16. okt 2017.

Debata: Modeli državnog finansiranja medija i predlozi za novu medijsku strategiju

Medijske i novinarske organizacije predstaviće svoja rešenja za buduću medijsku strategiju u petak na javnoj debati u Medija centru Beograd.

Debata će se održati sa posebnim akcentom na pitanje transparentnosti potrošnje državnog novca u medijskom sektoru i praćenja tokova novca.

Rešenja medijskih i novinarskih organizacija koja će biti predstavljena na debati su u formi preporuka predata Ministarstvu kulture i informisanja.

Državno finansiranje medija jedna je od najvažnijih i najkontraverznijih tema, imajući u vidu obim i efekte državnih davanja na republičkom i lokalnom nivou. Medijske i novinarske organizacije zbog toga se zalažu da ono bude tretirano kao posebna tema u okviru medijske strategije, koja bi obuhvatila sve modalitete finansiranja javnim novcem i omogućila da se sagleda ukupna državna intervencija u medijskom sektoru.

Datum: 20. oktobar 2017; Vreme: 11-13:00h

Mesto: Velika sala Medija centra II sprat, Terazije 3

Moderator: Slobodan Georgiev, BIRN

Govornici:

  • Slaviša Lekić, predsednik NUNS
  • Nedim Sejdinović, predsednik NDNV
  • Milorad Tadić, predsednik ANEM
  • Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija
  • Miloš Stojković, pravni konsultant na projektu „Javni novac za javni interes“

Ova debata organizovana je u sklopu projekta “Javni novac za javni interes”, koji sprovodi konzorcijum organizacija BIRN Srbija, NUNS i fondacija “Slavko Ćuruvija”, a finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

[povezaneprice]

3 komentara za: “Debata: Modeli državnog finansiranja medija i predlozi za novu medijsku strategiju

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Bas me interesuju rezultati i preporuke sa „Debata: Modeli državnog finansiranja medija i predlozi za novu medijsku strategiju“
    u sklopu projekta “Javni novac za javni interes”.

    18. okt 2017. at 12:34
  2. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    U tekstu „Sejdinović: U novoj strategiji bolje definisati medijski sadržaj“. g. Sejdinović smatra da se u novoj medijskoj strategiji mora bolje definisati medijski sadržaj od javnog interesa.

    Saglasan sam sa misljenjem g. Sejdinovica i to ne samo u pogledu „medijskog sadržaja od javnog interesa“ vec i u pogledu svih medijskih sadrzaja ili programa, jer prema clanu 51. stav 1. Ustava Republike Srbije, „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.“

    Valja se i ovom prilikom podsetiti da je javni interes u oblasti javnog informisanja, u clanu 15. stav 1 vazeceg Zakona o javnom informisanju i medijima,definisan kao: 1) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije; 2) istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina; 3) informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije; 4) očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije; 5) informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju; 6) informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa; 7) podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi; 8) unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.

    Takodje, valja napomenuti da se ovako definisani javni interes odnosi kako na javne pruzaoce medijskih usluga tako i na komercijle pruzaoce medijskih usluga.

    Medjutim, prema clanu 16. stav 1.tacka 4. Zakona o javnom informisanju i medijima, Republika Srbija ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja isključivo sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Iz ove odredbe proizilazi da za ostvarivanje privatnog interesa komercijalnih pruzalaca medijskih usluga nije predvidjeno takvo drzavno sufinansiranje projekata, vec samo finansiranjem iz prihoda od reklama.

    Jasno je da je finansiranje komercijalnih pruzalaca medijskih usluga iz prihoda od reklama nije dovoljno za ostvarivanje ustavnog ljudskog prava: „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.“ Zato je neophodno, po mom misljenju, razdvojiti i posebno odrediti javni interes u slucaju javnih pruzalaca medijskih usluga, a posebno – u slucaju komercijalnih pruzalaca medijskih usluga. Jer, „javnog novca“ za javni interes (propisan medijski sadrzaj) je takodje sve manje i manje.

    23. okt 2017. at 09:25
  3. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Pri kraju mog prethodnog dopisa izneo sam sledece misljenje: „Zato je neophodno, po mom misljenju, razdvojiti i posebno odrediti javni interes u slucaju javnih pruzalaca medijskih usluga, a posebno – u slucaju komercijalnih pruzalaca medijskih usluga. Jer, ‘javnog novca’ za javni interes (propisan medijski sadrzaj) je takodje sve manje i manje.“

    Tom prilikom zaboravio sam na odredbe o informisanju o pitanjima od interesa za javnost iz clan 5 Zakona o javnom informisanju i medijima, koje glase:

    „Putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

    Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.“

    Navedene odredbe o informisanju od javnog znacaja, ili o medijskim sadrzajima od javnog značaja, odnose se u stvari na „javni interes“ u slucaju komercijalnih pruzalaca medijskih usluga. „Javnog novca“ za takvo informisanje od javnog znacaja bice valjda – dovoljno.

    23. okt 2017. at 18:33

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend