28. jan 2022.

Igor Božić (N1): Vesti ne moraju da budu dosadne

Novinar Igor Božić, dobro je poznato TV lice, na televiziji N1 je od njenog osnivanja radio kao izvršni producent, a u maju prošle godine imenovan je za direktora programa ove televizije.

Foto: N1

Od tada do danas, uočeni su brojni pomaci na bolje, u razgovoru za TV Danas Igor Božić govori o izazovima sa kojima se suočava novinarstvo u Srbiji, ali i o onime što gledaoce čeka u programu ove televizije.

* Televizija N1 ušla je u osmu godinu emitovanja, kako je bilo raditi nekada, a kako je danas?

Kada smo počinjali prvi pravi informativni kanal u regionu situacija je bila daleko politički mirnija nego što je sada ali smo i pre samog početka privukli pažnju kada smo zabeležili incident na paradi ponosa pripadnika žadarmerije i brata tadašnjeg premijera. Iako tada još nismo emitovali program, naše insistiranje da javnosti predstavimo te kadrove pokazalo je vlastima da nemamo nameru da sakrivamo ono što bi vlast želela da se ne vidi. Mislim da je tada, onima koji i dalje vladaju u Srbiji, postalo jasno da nastaje jedan mediji koji neće moći da kontrolišu. Da neće imati koga da pozovu i narede da se nešto objavi ili ne. To je osnovna karakteristika N1, koja je tokom svih ovih godina dovela do toga da nam publika veruje. Trudimo se da uvek budemo na licu mesta kada je neka udarna vest (breaking news) i da naši gledaoci uvek budu pravovremeno informisani uživo. Kod nas se afere ne prećutkuju, uvek ćemo iz svih uglova analizirati sve i dati priliku da se čuju svi glasovi. Zbog toga se vlast, pre svega Aleksandar Vučić, trudi da nas diskredituje gde god stigne i kako stigne. Prvo smo bili američka, pa i CIA TV, pa smo kao TV koja je registrovana u Luksemburgu bili prozivani da ne radimo legalno, iako se program TV N1 emituje prema zakonima ove zemlje. Pošto svi ti epiteti i napadi nisu urodili plodom u poslednoj fazi smo postali tajkunski mediji. Jasna je namera da se od N1 pravi politički protivnik jer vlast vidi opasnost od slobodne reči koja kod nas može da se čuje i pročita na našem sajtu. Nažalost ta slobodna reč je ograničena, jer naš program sada može da vidi manje gledalaca nego što je moglo pre osam godina. Tada su naš program distribuirali operateri koje je Telekom u međuvremenu kupio i ukinuo naš program. Procena je da smo na taj način nestali iz 300.000 domaćinstava u Srbiji. Ali i pored toga i te ograničenosti naš uticaj je mnogo veći nego na početku, što pokazuje da dobro radimo i da smo potrebni Srbiji.

* Koliko je TV N1 promenila medijsku scenu u Srbiji i regionu?

N1 je i u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj uveo brzinu u izveštavanju i kritičnost prema ljudima koji imaju odgovornost. Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj na primer, ima medija koji nisu pod kontrolom vlasti ali funkcionišu po principu jedne ili dve informativne emisije. N1 je i tamo i ovde sa informativnim programom prisutan stalno. Naša prednost je sinergija u svim kriznim situacijama u regionu. Dobro se sećam primera koji to najbolje pokazuje, a koji je naša najveća regionalna snaga. Kada je bila kriza između Hrvatske i Srbije na graničnim prelazima 2015, kada su zbog političkih odluka bili blokirani promet ljudi i roba, mi smo imali ekipe s obe strane granice, kao i u Zagrebu i Beogradu I pratili svaki korak uživo. Naši gledaoci su mogli da vide sve strane priče, dok gledaoci javnih servisa u Srbiji i Hrvatskoj nisu. Tako je i sa svim drugim velikim događajima u regionu. Mislim da javnost sada apsolutno zna da će jedinu potpunu sliku u bilo kojoj regionalnoj krizi, dobiti na N1.

* Ima li političkih pritisaka na vaš rad?

Direktnih poziva nema. Za to smo se izborili od početka emitovanja. Ali ima onih drugih na koje mi ne možemo da utičemo o koji ne zavise od nas. Tako smo česta meta prozivki predsednika Srbije, premijerke ili ministra policije. Nezabeležene su takve insinuacije i omalovažavanja novinara, prozivke i napadi na konferencijama za medije u pristojnim društvima. Retorika često podseća na onu iz 90-ih, kada su radikali direktno targetirali novinare. Reporterima N1 se to svakodnevno dešava, a to je toliko učestalo da su se oni navikli na taj bezobrazluk predstavnika vlasti. A nije normalno da se naviknete na takvo ponašanje. Nije normalno ni da slušate laži od poslanika, praktično jednostranačke skupštine, kada se u parlamentu raspravlja o zakonima s kojima novinari nemaju nikakve veze. Nije normalno ni da tabloidi svakodnevno targetiraju N1 zbog nekog teksta ili priloga, da menjaju teze ili da direktno targetiraju novinare. Nije normalno ni kada novinari dobijaju pretnje smrću na društvenim mrežama i kada, osim u dva slučaja, niko ne odgovara za pretnje. Ništa od toga nije normalno, ali je tako isključivo iz političkih razloga. Da se bavimo hortikulturom verovatno ne bismo smetali, ali pošto smo informativni kanal onda se sve dovodi u vezu s politikom, čak i prognoza vremena, ako se urednicima tabloida priviđa da na mapi imamo punu, a ne isprekidanu liniju između Srbije i Kosova.

* Od jeseni su u vašem programu prisutni novi formati, možete li nam reći nešto više o njima, odnosno kako su ih gledaoci prihvatili?

Uveli smo od jeseni nekoliko novih emisija, ojačali smo tzv. prime time program. Shvatili smo da neke teme padaju u zaborav i da ostaju nedovoljno rasvetljene. Zato smo uveli Rekonstrukciju (novinarke Žakline Tatalović) da bismo razgolitili konstrukciju vlasti i pokazali sve činjenice. U emisiji “Da razumemo” (Emine Kovačević i Vojislava Stevanovića), želeli smo da pokažemo da teme koje se serviraju s pozicija pro-vladinih medija imaju I drugu stranu, druge informacije koje daju potpuno drugu sliku stvarnosti. U “Global fokusu” (Aleksandre Godfroa), akcenat stavljamo na velike svetske teme koje imaju ili će imati uticaja na naš život. “Iza vesti” Danice Vučenić je dnevni hard talk intervju, koji se emituje odmah iza Dnevnika, a u kome u dinamičnom razgovoru dobijate informaciju više od aktuelnih sagovornika. Najveća novina je svakako dokumentarno-istraživački serijal “Ispod površine”, koji uređuje Maja Nikolić. Takve emisije smo do sada radili povremeno, kada se ukaže prilika, ali smo sada odlučili da se ciljano bavimo nekom temom, da damo novinarima više vremena i resursa, da bi krajnji proizvod bio u kvalitetnoj produkciji koja će na kraju ostati kao dokument jednog vremena. Ti dokumentarci me čine posebno ponosnim jer predstavljaju vrednost koja ostaje. Promenili smo i format “N1 reporterima”, koji se emituju u reportažnoj formi i u kojoj reporteri imaju više prostora da se iskažu od klasičnih priloga u dnevnicima.

Da ne zaboravim da napomenem da smo sve ovo radili paralelno s rekonstrukcijom studija i da je zaista sve osveženo i modernizovano. Deluje da je publika na sve ovo odlično reagovala. Uvećava nam se udeo u gledanosti, što znači da informativni program ne mora da bude dosadan publici i da im je potrebna informacija više.

* Šta možemo na N1 očekivati u 2022?

Očekujte nekoliko iznenađenja u dokumentarnim serijalima koje pripremamo i za koje verujem da će privući veliku pažnju. Tu je i novi serijal “Junaci doba zlog”, koji je već posle prve epizode izazvao pravu buru, a pripremamo i retrospektivu u specijalnom serijalu “Decenija vlasti” koja bi trebalo da pokaže kako smo živeli poslednjih deset godina i kroz šta smo sve prošli zajedno. A prošli smo kroz mnogo političkih afera, burnih događaja i na kraju kroz mnogo izbora. A izbori nas čekaju i ove godine, a deluje da će biti najnapetiji do sada. To ne znači da smo zaboravili kako su izgledale prethodne kampanje, ali moj utisak je da će se u ovoj rukavice skinuti I da će biti udaraca ispod pojasa. Mi smo tu da pažljivo pratimo to i da kao sudija ukažemo kada god neko nečasno pokuša da pobedi u borbi koja je već pre samog starta dovedena do usijanja. Karte za taj meč će se rasprodati, a verujem da ćemo mi imati najbolji prenos u kome ćete moći da vidite sve što je važno, ali bez nepotrebnih i dosadnih propagandnih detalja. Dakle, izbori će svakako do maja privući najviše pažnje javnosti, a samim tim očekujte da ćete na N1 sve to pratiti, jer mi ne nameravamo da pravimo kompromise.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend