Bugarska: Predlog zakona o „stranim agentima“ ugrožava slobodu medija

Nacrt zakona izradila je proruska stranka Vazraždane, koja je na nedavnim izborima postala četvrta najveća frakcija u parlamentu i trenutno je u pregovorima za formiranje koalicione vlade. Iako je donošenje zakona u trenutnoj političkoj klimi i dalje sumnjivo, on ipak predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija koju Evropska komisija treba da pažljivo prati.

Iako je napredak zakona za sada u zastoju, predlog bi trebalo da izazove uzbunu s obzirom na sličnosti sa ozloglašenim ruskim „Zakonom o stranim agentima“, koji je sistematski naoružan u poslednjoj deceniji da blokira i zatvori ono što je ostalo od nezavisne zemlje mediji i nevladine organizacije.

Bilo kakvim naporima da se takvi zakoni implementiraju u EU trebalo bi se odlučno suprotstaviti zbog njihovog potencijala da ozbiljno naruše slobodu medija. Nijedna država članica EU nije usvojila takav zakon, iako je Mađarska 2017. godine donela zakon koji se odnosio na organizacije i nevladine organizacije koje finansiraju strane strane, ali je isključio štampu, za koju je Sud pravde Evropske unije kasnije utvrdio da krši pravo EU.

Naše organizacije strahuju da bi usvajanje takvog zakona u Bugarskoj moglo otvoriti put za zloupotrebu od strane bilo koje sadašnje ili buduće vlade koja želi da diskredituje, stigmatizuje ili defundira kritičke i nezavisne medije. Takav predlog zakona bi takođe bio veoma diskriminatoran, stvorio bi klimu neprijateljstva za medijske investicije i direktno bi kršio zakon EU.

Nacrt ‘Zakona o registraciji stranih agenata’ je predstavio Vazrazhdane 2. novembra. Zakon bi primorao svaki medij koji dobije preko 1.000 BGN (500 evra) godišnje od stranog izvora da se registruje kao „strani agent“ u Ministarstvo pravde. Među onima koji će se smatrati „stranim agentima“ ako se tako odrede bili bi osnivači, menadžeri, zaposleni, vlasnici, partneri i akcionari privatnih medija.

Pojedinačni novinari koje je Ministarstvo označilo kao „strani agenti“ koji se ne registruju suočiće se sa kaznama od 1.000 do 5.000 leva. Pravna lica, poput medijskih organizacija, biće kažnjena od 5.000 do 10.000 leva. Ovim medijima takođe ne bi bilo dozvoljeno da primaju novac iz državnih fondova, kao što je državni prihod od oglašavanja. Zakon bi se odnosio na masovne medije, organizacije i nevladine organizacije.

Osim što se odnosi na novac koji dolazi iz autoritarnih država kao što su Rusija ili Kina, on bi takođe uključivao grantove iz država članica EU i Sjedinjenih Država. Jedini izuzetak od pravila bio bi finansiranje i grantovi same Komisije EU.

Tajming ovog zakona takođe postavlja velika pitanja o njegovom motivu. Napominjemo, da je predlog došao nešto više od mesec dana nakon što je predsednik stranke Vazraždane Kostadin Kostadinov pokušao da protera četiri privatna medija – Dnevnik, Kapital, Klub Z i Mediapul – sa konferencije za štampu i napao ih da su „strani agenti“, što je izazvalo osudu. Sva četiri se delimično finansiraju iz grantova iz SAD, ali se na njih široko gleda kao na profesionalne i nezavisne izvore vesti u Bugarskoj.

Zbog toga je našim organizacijama teško da izbegnu zaključak da je Vazrazhdaneov zakon o „stranom agentu” po prirodi uzvratni i usmeren pretežno na medije koji su kritični prema politici stranke. Još jedna meta na koju bi zakon mogao uticati je Svobodna Evropa, bugarski ogranak Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti, koji finansira Kongres SAD.

Iako je verovatnoća da će ovaj predlog zakona na kraju postati zakon upitna, biće potrebna budnost. S pravom je izražena opravdana zabrinutost u vezi sa neusklađenošću zakona sa zakonom EU ili bugarskim ustavom. Da bismo napredovali, od vitalnog je značaja da se demokratske stranke u Bugarskoj udruže u opoziciji prema zakonu i osiguraju da on ne napreduje u parlamentu.

Pozivamo Vazrazdane da povuče nacrt zakona i da se uzdrži od budućih napada na nezavisne medije. Naše organizacije će nastaviti da pažljivo prate situaciju, upozoravaju na dalji razvoj događaja i planiraju da organizuju međunarodnu misiju za slobodu štampe u Bugarskoj početkom sledeće godine kako bi procenile širu klimu za slobodu medija.