16. sep 2020.

Kongres poziva Majkla Peka da objasni zašto ne produžava vize novinarima Glasa Amerike

Grupa članova Predstavničkog doma i Senata pozvala je direktora Agencije za globalne medije (USAGM), u čijem je sastavu i Glas Amerike, da objasni zašto ne produžava J1 vize za novinare koji rade u nekom od medija pod okriljem Agencije.

Devetoro demokratskih predstavnika u Kongresu uputilo je pismo Majklu Peku u kojem traže da objasni odluke Agencije, među kojima je i ta da se stranim novinarima ne produže J1 vize, kao i da obrazloži zašto je takva odluka doneta zbog bezbednosnih rizika.

Među potpisnicima su i demokratski senator Bob Menendez iz Nju Džerzija, inače član senatskog Odbora za spoljne poslove, predstavnik iz Njujorka Eliot Engel, član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma.

„Odluka da se ne obnove vize je više nego okrutan tretman honoraraca koji su, svojim veštinama i znanjem, doprineli misiji Agencije za globalne medije“navodi se u pismu i ističe da ljudi kojima se uskraćuju vize često jesu i jedini koji u svojim zemljama donose nepristrasne, transparentne i pouzdane vesti.

U pismu se traži objašnjenje za to kako neprodužavanje J1 viza novinarima štiti američku nacionalnu bezbednost. Pek ima rok da odgovori do 30. septembra.

U Agenciji za globalne medije nisu odgovorili na upit Glasa Amerike za komentar.

Otkako je imenovan na mesto direktora u junu, Majkl Pek je u brojnim intervjuima i komunikaciji sa zaposlenima u Glasu Amerike rekao da želi da zaštiti uredničku slobodu agencije i da je učini efikasnijom u obavljanju misije. Takođe je rekao da je unutrašnja istraga pokazala da postoje brojni bezbednosni problemi koje nisu rešili prethodni direktori Agencije.

Pek je na početku otpustio direktore Slobodne Evrope, Slobodne Azije i Bliskoistočne mreže i pokušao da zameni bord direktora Fonda za otvorene tehnologije. Direktorka Glasa Amerike Amanda Benet podnela je ostavku dva dana pre nego što je Pek stupio na dužnost.

Pek je takođe najavio reviziju svih J1 viza za strane novinare, a tokom tog perioda neke od viza su istekle, pa su zaposleni stavljeni na odsustvo.

U izjavi u julu Pek je rekao da je naredio istragu u vezi sa bezbednosnim propustima koji bi „mogli biti pretnja po nacionalnu bezbednost SAD“.

Republikanci i demokrate su saopštili da ih brinu Pekovi potezi otkako je došao na čelo Agencije i pozvali da ga svedoči pred Odborom za spoljne poslove u Kongresu 24. septembra.

Odeljenje za ljudske resurse Agencije za globalne medije je 27. avgusta poslalo pisma o prekidu ugovora onim novinarima kojima uskoro ističu J1 vize.

U pismu je navedeno da Agencija raskida ugovore sa novinarima jer im ističu vize, što znači da više nemaju pravo da rade u SAD.

Jedan od novinara rekao je za Glas Amerike da je pismo izdato sa pogrešnim datumom i bez otkaznog roka od 15 dana.

Najmanje dvoje ljudi dobilo je ista pisma, iako su im vize važeće do oktobra, kažu upućeni za Glas Amerike. Na pitanja novinara zašto su dobili ta pisma, u ljudskim resursima je rečeno da su „poslata greškom“.

Dvoje zaposlenih novinara u Indonežanskom servisu već se vratilo u svoju zemlju, a oni su među najmanje petoro novinara Glasa Amerike koji su takođe primorani da napuste SAD zbog isteka vize.

U kabinetu Majkla Peka je rečeno da se o vizama odlučuje „od slučaja do slučaja“ i da se to radi u cilju poboljšanja upravljanja Agencijom i zaštite nacionalne bezbednosti.

Članovi Kongresa, grupe za zaštitu novinara saopštavaju da je Pekova odluka o razmatranju viza dovela neke od novinara Glasa Amerike u opasnost.

Džon Danizevski, potpredsednik agencije Asošiejted pres, rekao je za Glas Amerike da bezbednost novinara mora da bude prioritet.

Zaštita novinara u današnjem svetu kada je novinarstvo na meti je jako važna i sve što novinare dovodi u dodatnu opasnost, treba izbegavati“.

Početkom septembra, više od 40 bivših i sadašnjih zaposlenih u Glasu Amerike, uputilo je zajedničko pismo vršiocu dužnosti direktora Glasa Amerike Elezu Biberaju o promenama i Pekovim izjavama.

U pismu se navodi da „Pekovi potezi štete programu i projektima u nekim zemljama koji se smatraju prioritetima za nacionalnu bezbednost.“

Citira se i Pekova izjava u podkastu „The Federalist“ u kojem je pohvalio novinare koji „rizikuju svoje živote i herojski su motivisani da otkriju istinu u represivnim zemljama“.

Andre de Nesnera, bivši direktor informative u Glasu Amerike, kaže da je jedan od potpisnika ovog pisma.

„Važan je kredibilitet, jako ga je teško steći. Nekad vam treba ceo život, i samo sekund da ga izgubite. Neki od nas veruju da će se to i desiti zbog pojedinih izjava Majkla Peka i percepcije da će Glas Amerike postati glasnogovornik američke vlade, što nije slučaj„.

Pek je ponovio svoj stav da je Agencija dobro mesto da za ubacivanje špijuna i da se ne zna da li su u proteklih 10 godina strane službe ili agenti uspeli da se ubace u Glas Amerike i druge mreže.

Džejson Rezajan, novinar Vašinton posta, rekao je da su Pekovi komentari o špijunima „neodgovrni“ i da bez osnova podižu nivo sumnje i postavljaju pitanje šta će Glas Amerike postati.

Dvoje bivših novinara Radio Azije se trenuto suočava sa optužbama za špijunažu, a ako budu osuđeni mogu da dobiju i do 15 godina zatvora. Njihov advokat je rekao Glasu Amerike da je slučaj pred Vrhovnim sudom.

Novinari se optužuju za špijunažu i podrivanje nacionalne bezbednosti u skoro svakom autoritarnom režimu, ako izveštavaju o nekim činjenicama koje se ne dopadaju vlastima, kaže Danizevski.

Jako je opasno novinare zvati špijunima. Svakog novinara činite sumnjivim i dovodite ga u opasnost“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend