Denis Kolundžija kao petnaestogodišnji muzički kritičar: Ko to tamo zeva

Yugopapir, stranica koja se bavi pronalaženjem, obradom i čuvanjem članaka iz jugoslovenske štampe, podsetila je na tekst „Ko to tamo zeva” Denisa Kolundžije, koji je napisao sa – 15 godina.

Tekst tinejdžera-novinara objavljen je u somborskom omladinskom časopisu Pokret.

„Bio je to ‘humoristički’ pregled svih YU pop rock albuma ’87, napisan od strane jednog mladog 15-godišnjeg kritičara, koji se, eto, još pre 37 godina, žalio na dominaciju narodnjaka, uzdrmanu rock scenu i sve manje para koje omladina može da izdvoji za kupovinu omiljenih ploča”, piše Yugopapir na društvenoj mreži X i dodaje:

„Život će ubrzo usmeriti njegovu novinarsku karijeru u drugom pravcu, ali ostaje nedoumica u kom svojstvu i za koje novine bi možda pisao izveštaje sa domaćih i stranih rock koncerata, samo da je duži bio dan…”

Kada je ovaj tekst decenijama kasnije Denis video na njihovom sajtu, Yugopapir je objavio da je njegova reakcija bila je: „Neveraaaaaaaa :))”

Za neverovati je i koliko je taj petnaestogodišnjak imao razvijen muzički ukus, osećaj za humor i ironiju. Denis je napisao u uvodu:

„U iščekivanju 1988, s tugom mogu konstatovati da sam veoma srećan što se opraštam sa ’87. S tugom moram konstatovati da je Vesna Zmijanac prodala 400 hiljada ploča, da je Halid Bešlić izdao „live” album, a da su imena rokera daleko iza njih; s tugom moram konstatovati i da su me mnogi rokeri razočarali svojim šablon-pločama, dosadnim nastupanjima i loše prepričavanim tračevima…”

Onda bi u jednoj ili dve rečenice o pojedinim pločama rekao više nego mnogi stariji kritičari u traktatima. Evo primera:

BIJELO DUGME: Mramor, kamen i željezo (Diskoton/Kamarad)

Igrao se Brega rudara, pa našao ništa. Otišao je kući, isplakao se mami, sagradio još dve vikendice i objavio ploču. Kreka-Banović još nije zainteresovana.

Ceo Denisov tekst „Ko to tamo zeva” možete pronaći ovde.

Denis Kolundžija je rado govorio o svojoj ljubavi prema rokenrolu, Roling stonsi su u njegovim pričama zauzimali posebno mesto. Strastveno je prepričavao odlaske na koncerte Stonsa za svoj 18. i 50. rođendan. O tome je za nedeljnik NIN napisao tekst „Кako sam dva rođendana proslavio sa najvećim rokenrol bendom na svetu”, koji možete pročitati ispod na Fejsbuk stranici NIN-a.

Denis nije nastavio karijeru kao muzički kritičar, može se i iz ovih minijatura naslutiti zašto. Kao novinar se uglavnom  bavio  društvenim, političkim, a poslednjih godina posebno medijskim temama. Od 2017. godine radio je u Slavko Ćuruvija fondaciji i kao zamenik glavnog i odgovornog urednika Cenzolovke. Bio je dugogodišnji saradnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a 2022. je dobio Godišnju nagradu ovog udruženja za najboljeg novinara. Strastveno je proučavao parlamentarizam u Vojvodini i celoj zemlji i izuzetno poznavao politički sistem, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.

Preminuo je 21. januara 2024. u 52. godini života.

„Mi koji smo svaki dan sa njim radili, bili smo svedoci o kakvom se izuzetnom čoveku i novinaru radi, punom razumevanja i solidarnosti i sa neposrednim saradnicima i sa svim novinarima koji su imali problema zbog svog rada poslednjih godina”, objavila je tada Slavko Ćuruvija fondacija.