16. apr 2021.

Duboki tragovi Dejana Anastasijevića

Dejan Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove

Foto: N1

Nezavisno udruženje novinara Srbije uz podršku Ambasade Sajedinjenih Američkih Država šesnaestu godinu za redom dodeljuje Nagradu za istraživačko novinarstvo.

Od prošle godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću.

Njegov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga.

Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala. Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega.

Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala.

Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u predistražnoj fazi.

Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.

Za nagradu su mogli da konkurišu autori radova koji su objavljeni u medijima u Srbiji od 20. aprila 2020. do 20. marta 2021. godine. Krajnji rok za prijavu na konkurs je bio 30. marta 2021. Radove su mogli da prijave autor, njegov urednik, ili kolega. Nagrada se dodeljuje za istraživačke novinarske radove, koji se bave temama od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.

Informacija o tri nominovana rada u svakoj kategoriji biće objavljena na sajtu NUNS-a, a pobednici će biti proglašeni na svečanosti dodele. Pobednici u sve tri kategorije biće nagrađeni sa po 100.000 dinara. NUNS će objaviti koji radovi su nominovani najmanje nedelju dana pre svečane dodele nagrada koja će se organizovati 7. maja.

Delo Dejana Anastasijevića

Dejan Anastasijević je rođen u Beogradu 1962. godine, a novinarstvom je počeo da se bavi na Radiju B92, gde je uređivao je kultnu emisiju „Oblačić u stripu“, a najveći deo svog radnog veka proveo u nedeljniku Vreme.

Poslednji angažman imao je u redakciji BBC-a na srpskom jeziku.

Tokom tri decenije novinarskog rada bio je i izveštač Tajma za Balkan i dopisnik Tanjuga iz Brisela i autor tekstova u brojnim regionalnim i svetskim novinama i sagovornik najuticajnijih globalnih televizija…

Njegove kolege su saglasne da je bio riznica ogromnog znanja – vrhunski stilista, koji je izuzetno dobro poznavao književnost, strip, film, muziku… Za analitički i hrabar pristup novinarstvu dobio je više novinarskih nagrada, uključujući nagradu NUNS-a za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“ i nagradu dnevnog lista Danas „Staša Marinković“, kao i nagradu holandskog Oxfama Novib/PEN za zalaganje za ljudska prava i slobodu izražavanja. Preminuo je posle duge i teške bolesti 24. aprila 2019. godine u Beogradu.

Rekli su o Dejanu

Filip Švarm

Dejan Anastasijević spada među najznačajnije srpske novinare. Ostavio je iza sebe ogroman trag, prvenstveno pišući o ratovima, ratnim zločinima, kriminalu, korupciji, ali i političkom životu. Bio je erudit, imao je široko i ogromno znanje o mnogim stvarima van novinarstva. Njegovo mesto nema ko da popuni. Naprosto, njegov novinarski talent, veština i druge sposobnosti nema ko da nadomesti.

Aleksandra Nikšić

Ako postoji priznanje o kojem sanja svako ko je uzeo olovku u ruke, to je ovo. Jer ova nagrada nije samo priznanje originalnom, hrabrom i važnom novinarskom radu, već i jedinstvenom stilu, načinu razmišljanja i umešnosti otkrivanja koji će privući i probuditi i one naizgled nezainteresovane, apatične ili razočarane.

Vukašin Obradović

Dejan Anastasijević je živeo novinarstvo. To nije bio samo posao kojim se bavio, već način života, moralni kodeks, odnos prema stvarnosti. I to se jasno raspoznavalo u njegovim tekstovima. Zato su mu čitaoci verovali, a novinari ga poštovali.

Novinarstvo kao otpor

 U Srbiji istraživačko novinarstvo ima veliki značaj utoliko što se taj posao obavlja uz velike rizike, u atmosferi linča koju kreira režim i okolnostima koje obeležavaju raspad institucija i medijski teror propagandnih medija, beskrupuloznih propagandista i trovača javnog prostora.

Biljana Stepanović (portal Nova ekonomija)

Istraživačko novinarstvo je postalo najopasniji neprijatelj aktuelne srpske vlasti koja čini sve da ukine istinu i nametne svoju paralelnu stvarnost. Istraživački novinari ruše taj sistem: istražuju, pronalaze i objavljuju informacije koje vlast želi da sakrije. Oni prave pukotinu kroz koju prolazi po pravilu šokantna istina. Zato se istraživački novinari proglašavaju za neprijatelje naroda, iako rade u njegovom najvećem interesu. Došlo je dotle da je za bavljenje istraživačkim novinarstvom, osim znanja i pameti, potrebna lična hrabrost. A ne bi smelo da bude tako.

Lazar Čovs (slobodni novinar)

U zemlji u kojoj su institucije demontirane, oslanjamo se jedni na druge da preživimo. Bolesne lečimo SMS porukama, siromašne hranimo solidarnim kuhinjama, a kriminal, korupciju i proneveru javnog novca istražuju vrhunski i časni novinari. Istraživačko novinarstvo nije tendenciozno, istrajava nezagađeno skramom medijske svakodnevice i menja živote ljudima. Možda ponekad izgleda da ima malo efekta, malo publike i da su skromni dometi u pogledu posledica po odgovorne, ali jednoga dana će svaka priča biti postupak pred oslobođenim institucijama.

Stefan Slavković (nedeljnik NIN)

U okolnostima visoke sistemske korupcije koja se proteže kroz manje-više sve režime u poslednjih trideset godina, u kojima se pojedinci međusobno smenjuju, iluzorno je očekivati da institucije rade svoj posao i prateći tragove novca pozovu nekoga na moralnu, a kamoli krivičnu odgovornost. Kad svako ima putera na glavi, istraživačko novinarstvo je figurativni nož za njegovo skidanje i na novinarima je da dokažu malverzacije, pronevere i krađu javnih sredstava i dobara. Dovoljno je pogledati ko je otkrio najveće korupcionaške afere od 2012. godine, da bi se zaključilo da bez istraživačkog novinarstva mi ne bismo znali da Siniša Mali ima na desetine nekretnina u Bugarskoj, da je Andreju Vučiću neko mučki ukrao ličnu kartu i zlonamerno njome otvorio firme, da se Krušik vodi u propast, da se na Jovanjici uz marihuanu uzgaja i privatno bogatstvo nekolicine ljudi bliskim vlastima.

Izbor najboljih Dejanovih tekstova

Na svečanosti dodele Nagrada za istraživačko novinarstvo biće promovisana knjiga tekstova Dejana Anastasijevića, u izdanju Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Tekstove za knjigu izabrale su Dejanove kolege iz redakcija Vremena i BBC-a na srpskom, a izdavanje su pomogli Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, BBC i Dejanovi prijatelji.

N. K.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend