„Za 30 godina se nije desilo ovo što je novinarkama Informera“: Predsedniče, a Ćuruvija, Pantić, Anastasijević, Jovanović…?

Milan Pantić, novinar iz Jagodine ubijen 2001. godine pod, do danas, nerazjašnjenim okolnostima.

Milan Pantić je bio dopisnik Večernjih novosti, izveštavao je o kriminalnim aferama i korporativnoj korupciji. Ubijen je u 47. godini na ulazu svoje zgrade u Jagodini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u junu 2021. godine govoreći o 20. godišnjici ubistva Milana Pantića u Jagodini, ocenio da „smo dali sve od sebe“ da se taj slučaj reši. Znači, zna.

Dejan Anastasijević – bomba na prozoru

U petnaest do tri iza ponoći 14. aprila 2007. godine novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića i njegovu suprugu probudila je eksplozija. Buku je proizvela ručna bomba „kašikara“ postavljena na sims prozora sobe u kojoj su spavali. Detonacija je oštetila prozor i fasadu oko njega, kao i putnička vozila parkirana ispred zgrade. Iako su šrapneli zasuli sobu stana u prizemlju, druga bomba nije eksplodirala i Anastasijevići pukom srećom nisu povređeni.

Iako su nadležni tada rekli da je rasvetljavanje ovog slučaja prioritet, to se nije do danas dogodilo.

Dejan Anastasijević preminuo je 2019. godine i verovao da je bio meta zbog svedočenja pred Haškim sudom, a o tome je pisao i u svojim tekstovima.

„Razlog zbog koga sam se našao na spisku jeste moje svedočenje protiv Slobodana Miloševića 2002. godine, iz koga je deo koji se odnosi na Šešelja tužilaštvo uvrstilo u dokaze protiv vojvode. Taj deo će na sudu biti podnesen u pisanoj formi – dakle, tužilaštvo me ne zove kao svedoka – ali Šešelj ima pravo da traži da me unakrsno ispita, te da se dokaz odbaci ako se ne pojavim na sudu ili ako mi se, ne daj bože, nešto desi. Inače, Šešelj je pre nekoliko meseci na statusnoj konferenciji tražio od suda da iz dokaznog postupka izbaci tri pisana iskaza čiji su autori u međuvremenu preminuli. Zamalo da ja budem četvrti“, napisao je tada Anastasijević.

Anastasijević je napisao da je tri godine pre napada Aleksandar Vučić, tadašnji generalni sekretar SRS održao konferenciju za novinare na kojoj je delio materijale koji je trebalo da ga diskredituju predstavljajući ga kao stranog plaćenika. Sličnu stvar je, piše u tekstu, pokušao i Šešelj koji je deo svoje knjige „Đavolov šegrt – Zločinački papa Jovan Pavle drugi” posvetio pokušajima blaćenja Anastasijevića, pisao je KRIK.

Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Kuća Milana Jovanovića u Vrčinu zapaljena je 12. decembra 2018. godine. Na nju su bačena dva motolovljeva koktela kroz prozor, a neidentifikovane osobe su pucale na vrata da bi sprečile da njegova porodica napusti kuću.

„Jovanović i njegova supruga koji su u tom trenutku spavali, uspeli su da pobegnu kroz prozor, gledajući kako je spaljena njihova celokupna imovina, uključujući i automobil. Jovanović nije bio povređen, a tvrdi da se požar dogodio zbog njegovih tekstova o mafiji u Opštini Grocka, 20 km od Beograda“, navodi se u prijavi EFJ.

U aprilu 2020. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučič je izjavio:

„Moramo da rešimo slučaj što pre. Naše pravosuđe ima svoj posao i ono zna kako treba urade to – ja ne mogu da im se mešam“.

Zbog ovog slučaja bivši predsednik Gradske opštine Grocka Dragoljub Simonović pravosnažno osuđen je na četiri godine zatvora.

Osim Simonovića, osuđeni su Vladimir Mihailović na tri godine zatvora i Igor Novaković na 2,5 godine, dok je Aleksandar Marinković, koji se nalazi u bekstvu, kao direktni izvršilac dobio četiri godine.

Još desetine i stotine fizičkih i verbalnih napada na novinare

U poslenjih 30 godina, broj fizičkih i verbalnih napada na nezavisne i slobodne novinare u Srbiji broji se stotinama.

Atmosfera „lova na veštice“ protiv kritičara vlasti u Srbiji, na koju su novinari upozoravali godinama unazac pretvorila se u porast napada i pretnji na novinare, nakon što je 1. novembra 2024. godine došlo do smrtonosnog urušavanja železničke stanice, preneo je NUNS.

CPJ-ov pregled 15 fizičkih napada, koji su pogodili najmanje 23 novinara, pokazuje da su se incidenti uglavnom događali tokom protesta, a napadi su se kretali od pokušaja otimanja telefona do napada koji su izazvali povrede. Neki napadači bili su političari ili javni funkcioneri, a više novinara je izjavilo da ih policija nije zaštitila.

• maj 2025. — Nepoznata osoba pokušala je da novinarki Južnih Vesti Tamari Radovanović izbije telefon iz ruke dok je snimala miting SNS-a u Nišu. Policija je, umesto da interveniše, udaljila novinarku „radi smirivanja tenzija“.
• maj — Kameramana N1 televizije Marjana Vučetića napali su s leđa tokom mitinga SNS-a u Makovištu; udarili su ga u leđa i vrat, a drugi su ga vređali nazivajući ga „izdajnikom“ i „stranim plaćenikom“.
• april — Na skupu SNS-a u Beogradu, napadnuta je petočlana ekipa KTV-a; tehničaru Miloradu Maleševu izbijena su tri zuba. Policija je reagovala tek kada je napadnut snimatelj Siniša Nikšić i upozorila ekipu da prestane sa izveštavanjem.
• mart — Novinara BIRN-a Sašu Dragojla pretukao je bivši bokser i aktivista SNS-a na protestu u Beogradu. Policija nije privela napadača.
• novembar 2024. — Na provladinom skupu u Beogradu napadnuta je ekipa N1; novinarka Jelena Mirković pogođena je u rame, mikrofon joj je izbijen iz ruke, a kamera Aleksandra Cvrkutića je udarena.
• novembar — Reporterki Nove TV Ani Marković udaren je telefon iz ruke tokom izveštavanja u Beogradu.
• novembar — Novinara Miloša Ljiljanića iz Kovinske Info fizički je napao odbornik SNS-a tokom prenošenja sednice u Kovinu.
• novembar — U Novom Sadu grupa maskiranih osoba napala je ekipe N1 i Euronews; kamerman N1 Nikola Popović povređen je u ruku, a Mirko Todorović iz Euronewsa oboren je na zemlju. Policija nije intervenisala.