Apelacioni sud razmatra žalbe na presudu za ubistvo Ćuruvije

Na njoj će sudija izvestilac predstaviti osuđujuću presudu od 5. aprila 2019. godine, kao žalbe tužilaštva i odbrane, a okrivljeni i njihovi advokati će imati mogućnost i da se usmeno obrate sudu i dopune svoje žalbe.

Prvostepenom presudom tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije, a kao saizvršioci koji su pripremali teren za ubistvo novinara, osuđeni su tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić na 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Prema presudi, Ćuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci su za to pripremili „teren“.

Žalbe na ovu presudu su izjavili svi optuženi osim Kuraka koji je u besktvu, svi branioci optuženih, kao i tužilaštvo za organizovani kriminal.

Apelacioni sud presudu može da potvrdi, da je preinači ili da je ukine i naloži ponavljanje suđenja.

Romiću i Radonjiću u izrečenu kaznu, prema presudi, uračunava se vreme koje su proveli u pritvoru (od januara 2014. do jula 2017. godine) i kućnom pritvoru u kojem se i dalje nalaze uz elektronski nadzor.

Marković u zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, a kako se u sprskom pravnom sistemu kazne ne sabiraju, on ostaje osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.

Kurak je osuđen u odsustvu jer se nalazi u bekstvu i za njim je na snazi crvena poternica Interpola.

Prvostepena presuda koja im je izrečena, nije doneta jednoglasno, već preglasavanjem sudija u tročlanom veću odnosnom 2:1.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.

Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“, a sa njim je tada bila Branka Prpa.