09. apr 2020.

Ipsos: Građani u regionu uz TV dva sata duže nego ranije

Tokom krize izazvane koronavirusom, televizijski programi građani prate dva sata duže nego ranije, a značajno raste udeo interneta kao izvora informacija, pokazuje regionalno istraživanje Ipsosa.

Informisanje s televizijskih ekrana dominantno je među svim ispitanicima: od 82 odsto u Srbiji, do čak 91 odsto na Kosovu. Na skali između njih su Albanija (84 odsto), Crna Gora (86) i Severna Makedonija (87 odsto), pokazalo je istraživanje koje prenosi beogradski „Novi magazin“.

Na dnevnom nivou u Srbiji je prosečno vreme gledanja TV programa poraslo za čitava dva sata u odnosu na raniji period. Uz TV-ekrane su različite generacije, iz različitih razloga, uključujući više slobodnog vremena ili školskih obaveza (nastava na daljinu).

Kada je reč o internetu i štampi, prednjači Severna Makedonija sa 64 odsto, a na začelju je Albanija sa 33 odsto ispitanika koji se informišu iz tih izvora. Između su gotovo izjednačene Srbija (46) i Crna Gora (47 odsto), dok je Kosovo bliže Albaniji sa 62 odsto.

Čitanost štampe opada između ostalog i zbog ograničenja kretanja njenih konzumenata, a to su najčešće stariji od 65 godina.

U Srbiji grupacija između 18 i 29 godina preferira internet na štetu TV (82 prema 58 odsto), dok su stariji od 65 godina usmereni na televizijski program (92 naspram sedam odsto).

Najuravnoteženiji u izvoru informisanja su oni bliži srednjem dobu između 30 i 45 godina (internet 75, TV 72), dok naredna starosna grupacija, između 45 i 59 godina, daje prednost televiziji (88 odsto) u odnosu na internet (40 odsto).

„Podaci o veličini internet auditorijuma ukazuju na to da se on uvećao oko 30 odsto tokom kritičnog meseca marta, a da je poraslo i prosečno vreme provedeno uz ovaj mediji“, navedeno je u istraživanju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend