10. nov 2018.

Vučić i Hitler

Ko poredi Hitlera i Vučića: Corax, Danas ili oni koji iz poltronstva “brane“ predsednika Srbije od karikature?

Srbija baš nema sreće sa vladarima i njihovim razumevanjem karikature kao specifičnog umetničkog i novinarskog oblika izražavanja.

Taman smo, takoreći, zaboravili Slobodana Miloševića i njegovo kmečanje pred Ričardom Holbrukom kako ga Predrag Koraksić Coraxa neretko poredi sa Sadamom Huseinom, kad eto, ponovo, posle skoro tri decenije, u našem društvu kreće slična polemika.

Ovoga puta, na Coraxovoj karikaturi, našli su se Vladimir Orlić i Aleksandar Martinović, esenesovske vedete, u očinskom zagrljaju Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa.

Odmah se prepoznao i Aleksandar Vučić, iako, kako je sam rekao, nije ni video naslovnu stranicu “Danasa“, ali je spreman da je komentariše.

Ne bih se ja sada bavio sumanutim i karikaturalnim reakcijama branilaca lika i dela predsednika nam Srbije.

Umesto toga, postavio bih jednostavno pitanje: zašto Corax, Petričić ili bilo ko drugi ne bi iscrtao karikaturu na kojoj bi baš Aleksandar Vučić, a ne neki martinovići i orlići, bio doveden vizuelno, porukom, rečima ili kako god u vezu sa Adolfom Hitlerom?

Koji bi to bio greh ili ne daj bože zakonski prekršaj ako bi nekom karikaturisti, novinaru, književniku, pojedincu potezi Aleksandra Vučića i okolne kamarile asocirali na Nemačku tridesetih i firera?

Da se razumemo do kraja. Ne mislim da će Vučić izvršiti novi holokaust, ali nespojivo je sa civilizovanim društvom, u 21. veku, da bilo ko zabranjuje Coraxu ili kome god pravo da misli, kaže ili nacrta kako Vučić i ova vlast, ako ništa drugo, koriste oprobane gebelsovske metode

I zato su reakcije Ministarstva kulture i raznih trbuhozboraca vlasti klasično gušenje slobode medija i slobode izražavanja, a insistiranje na nedodirljivosti predsednika Srbije ili bilo koje javne ličnosti jeste asocijacija na neka davna vremena u kojima je i to bilo moguće.< Uostalom setimo se se “Charlie Hebdo“, satiričnog francuskog magazina čiji su novinari dali i svoje živote upravo u odbrani prava da se granice slobode izražavanja stalno pomeraju, da nema zabranjenih ličnosti ili tabu tema. Zato je i “Charlie Hebdo“, pre svega, simbol te svakodnevne borbe za proširenje opsega ljudskih prava čiji je neodvojivi deo i sloboda izražavanja. Coraxovu karikikaturu treba upravo shvatiti u tom kontekstu pokušaja da se u javnom diskursu pomeraju graničnici ljudskih prava i sloboda, makar za milimetar. I sada, nakon te tragedije i utiska da je u jednom trenutku, u čitavom svetu, postignuta saglasnost oko tog elementarnbog prava karikaturista da kroz svoje impresije izgovore i ono što se često izbegava reći, mi u Srbiji ponovo imamo histeriju jer eto, koliko god da je netačno, neko se usudio, kako tvrde Vučićevi megafoni, da makar u isti kontekst stavi Vučića i Hitlera? Ko onda, postavlja se pitanje, poredi Hitlera i Vučića: Corax, Danas ili oni koji iz poltronstva "brane“ predsednika Srbije od karikature?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend