10. jun 2020.

N1 – televizijska reprezentacija Srbije

Zašto smo odlučili da ove godine našu tradicionalnu nagradu „Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu dodelimo redakciji televizije N1?

„Sponzorstvo nam dali“, reče Ivan Tasovac na Tviteru. Ali, ko uopšte Tasovca uzima za ozbiljno?

Ili, recimo, Dragana J. Vučićevića, koji i za Danas i za N1 tvrdi da smo plaćenici (nekad strani, nekad domaći, tajkunski), izdajnici, soroševci… Ko predsednika Srbije uzima za ozbiljno kada za N1 kaže da je američka ili luksemburška televizija? Hmm…

Čitaoci Danasa, gledaoci N1, pratioci nezavisnih istraživačkih portala ili lokalnih medija sigurno ne. Ali znate u čemu je problem?

Mi smo malobrojni, ne dopiremo do šireg kruga ljudi koji su zadojeni režimskom propagandom sa televizija sa nacionalnom frekvencijom i najtiražnijih tabloida.

Kada se kao mantra, ne 100, nego hiljade i hiljade puta izgovori laž, ona kod nedovoljno informisanog ili neobrazovanog građanina postaje istina.

Tako je novinaru N1 Dušanu Mlađenoviću tri puta uzastopno za mesec dana prilazio muškarac, vređajući ga i nazivajući ga izdajnikom.

„Dečko, kako te nije sramota, da li si ti Šiptar ili balija kad radiš na toj američkoj izdajničkoj televiziji. Ko te plaća“, upitao ga je pri prvom susretu na Vračaru. U utorak, 26. maja ove godine ga je ponovo sreo i pred detetom mu dobacivao „Ispalo ti je 1.000 Đilasovih evra“, „Reci mi da li si ti Šiptar kad radiš na izdajničkoj televiziji. Treba da te je sramota“. Isto se ponovilo i treći put, 27. maja.

Ovaj primer najbolje ilustruje u kakvim uslovima žive i rade novinari N1, što je posledica svakodnevnog etiketiranja i spinovanja od strane predstavnika vlasti i njihovih glasnogovornika koji se predstavljaju kao novinari.

U medijima tih „novinara“ niste mogli da čitate o Savamali, Krušiku, Jovanjici, helikopteru, ubistvu na naplatnoj rampi u Doljevcu… i brojnim drugim, nikada istraženim slučajevima i aferama od strane nadležnih organa.

U njih je duboko upletena aktuelna vlast, ali je vlast infiltrirana i u državne institucije, policiju, sudstvo, tužilaštvo, najveći broj medija.

Zato oni koji istražuju o aferama postaju neprijatelji vlasti a samim tim i države. Istina za kojom tragaju nezavisni mediji, među televizijama to je svakako N1, postala je privilegija hrabrih.

Ukoliko se usudite da Aleksandru Vučiću postavite pitanje koje mu nije po volji, proći ćete kao Miodrag Sovilj – optužiće vas za pogoršanje predsednikovog zdravlja, pa i pokušaj ubistva.

Prvi put, ne u novijoj nego u istoriji uopšte, svedoci smo da je atentat na predsednika učinjen – postavljanjem pitanja. Ubojiti su ti novinari N1.

Nezgodna je i Žaklina Tatalović, koja bi uvek da pita nešto što predsednik nije prethodno naručio.

Nekad joj ne daju mikrofon, nekad malo izvređaju nju i televiziju na kojoj radi, a tu je i dežurni začin, vlasnik Informera, koji se kao mirođija kači na svaki pomen N1.

Žaklina je bila na udaru njegovog seksističkog i divljačkog vređanja na Tviteru, progona, objavljivanja njenih fotografija uz neumesne komentare, zbog čega je N1 tražila i zaštitu međunarodne zajednice.

„Nova strategija je da, na zvaničnim konferencijama za medije predsednika države, na nezapamćen i besraman način, fotografišu novinarke N1, tako da bi se kreirala slika koja bi ih ljudski ponizila i koja kao krajnji cilj ima da probudi najgore seksističke predrasude. Poslednji primer je kontinuirano i višenedeljno vređanje novinarke N1 Žakline Tatalović od strane urednika i vlasnika tabloida Informer, Dragana Vučićevića, na njegovom nalogu društvene mreže Tviter. Divlje, neotesano i seksističko iživljavanje ovog čoveka, upereno protiv novinarke Žakline Tatalović, očigledno se događa uz prećutnu saglasnost države“, navela je N1, obraćajući se javnosti i nadležnima, bezuspešno.

Tragedija našeg društva je i to što su novinari koji rade svoj posao onako kako to profesija nalaže među slobodnomislećim građanima proglašeni za – heroje. Postati heroj samo zato što postavljaš pitanje, takođe je nešto što se u novijoj srpskoj istoriji nije desilo.

To je tragedija naše države i realna slika u kakvom režimu živimo. Najviše na udaru medija bliskih vlasti svakako je bio programski direktor N1 Jugoslav Ćosić.

Navikao je on to u svojoj dugogodišnjoj karijeri, ali ono što je doživljavao u proteklih godina dana verovatno ni sam nije očekivao.

Standardni epiteti da je izdajnik, šiptarski plaćenik, Đilasov i Šolakov, soroševac… „krasili“ su njegovu fotografiju sa naslovnica tabloida, uz propratne tekstove.

Kurir je otišao najdalje, pa je Ćosić bio prinuđen da se obrati tužilaštvu i sudstvu, koje je, po prvi put, zabranilo Kuriru da o njemu izveštava na način koji ugrožava dostojanstvo ličnosti. Nadamo se da ova presuda neće biti presedan.

U dvorište N1 su krajem prošle godine u dva navrata ubacivani leci – prvo sa natpisom „Republika Srbija – doviđenja, dobro došli u Luksemburg“, a potom oni na kojima su fotografije albanskog premijera Edija Rame i Jugoslava Ćosića i autora emisije Pressing, ispod kojih piše „ima neka tajna veza“.

Klasičan pokušaj zastrašivanja, koji nije uspeo.

Kada svo etiketiranje i verbalni pritisci nisu urodili plodom, režim se dosetio da ućutka N1 tako što se on neće videti.

Aleksandar Vučić je, priznaćemo, napredovao od vremena kada je bio ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića pa je medije jednostavno – zatvarao. Sada su njegove metode znatno „suptilnije“.

U svrhu „ućutkivanja“ N1 ovoga puta poslužio je državni Telekom, koji je prvo krenuo u akciju kupovine manjih kablovskih operatera (vlasnici nekih su potom kupovali televizije sa nacionalnom frekvencijom, slučaj „Kopernikus“), a potom je ponudio znatno nižu cenu za njihov program, u odnosu na onu koju plaća drugim televizijama.

„Kao državna kompanija, Telekom je u obavezi da građanima pokaže i javno objavi sve ugovore u kojima bi se jasno videlo koliko desetina miliona evra plaćaju kanalima po ukusu vlasti, koje emituju ili imaju ugovorenu saradnju: kompanijama Kopernikus i Pink, a takođe i televizijama koje su u pripremi, u vlasništvu Željka Joksimovića i Manje Grčić, kao i za Kurir TV u vlasništvu Igora Žeželja“, saopštili su iz Junajted grupe početkom ove godine, a pritisak Telekoma na N1 rezultirao je kampanjom „Da se vidi N1“, podržanoj od šire javnosti, brojnih kolega i poznatih ličnosti.

„Zbog svega što smo pokazali u prethodnih pet godina, zbog svakodnevnog objektivnog i istinitog izveštavanja o svim bitnim događajima, zbog mogućnosti da čujete sve strane, smatramo da N1 treba da bude dostupna svima – i preko državnih operatora, koji bi u ovom trenutku da smanje našu vidljivost. Vreme je za akciju! #DaSeVidiN1“ – poručio je tada Jugoslav Ćosić.

Kada N1, jednoga dana, bude mogao da se vidi u celoj Srbiji, verujemo da gledaocima neće biti teško da odaberu da li će gledati reportaže Jelene Zorić o kriminalu, korupciji, građevinskoj mafiji, pljački u Krušiku, kovid bolnici… ili, recimo, reportaže Goce Uzelac sa raznih putovanja sa predsednikom Srbije i njenih legendarnih pitanja poput onog da li ste svesni da ste ušli u istoriju kao prvi predsednik koji je doveo Ikeu u Srbiju.

Do tada će, verujemo, redakcija TV N1, televizijska reprezentacija Srbije kako ih je nazvao žiri „Staše Marinkovića“, da radi isto kao i proteklih pet godina – nezavisno, nepristrasno, objektivno i hrabro, uprkos svemu. I svima. A zbog svega što su proteklih godinu dana radili, zaslužili su nagradu redakcije Danasa.

Od 2000. godine nagradu „Staša Marinković“ dobili su:

* 2000. Miroslav Filipović

* 2001. Petar Luković i Radomir Irić

* 2002. Mihal Ramač

* 2003. Miloš Vasić i Dejan Anastasijević

* 2004. Predrag Koraksić Koraks

* 2005. Vukašin Obradović

* 2006. Jugoslav Ćosić

* 2007. Dimitrije Boarov

* 2008. Dragan Bujošević

* 2009. Ruža Ćirković

* 2010. Svetislav Basara

* 2011. Dragoljub Petrović

* 2012. Ljubica Gojgić

* 2013. Viktor Ivančić

* 2014. Muharem Bazdulj

* 2015. Zoran Kesić

* 2016. Aleksej Kišjuhas

* 2017. Dušan Petričić

* 2018. Predrag Blagojević i Željko Bodrožić

* 2019. Tatjana Lazarević i Slobodan Georgiev

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend