28. dec 2022.

Peđa Obradović: Srpska publika razumela je poruku N1 i Nove

Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj je jednom pružaocu telekomunikacionih usluga omogućeno da po opštinama i pijacama, koje su takođe javno dobro nudi „džabe“ TV i Internet uz „uslugu“ popunjavanja zahteva za raskid ugovora sa konkurentskom kompanijom, kaže u intervjuu za Danas Peđa Obradović, producent televizije N1.

U kojoj meri se oseća pritisak u redakciji N1 nakon napada koji su usledili posle akcije zamračivanja ekrana na 24 sata?

– Mi smo žilav organizam. Nismo ni počeli da emitujemo program kada smo se prvi put našli na meti tabloida. U međuvremenu smo naučili kako da se sa tim nosimo. Ti pokušaji da nas se pritisne ne utiču na to kako radimo i pristupamo temama kojima se bavimo.

Da li je publika u Srbiji razumela poruku koju ste hteli da pošaljete?

– Moj utisak je da je razumela, suočena sa tim kako bi u Srbiji izgledao medijski prostor bez N1 i Nove S. Lično sam bio i pomalo iznenađen reakcijama jer mi se ponekada učini da je društvo zapalo u neku vrstu letargije. Volim kada stvarnost na taj način demantuje moj utisak.

Kako doći do ljudi koji nemaju priliku da prate TV N1 i da li je digitalizacija put do šire publike?

– Apsolutno, s tim što je u pitanju proces. Korisnici telekomunikacionih usluga se još navikavaju na opciju koju im Junajted Grupa i SBB nude, da gledaju televiziju, na primer u prevozu, na mobilnom telefonu ili kod kuće, preko interneta, koristeći EON aplikaciju. Redakcije, sa druge strane, treba da usvoje nove alate kako bi brže i veštije prilagođavali televizijski sadržaj digitalnim platformama poput portala, društvenih mreža i podkasta. U postojećim uslovima, neophodno je neprestano razvijati modele koji će omogućiti vestima da nađu svoj put do publike.

Kako vidite stanje na tržištu digitalnih medija Srbije?

– Srbija je valjda jedina zemlja na svetu u kojoj je jednom pružaocu telekomunikacionih usluga omogućeno da po opštinama i pijacama, koje su takođe „javno dobro“, nudi „džabe“ TV i Internet uz „uslugu“ pomoći u postupku podnošenja zahteva za raskid ugovora sa konkurentskom kompanijom. Bilo bi smešno da se ne radi o opasnoj pojavi. Takođe, zbog prirode algoritma na pretraživačima i društvenim mrežama, portal koji želi da bude konkurentan, gotovo je prinuđen da „lopatom“ ubacuje svakakav sadržaj, u nekim redakcijama ljudi koji tamo rade imaju normu koliko naslova dnevno moraju da izbace. To ne liči ni na šta, pogubno je po kvalitet medijskog sadržaja koji se plasira na domaćim digitalnim platformama i posledično dodatno urušava već prilično uzdrmano poverenje publike u medije, odnosno, ono što je od tog poverenja ostalo. U svakom slučaju, to ništa nije dobro.

Šta vam govori to što su među prvih 10 mahom tabloidi?

– Mediji koje ne obavezuje odgovornost prema istini i poštovanju etičkih pravila u startu imaju prednost u odnosnu na one koje, sarkastično rečeno, “koče” obaveze da informaciju provere ili njeno emitovanje prilagode etičkim standardima u skladu sa Kodeksom novinara Srbije. I zato što ih istina, etika i konačno, kućno vaspitanje ne obavezuju, oni već dugo veoma uspešno „pecaju“ publiku sadržajem koji često vređa zdravu pamet, a kako to uporno prolazi, ne umem da objasnim jer to nadilazi moja znanja koja sam sticao u sferi medija. Međutim, tabloidizacija medijske scene u Srbiji traje već toliko dugo da to za mene više nije tema. Čini mi se da je sada ključno izboriti se i delegitimisati diskurs koji se, na žalost, sve bolje „prima“ – to je onaj da su u Srbiji svi mediji dve strane jednog istog ogledala, odnosno, da su polarizovani i da emituju „sliku dve Srbije“. To je strašno pogrešno! Istina je da jedna manja grupa medija emituje sliku Srbije. Oni drugi projektuju matriks. U pozadini je borba za uspostavljanje pune kontrole nad informacijama koje odlaze u javnost, što je stega na koju N1 ne pristaje već duže od osam godina, po cenu kontinuirane kampanje koja se vodi protiv naše kuće.

Kako tzv. ozbiljni mediji da izbegnu zamke (srozavanje kvaliteta, loš sadržaj) kada uđu i zaigraju tržišnu utakmicu na digitalu?

– Upornim insistiranjem na beskompromisnosti kada je u pitanju istina, razvojem novih multimedijalnih strategija, ulaganjem u obrazovanje novinara i urednika i neprestanim traganjem za dobrim pričama, jer će one zauvek ostati u trendu i privlačiti publiku. U kriznim vremenima, N1 uvek beleži drastičan rast gledanosti i posete, svoj kredibilitet ljubomorno čuvamo načinom na koji radimo i pravilima koje poštujemo. Sada razvijamo tehnike integracije i prilagođavanja sadržaja koji proizvodimo različitim platformama, jer N1 je multi-platforma koja će tek početi da u punoj meri koristi mogućnosti koje pruža savremena tehnologija. Savremeno novinarstvo u jednom segmentu sve više počinje da me podseća na medicinu – traži neprestano učenje. Tehnologija toliko napreduje da medijske kuće moraju da počnu kontinuirano da ulažu u profesionalnu nadgradnju svojih novinara i urednika, kako bi ovi ostali u toku sa savremenim tehnološkim trendovima, a oni sami, mislim na novinare i urednike, konstantno da rade na novim znanjima i svoju praksu koriste da eksperimentišu sa sadržajem koji proizvode u potrazi za novim formatima koje bi ponudili publici. I da kada god mogu izlaze iz redakcije i tragaju za dobrim pričama.

Čega najiše fali u digitalnim (ali i drugim) medijima u Srbiji?

– Možda me utisak vara, ali upravo to – čovek na terenu. Imam utisak, kako godine prolaze, novinar dnevne redakcije sve je više vezan za svoj sto i računar u redakciji, zatrpan medijskim „smogom“ koji ga zasipa sa društvenih mreža, agencija, drugih portala ili televizija, što onda filtrira, prepisuje i prepakuje da položi u CMS. Ponekada „reaguje“ hvatajući se za telefon u potrazi za sagovornikom. A čovek na terenu sada može, osim teksta, da pošalje dobar video, fotografiju, da uradi intervju, stand up ili walk-and-talk koji momentalno aplouduje sa telefona na mreže a onda da predloži vizual, grafiku ili mapu za portal, da obogati onaj tekst što je poslao. Danas su mogućnosti za rad reportera omeđene granicama njegovog talenta, mašte i volje. I motivacijom sa koju su odgovorni njegovi urednici.

Koji je to sadržaj, osim samog teksta, koji smartate ključnim u jednom digitanom mediju, i zašto?

– Video uvek dobro prolazi kao izolovani format, naročito ako je kratak jer istraživanja pokazuju pad strpljenja i pažnje kod publike. Ali, to je samo jedna dimenzija i niti bilo šta počinje niti se sve završava na tome. Sada je ključna simbioza različitih formata, i teksta i fotografije i videa i grafike, pa i audija za koji je moguće i poželjno prilagoditi sadržaj. To izveštavanje i rad na pričama čini uzbudljivim a sadržaj dostupnim za publiku gde god se ona nalazila – uz kompjuter, televizor ili uz telefon, u prevozu, sa slušalicama u ušima.

Možete li da navedete neki svetski medijski trend koji mediji u Srbiji uopšte nisu ispratili, a trebalo bi?

– U tehnološkom smislu, Srbija ne zaostaje značajno za svetom, mada će neke nove mogućnosti dati tek uvođenje 5G mreže. Ali redakcije, neka oprosti onaj o koga se možda ogrešim, propuštaju priliku da uče i ne ulažu dovoljno u ispitivanje tržišta, odnosno, navika publike. Puno polažu u instinkt. Sledeća godina, najavljuje se, biće upravo godina posvećena potrazi za načinima da se priđe onima koji izbegavaju njuz sadržaj (vesti), čiji je broj sve veći. Trendovi pokazuju uporni pad gledanosti i čitanosti tradicionalnih medija i rast digitala, s tim što digital ne raste koliko oni prvi padaju. Čekamo da vidimo rezultate u ovoj godini. U Srbiji stvar nije na taj način dramatična, ali brojevi, ako su relevantni, jasno pokazuju zamor njuz sadržajem. U svetu, trenutno se u velikim medijima čitavi timovi bave i time da razumeju kako da medijski sadržaj „prodaju“ mlađoj publici, generaciji rođenih oko 2000. godine i kasnije. Oni puno vremena provode na novim društvenim mrežama, mlađim od Fejsbuka, Tvitera i Instagrama i mi ne znamo dovoljno o time šta oni tamo rade i da li postoji način da se uzdrma njihova nezainteresovanost za iole ozbiljniju konzumaciju vesti.

Kakve priče biste voleli češće da viđate i čitate na informativnim portalima United grupe, ali i ostalim portalima u Srbiji?

– Lično bih bio najsrećniji kada bi N1 bio prva televizijska stanica sa prajm-tajm vestima iz oblasti ekologije, klime i stanja životne sredine jer verujem da je to danas izuzetno važno pitanje koje traži svoj prostor, nezavisno od vesti dana u Dnevnicima, da su ljudima te informacije neophodne i da za ta pitanja postoji značajna zainteresovana publika. A uz to je i produkcijski inspirativno. Sa mnom se tu, međutim, ne slažu svi u našoj redakciji i ja svakako ostavljam mogućnost da nisam u pravu. Sky News je, opet, sa takvim programom počeo u martu prošle godine. Na sajtu već imamo „Zeleni kutak“, a ja sam nekako uveren da bi sinergija TV-a i sajta bila pun pogodak. I vidim priliku u oblasti nauke i tehnologije. Što se mene tiče, u oblasti politike i ekonomije, kao i u domenima istraživačkog i dokumentarnog, mi na N1 već imamo okupljen „drim-tim“.

Koji je najbolji način za jedan profesionalni medij da ispravi grešku, ukoliko je počini?

– Osnovno je da grešku ne sakriva. Novinarski kodeks nalaže izvinjenje. Mudrost je da se greška zapamti, da se ne ponovi.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend