22. jun 2019.

Za sigurnije novinare – kontakt tačke u tužilaštvima i policiji

Apelaciona tužilaštva, policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal od sada će imati kontakt tačke, odnosno osobe posebno zadužene za rad sa novinarima. Cilj je njihova veća sigurnost, te brži rad na prijavama pretnji i napada, a predviđeno je i hitno postupanje.

Sporazum je potpisalo 7 novinarskih i medijskih udruženja sa Republičkim javnim tužilaštvom i Ministarstvom unutrašnjih poslova još decembra 2016. godine, ali je tek sve nedavno počelo da funkcioniše.

Mediji mogu sami prijaviti napade ili pretnje, kaže Marija Vukasinović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a mogu se obratiti i udruženjima, koja mogu podneti prijavu ili obavesti Tužilaštvo ili policiju.

Postoje slučajevi koji su brzo rešeni, ali mi mislimo da to nije dovoljno. I dalje postoji jako veliki broj slučajeva koji traju jako dugo, koji su u predistražnim postupcima i po više godina. Svakako treba još da se radi na tome. Mislim da je posebno teška situacija na lokalu – priča Vukasinović.

Ove kontakt tačke deo su akcionog plana za Poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, a delo su stalne Radne grupe za bezbednost novinara. Oni koji se bave ovom problematikom kažu da sličan sistem postoji samo još u Holandiji, ali to ne znači da smo mi u pogledu bezbednosti novinara na bilo koji način ispred ostalih zemalja EU, već da tamo nema potrebe za ovakvim merama.

Sama ta činjenica da mi moramo da potpisujemo takav sporazum i da osnujemo stalnu Radnu grupu pokazatelji su da nešto ne funkcioniše kako treba i ja se nadam da to jeste cilj, da nama u jednom trenutku prestane potreba za stalnom radnom grupom i sporazumom i da institucije konačno počnu da rade svoj posao onako kako treba da rade – navodi Vukasinović.


Neophodno prilagođavanje i sudova i medija

Sfere prava i medija među najslabijim su karikama Srbije na putu ka Evropskoj uniji. I međusobni odnos sudova i medija ima svojih manjkavosti, pa je u Nišu održan okrugli sto na ovu temu, a planira se i u drugim gradovima. Cilj je, kažu u Vrhovnom kasacionom sudu, unaprediti odnos.

Glavni problem je nerazumevanje, navodi viša savetnica za evropske integracije i međunarodne projekte Vrhovnog kasacionog suda Vanja Rodić, a ono dolazi i od jedne i od druge strane. Prema njihovoj analizi, novinari često traže informacije koje sudovi nemaju ili ih ne mogu dostaviti zbog pravičnosti postupka ili privatnosti stranaka, dok sudovi greše jer ne pripremaju unapred informacije.

Potrebno je prilagođavanje kako sudova, tako i medija. Sudova da se mora razumeti da je brzina postupanja nešto što karakteriše rad medija, pa je potrebno postupati brzo, što sudovi uglavnom i udovoljavaju kada je reč o kratkim informacijama. Čak se u poslednje vreme proaktivnost odlikuje kačenjem informacija na sajtove. Novinari moraju biti kompetentniji i moraju prihvatiti da određene informacije sudovi ne mogu da im daju – priča Rodić.

Problematično je i poštovanje novinarske etike, navodi Rodić i poziva novinarska udruženja da aktivnije rade na njoj sa medijima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend