Odlazak Zorana Modlija: Bio je dobar duh sa radija i neustrašivi pilot

„Dirljivo, divno i zasluženo… Ustreptalog srca dolazim…“, poručio je, između ostalog, Modli u mejlu pre petnaestak dana Radovanu Kanjevcu, uredniku Radio Beograda 2, na molbu da učestvuje u otkrivanju ploče.

No, Modliju, koji je radijsku karijeru počeo kao saradnik u Karaklajićevoj emisiji „Sastanak u devet i pet“ na Radio Beogradu, nije se dalo da dođe… Još jedan saradnik Karaklajića, publicista i rok kritičar Petar – Peca Popović upoznao je Modlija baš u hodniku Radio Beograda. Bilo je to 1964. godine kada su zajedno drhtali pred prvi nastup u emisiji „Sastanak u devet i pet“. Popović je zastupao Desetu beogradsku gimnaziju, a Modli Trinaestu gimnaziju i pričali su o tome šta se sluša u njihovim školama. Druženje su nastavili i u narednim godinama:

– Ja sam 1972. godine uređivao list „Rok“ i Zoran me je stavio u svoj avion iz koga smo po celom Beogradu bacali letke za prvi broj. Kada smo stigli do Čukarice i Hipodroma, on je još hteo da me avionom dobaci do kuće. Ali pošto je to zabranjena zona, preko radija su nam poručili da bežimo odatle da ne bi pucali – seća se Peca Popović.

Kompozior Zoran Simjanović pamti Modlija dok su zajedno radili na Studiju B:

– On je pozvao usred noći zagrebačkog voditelja, koji je bio na Radio Luksemburgu, da gostuje na Studiju B. To je užasno razbesnelo Dragana Markovića, osnivača i direktora, jer je on to uradio bez dozvole. Na zboru radnih ljudi Marković, kada sam ga upitao šta je to Modli toliko skrivio, rekao mi je: „On ide hodnikom, dere se i peva. A još je doveo i stranca, bez pitanja. Ali najgore je što, dok ja sedim na 22. spratu Beograđanke, on mi maše!“

A Modli je, zapravo, kako je objasnio Simjanović, mahao peračima prozora. I još je kompozitor stao u odbranu Modlija, odbrusivši direktoru da on peva zato što je di-džej, a ne filozof.

Miša Aleksić, basista „Riblje čorbe“, ističe za “Blic” ogroman Zoranov značaj za domaću muzičku scenu.

– On je sarađivao i sa mojim Borom, mnogo pre nego što je „Riblja čorba“ uopšte osnovana. Objavili su dva singla zajedno: „Hajduk Stanko“ i „Jataci“. Sarađivao je i sa „Suncokretima“. „Ribljoj čorbi“ je u početku mnogo pomogao. Mi smo izdali „Lutku sa naslovne strane“ i singl „Rokenrol za kućni savet“ i on ih je na Studiju B vrteo non-stop. Čak je puštao i neke snimke sa prvog albuma, poput „Kost u grlu“, „Ostani đubre do kraja“ – priča Aleksić, dodajući da upravo Modli nosi ogromnu zaslugu što je „Riblja čorba“ napunila stadion Taš 1978. godine, a publika znala apsolutno sve pesme, iako im je to bio jedan od prvih koncerata.

Petar Janjatović, muzički kritičar, seća se da je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih Modli subotom imao emisiju na Radiju 202 „Ventilator“, koja je na fantastičan način afirmisala nove bendove, od „Ekatarine Velike“ do „Partibrejkersa“:

– On je to veoma demokratski radio. Nije puštao lošu muziku, ali ako bi snimak bio loš, on bi ga pustio, jer mu je bilo najbitnije da klinci donose nešto svoje. Rezultat su albumi „Ventilator 202“ na kojima je odličan izbor bendova, a pri tom 80 odsto njih napravilo je ozbiljnu karijeru. Imao je neverovatnu muzičku arhivu i ja sam pre desetak godina imao ideju da napravim boks-set neobjavljenih pesama manje poznatih beogradskih novotalasnih i pank pesama i Zoran mi je dao gomilu materijala – kaže Janjatović za “Blic”, napominjući da je svojevremeno bio zaprepašćen kada mu se Modli poverio da ga zanima letenje i da hoće da bude pilot. Jednom prilikom rok kritičar se, na poziv prijatelja, ukrcao na njegov let:

– Mislim da je to bilo 1982. kada je on pun avion beogradske štampe vozio za Zagreb. Seo sam sa njim u avion u ponoć, stigli smo tamo, popili kafu i vratili se za Beograd. Eto, bila je to naša obest – što da ne skoknemo do Zagreba, i to avionom!

Žiku Jelića iz „Ju grupe“ izuzetno je rastužila vest o smrti Zorana Modlija, jer ga je poznavao još od dečačkih dana, s obzirom na toda su živeli veoma blizu u novobeogradskim Paviljonima. Gitarista napominje da je Modli, u neku ruku, bio kum njegove „Ju grupe“.

– Kada smo napravili bend 1970, nikako nismo mogli da smislimo ime, a on nam je predložio da dođemo u diskoteku Sinagoga u Zemunu u kojoj je on radio kao di-džej. I došli smo 29. novembra 1970. da nastupimo. On je došao na ideju da prisutni napišu na ceduljama ideje za ime grupe… Kada smo završili nastup, prebirali smo po ceduljama i baterijskom lampom prebirali po njima. Na jednom papiriću Miroslav Stanivuk je napisao „Ju grupa“. Sve to zahvaljujući Zoranu Modliju.