Miloš Cvetković – čovek koji je uslikao dušu 9. marta

Tog dana na put ka prestonici, zajedno sa lokalnim opozicionarima krenuo je i Miloš Cvetković, tada fotoreporter Novosti.

Kako priča za portal Nova.rs, iz Užica su vozom doputovali u Beograd već oko pola devet ujutro, a kada su sa stanice stigli do Knez Mihajlove građani su se uveliko okupljali kod Konja.

“Skup je bio zakazan u 9 sati. Video sam da su se ljudi okupljali kod Konja, a ja sam odlučio da ostanem kod Robne kuće Beograd. Već tad je došlo do komešanja, policija je vodenim topovima krenula da prska po građanima. Tu sam napravio i fotografiju žene sa podignutom rukom”, seća se Cvetković.

On priča da su se lideri tadašnje opozicije, predvođeni Vukom Draškovićem, uputili ka Narodnom pozorištu, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

“Pošao sam i ja tamo, ali su vrata bila zatvorena. Demonstrantima se zatim sa terase obratio Vuk Drašković i uzviknuo ono čuveno ‘juriš junaci’. Video sam kako je neko od okupljenih uzeo mitraljez sa jednog policijskog vozila”, navodi Cvetković.

Kaže da nije mogao da ide ni u Francusku ulicu, niti ka Domu Vojske, odakle je išao kordon policije.

“Potrčao sam ka Staklencu, kako bi se od suzavca sklonio u neki od lokala, ali su vrata bila zaključana. Na kraju su me pustili unutra”, priča Cvetković.

On dodaje da je otišao u redakciju Novosti, kada su se ljudi razišli, kako bi razvio film.

“Međutim, moje novine tada ništa nisu objavile, kao da se 9. mart nije desio. Ostao sam u Beogradu da prespavam i da proverim zašto ništa nisu pustili, ali su se svi pravili ludi. Tog dana odlučio sam da promenim redakciju i pređem u Borbu. To mi je bio najteži dan”, navodi Cvetković.

Na tom mitingu okupilo se više od 100.000 građana, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Ove demonstracije predstavljale su pobunu protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja su tada nazvali “TV Bastiljom”, podsetio je list “Danas”.

Glavni zahtevi demonstranata bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd, zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun SPO i drugih opozicionih stranaka.

Povređeno je bilo više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je čak nakon toga upotrebila i vatreno oružje prilikom čega je ubijen sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović.

Tog 9. marta 1991. godine, u popodnevnim časovima, vlast je izvela tenkove na ulice prestonice, a uhapšen je i predsednik SPO Vuk Drašković. Takođe, bio je zabranjen rad Televizije Studio B i Radija B92.

Slobodan Milošević je demonstrante nazvao snagama haosa i bezumlja.

Sutradan je krenula srpska Plišana revolucija, kada su kao odgovor na državnu represiju studenti krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi.

Protesti su trajali nekoliko dana, zahtevi studenata su usvojeni, a Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo tada ostavku.

Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.