propagande“, te je njihov zadatak, između ostalog, da „satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji“. Navodi se i da da su oni „finansirani stranim novcem“, da su „spremni da nasilno dovedu strani faktor na vlast“, kao i da im je cilj „podrška nelegitimnim vlastima takozvanog Kosova u šikaniranju srpskog naroda“.

Juče je, naveo je N1, objavljen još jedan video slične sadržine. Novinari televizija N1 i Nove S prikazani su kao protivnici napretka, promoteri neistina i manipulatori, uz poruku građanima da se „odupru tom medijskom teroru“.

Branko Stamenković: „Targetiranje ne postoji kao krivično delo“

Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal (VTK),rekao je UNS-u da „ponavlja, kao i više puta do sada da ’targetiranje’ ne postoji kao krivično delo“.

„Ugrožavanje sigurnosti i druga krivična dela su precizno definisana Krivičnim zakonikom i javno tužilaštvo može postupati samo u jasno propisanim momentima. Do sada niko od potencijalno oštećenih, njihovih pravnih zastupnika ili drugih lica nije uputio dopis, izveštaj ili krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za VTK“, rekao je Stamenković.

Kako ističe, „ukoliko to bude slučaj, pažljivo ćemo razmotriti navode i preduzeti dalje korake u skladu sa zakonom“.

„Do sada nemam saznanja da se radi o događaju u vezi kog je potrebno službeno postupanje bilo kog javnog tužilaštva“, rekao je Stamenković UNS-u.

Predrag Milovanović: Klipovi pažljivo osmišljeni

Član Udruženja tužilaca Srbije Predrag Milovanović kaže za UNS da su ovi „video klipovi očigledno dobro osmišljeni od strane nepoznatog autora da se njihovom sadržinom ne uđe u krimogenu zonu“.

„Bez obzira na to, njihov kraći format i tekst koji se prikazuje, po svojoj prirodi predstvalja svojevsrtan atak na drugačije mišljenje i izražavanje. Podsetiću, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, koja se može zakonom ograničiti, između ostalog i ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. U vezi sa tim, navodi koji se emituju u klipovima, očigledno imaju za cilj da diskredituju pojedine medije i novinare, pa je u tom smislu Ustav RS jasan, budući da se nečija sloboda izražavanja prostire sve dok on tom slobodom ne ugožava nečija prava“, kaže Milovanović.

Prema njegovom sudu, „za sada nepoznati tvorac ovog video sadržaja, svojim radnjama ipak je ušao u domen krivičnog zakonodavstva, krivičnog dela Uvrede (čl. 170 KZ)“.

„Stavljanje u izgled označenim novinarama, ali i drugim licima iz javne sfere delovanja, reči da je njihov zadatak ‘da satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji… te da postoji njihova zla namera da zatru srpski identitet, kulturu, tradiciju i veru’, se eventualno može oceniti kao pomenuto krivično delo, jer je iz načina izražavanja i drugih okolnosti vidljivo da je to učinjeno u nameri omalovažavanja, a ne kao izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u vršenju novinarskog poziva ili u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa“, kaže Milovanović.

Ipak, ističe da, da bi ovo krivično delo postojalo potrebno je da se „targetirani“ novinari osećaju uvređenim, odnosno da lično smatraju da im je povređena čast, ugled i dostojanstvo.

„Napominjem da se označeno krivično delo goni po privatnoj tužbi, te da je za njega zakonodavac predvideo izricanje novčane kazne“.

Kada je, kako kaže, „reč o krivičnim delima koja se od strane tužilaštva gone po službenoj dužnosti, NN učinilac je bio pažljiv, vodeći računa da izrečenim tekstom ne uputi konkretnu pretnju po život ili telo licima koja se prikazuju, te u krivično pravnom smislu ne ugrozi njihovu sigurnost“.

„U ovom domenu, nažalost, naše krivično zakonodavstvo nema odgovor, jer ne inkriminiše ovakve radnje kao nedozvoljene, pa bi, zbog sve učestalijih objava ovog tipa, trebalo razmišljati u pravcu izmena Krivičnog zakonika u tom delu, kako bi se efikasnije zaštitili javni delatnici od ove vrste ataka protiv njihovih osnovnih sloboda“, rekao je on.

Milovanović napominje da pošto nepoznati autor objavljivanjem video klipova u prethodnom periodu „pokazuje upornost u preduzimanju radnji na način kojim može osetno da ugrozi lični život lica prema kojima se radnje preduzimaju, eventualno bi nadležni tužilac za Visoko tehnološki kriminal mogao da se angažuje po službenoj dužnosti i u, saradnji sa MUP RS utvrdi identitet NN učinioca, te da izvrši proveru ima li elemenata krivičnog dela Proganjanja iz čl. 138 a KZ RS“.

On kaže da bi javno tužilačka organizacija, koga god da „taregetiraju“ ovi i drugi slični video klipovi, trebalo da bude „pozorna, da dela proaktivno, a po potrebi i reaktivno“ jer živimo u društvu „u kome smo u minulom periodu imali tragične slučajeve nasilja i koje je ušlo u jednu spiralu tog fenomena“.

„Javno tužilaštvo je državni organ, koji u modernom organizovanju države ima i ulogu da osim krivičnog progona vrši i druge nadležnosti kojima se štiti javni interes. Moderno tužilaštvo je nakon skorašnje ustavne reforme dobilo na širem društvenom značaju, budući da je njegova uloga izrasla i u rolu katalizatora procesa u društvu koji se u njemu odvijaju“, zaključuje Milovanović.

Jasmina Paunović: Ima elemenata Ugrožavanja sigurnosti

Zamenica javnog tužioca Jasmina Paunović smatra da u ovim slučajevima postoji potreba za reakcijom Tužilaštva, konkretno Posebnog tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal.

„Kada se jedna ovakva informacija plasira u javnost, kojom se direktno dovodi u pitanje eventualna bezbednost nekog lica, a ovde konkretno, novinara i pojedinih opozicionih lidera, Tužilaštvo, Odeljenje za visoko -tehnološki kriminal, ili MUP RS, koje takođe obavlja i ove poslove preko svog Odeljenja za visoko-tehnološki kriminal, po službenoj dužnosti formiraju predmet“, kaže ona.

Ona dodaje i da postoji i mogućnost da ovlašćeni advokat, u ime oštećenih podnese krivičnu prijavu.

Za razliku od Predraga Milovanovića, Paunović smatra da se “u konkretnom slučaju, može govoriti i o krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti (čl.138 KZ)“.

„Navedeno krivično delo se nalazi u grupi krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. To odgovara i na vaše pitanje, da li to predstavlja jedan vid nasilja. Još konkretnije, stav 3. pomenutog člana upravo se odnosi na ‘lica koja obavljaju poslove od javnog značaja, u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavljaju’“, kaže Paunović.

Paunović je saglasna sa kolegom Milovanovićem da je u ovim slučajevima „jedna od mogućnosti i podnošenje privatne tužbe za Uvredu“.

„Objavljen klip preko društvenih mreža predstavlja targetiranje osoba čije se fotografije nalaze na tom klipu, u smislu negativnog pristupa svemu onome što takve osobe rade kroz svoje profesionalno angažovanje“, ističe Paunović.

Po njenom mišljenju, u ovakvim slučajevima može se govoriti i o krivičnom delu „Podstrekivanje“.

„Kako autor klipa ni jednog trenutka ne navodi da će eventualne radnje (bilo koje) u nekom smislu i lično preduzeti, ovakvim klipom se otvara mogućnost da eventualno preduzme neko drugi. Te bi se stoga moglo govoriti o Podstrekavanju (član 34 KZ)“, kaže Paunović.

Konstantinović: Spotovi mogu navesti nekoga na krivično delo

Advokatica UNS-a Gordana Konstantinović mišljenja je da se u ovim slučajevima može govoriti o krivičnom delu Ugrožavanje sigurnosti.

„Objavljene su fotografije novinara. Iz dostupnih informacija i podataka može im se ugroziti sigurnost, posebno imajući u vidu kontekst spota, a to je da su oni izdajnici Srbije i da mrze sve što je srpsko, a vole Kurtija“, rekla je Konstantinović.

Konstantinović podseća da ovo krivično delo podrazumeva ugrožavanje sigurnosti neke osobe pretnjom da će se napasti na život i telo te osobe.

„U ovom slučaju, kaže Konstantinović, nije nikome direktno prećeno, ali spot navodi nekoga da počini krivično delo. Spot je napravljen da bi se stvorila klima da neko nešto uradi. To je njegova suština – da se u javnosti stvori predstava da su, konkretno, određena lica pripadnici određene frakcije koja ima za cilj da sarađuje sa Kurtijem i zatre srpsku kulturu“, dodala je Konstantinović.

U ovom slučaju „targetiranja“ je, kako dodaje Konstantinović, „kontekst zabrinjavajući, a izloženost tih novinara pojačana jer su obeleženi kao neko ko mrzi sve što ima veze sa Srbijom“.

„Šta to znači? Da li svako ko ima drugačiji politički stav treba da bude izložen javnom targetiranju i, posledično, uznemiravanju? Da stvar bude gora, ovde čak nisu izneti ni njihovi politički stavovi. Ljudi su targetirani zato što su zaposleni na određenim televizijama“, rekla je Konstantinović.

Zbog toga, kako je navela, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal treba da što pre ispita ovaj slučaj.

„Treba videti i da li je spot izazvao uznemirenost građana. Da bi se procenilo koliki je uticaj spota na javnost, potrebno je utvrditi koliko je ljudi videlo sadržinu tog spota“, rekla je Konstantinović.

Novak Lukić: Nesumnjivo govor mržnje, izostala reakcija predstavnika institucija

Advokat Novak Lukić pak smatra da u spotovima nema elemenata krivičnih dela Ugrožavanje sigurnosti i eventualnog Podstrekivanja na ugrožavanje sigurnosti, ali da postoje druga krivična dela pod koja bi ovakvi spotovi mogli da se podvedu.

Za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti, kaže Lukić, mora da postoji jasna pretnja da će se napasti na život ili telo drugog lica ili njemu bliskog lica.

„Ako nema te pretnje, nema ni ugrožavanja sigurnosti“, rekao je Lukić.

Za to krivično delo, moralo bi, kaže Lukić, i da se utvrdi da postoji osoba koja će na osnovu onoga što je videla u spotu pretiti oštećenima i koja će nakon toga reći da ju je spot podstakao na pretnje. To je, kako dodaje, teško dokazivo.

I Lukić smatra da bi u ovim slučajevima moglo da se govori o krivičnim delima Uvrede i Proganjanju.

„Ovde se može raditi o krivičnim delima Uvrede koja se gone po privatnoj tužbi jer ovakvi spotovi zaista mogu doprineti narušavanju ugleda i časti novinara“, kaže Lukić.

On navodi da „ako se ovakvi spotovi uporno ponavljaju, a predstavljaju radnje kojima se može osetno ugroziti lični život, onda bi to moglo da se kvalifikuje kao krivično delo Proganjanje“.

Problematično je, kaže Lukić, što je u ovom slučaju izostala reakcija javne vlasti, iako je u Članu 4 Zakona o javnom informisanju i medijima navedeno da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovim političkim opredeljenjima i drugim ličnim svojstvima.

„Nije navedeno kako bi ta zabrana mogla da se inkriminiše, odnosno, da se lice koje treba kazni, ali je u interesu društva i javnosti da se ovakve stvari javno kritikuju. Za to postoje ombudsman i državne institucije koje bi mogle da reaguju jer je ovo nesumnjivo govor mržnje“,  istakao je Lukić.

Ovakvi spotovi nekada su mogli, kako je rekao, da se podvedu i pod krivično delo Kleveta, koje više ne postoji u Krivičnom zakoniku.

„Kada su se ovakve stvari emitovale preko sredstava javnog informisanja, odnosno javno, onda se to gonilo po službenoj dužnosti. Gonio je javni tužilac koji je imao veće ingerencije, koji je imao veće ingerencije od privatnog tužioca da utvrdi ko je autor spornog sadržaja preko službe u Odeljenju za visokotehnološki kriminal“, objasnio je Lukić.

Marina Barbir: Bez izvršenja nema ni krivičnog dela

Sutkinja Marina Barbir, članica UO Društva sudija Srbije, kaže za UNS da objavljivanjem snimaka nisu ostvareni elementi nijednog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

„Lično smatram da u pomenutom klipu ne postoje elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti odnosno nekog drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, jer, bez obzira da li je eventualno ostvarena posledica krivičnog dela, u smislu ugrožavanja sigurnosti novinara kao pasivnog subjekta, bez radnje izvršenja krivičnog dela, ne može postojati ni krivično delo“, navodi Barbir, sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Takođe podseća da je za postojanje krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti neophodno da učinilac  preti da će napasti na život ili telo nekog lica i da ta pretnja ugrozi sigurnost tog lica.

„Radnja izvršenja krivičnog dela se sastoji u činjenju, pri čemu pretnja može biti eksplicitna ili se sastojati u konkludentnoj radnji, ali u svakom slučaju mora biti nedvosmislena i objektivno postojeća“, rekla je Barbir za sajt UNS-a.


K.K.N, A.N.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend