Peđi je još potrebna pomoć

Ja bih Peđi da mogu dao koštanu srž, da imam dao bih novac za ukupne troškove lečenja. Peđa je moj zet, otac troje moje unučadi.

Peđi je u septembru 2018. godine dijagnostifikovana akutna limfoblastna leukemija. Hitno je primljen na Institut za hematologiju Kliničkog centra Srbije, gde je utvrđeno da se radi o visokorizičnom obliku leukemije. Prepisane su mu citostatičke terapije nakon kojih je trebalo da usledi transplantacija koštane srži. Međutim, oblik leukemije od koga Peđa boluje pokazao se otpornim na terapiju dostupnu u Srbiji. Peđa u Institutu za hematologiju može da primi još jednu citostatičku terapiju, sa potpuno neizvesnim ishodom.

U toku 2018. godine, prvo u Sjedinjenim Američkim Državama, a ubrzo i u Evropskoj uniji, registrovana je nova terapija koja se primenjuje upravo na otpornim oblicima akutne limfoblastne leukemije od koje Peđa boluje. Studije i klinička praksa pokazali su da ta terapija daje pozitivne rezultate u visokom procentu. Primenom nove terapije, postoji velika šansa za uspeh koji bi vodio transplantaciji koštane srži i konačnom izlečenju. Lekari bolnice Helios u Berlinu spremni su da Peđu prime na terapiju i potom transplantaciju koštane srži, ali su mu za to neophodna novčana sredstva u što kraćem vremenskom periodu.

Hiljade ljudi već je doniralo novac, a posebno sam ponosan na činjenicu da se na društvenim mrežama, osim ljudi koje i ne poznajem, apelom za pomoć oglasio veliki broj novinara i urednika koje cenim. Profesionalnu solidarnost pokazale su i mnogobrojne redakcije.

Bilo mi je teško da napišem ovaj tekst u strahu da ga neko ne protumači kao zloupotrebu javne reči u privatne svrhe. Ali, baš me briga i ako se nađe neki idiot koji će mi to zameriti.

Ima i situacija i dana kad solidarnost postaje više od apstraktne kategorije. I kad to shvatite ne samo kao moralno načelo nego kao konkretno pitanje života i smrti. Posebno kad se radi o nekom ko je vama važan u životu.