15. sep 2020.

Pejović: Polarizacija medija najurgentniji problem novinarske profesije u Srbiji

Pored svih problema, osiromašenih medija, ekonomske nesigurnosti novinara, fleksibilnih ugovora, nerazjašnjenih privatizacija, pritisaka i nasilja, mislim da je najurgentniji problem evidentna polarizacija medija, izjavila je FoNetu predsednica Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije i novinarka nedeljnika NIN Dragana Pejović.

Ona je u serijalu razgovora Presstup objasnila da polarizacija medija nije opasna samo za medije i brisanje profesionalnih standarda i etike, nego i za čitavo društvo.

„Tom polarizacijom mediji učestvuju u polarizovanju društva, što je apsolutno suprotno novinarskom pozivu i potrebi da rade u javnom interesu“, predočila je Pejović.

Prema njenom mišljenju, za svaku oblast i stanje u njoj uvek je najodgovornija država, koja je posebno odgovorna za stanje u medijima, „jer se zna da svaka vlast želi da pruži svoje pipke u medijima i upravlja njima“.

To je izraženo kod aktulene vlasti zato što je ona „nasledila jedno loše, a za nju dobro stanje u medijima“, zbog čega „vlast posredno i neposredno podržava takvo stanje“, smatra Pejović.

Kako je napomenula, često se zaboravlja i „lična odgovornost novinara i urednika, kao radnika u javnom interesu, da pružaju otpor takvim tendencijama“.

Ona je ukazala na učestale izgovore „za nešto što novinarskom etikom ne bi smelo da se dozvoli“ i konstatovala da je veoma malo pritiska iznutra da novinari i urednici „sačuvaju sopstveni integritet i profesionalnu etiku“.

Uz ocenu da je izveštavanje o nedavnim pregovorima Beograda i Prištine u Vašingtonu i Briselu bilo „isto tako polarizovano“, Pejović je ilustrovala da su se mediji tom prilikom „zakopali u svoje rovove političke orijentacije“.

Tokom izveštavanja o tim pregovorima, kako je objasnila, bio je primetan nedostatak informacija, ne samo u medijima, nego i u državnom vrhu.

Pejović je primetila da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić „bio neprekidno na televiziji“, ali da „nije znao ništa“ o tome šta se dešava.

Ona smatra da su od istog problema „patili i mediji“, pa su i njihovi izveštaji morali da budu „krnji“.

Iz tog slučaja je „isplivala ekstremna vidljivost polarizacije“ u medijima, protumačila je Pejović, koja misli da mediji na taj način „svoju publiku prave ostrašćenom, pa se onda vrtimo u krug, i dajemo publici ono što ona želi da čuje“.

„Sreća u nesreći“ će možda biti u tome što će preveliki pritisak na medije „na kraju“ dovesti do „neke solidarnosti“ među novinarima, predvidela je ona i ocenila da „čovek može da trpi zauvek“, ali da se nada da novinari ne mogu da trpe zauvek.

Prema njenom viđenju, solidarnost među novinarima postoji u „nekim zaista ekstremnim situacijama“, što se moglo videti na nedavnim demonstracijama, kada su mediji bili solidarni po pitanju zaštite novinara i njihovog prava na rad, bez obzira na to kojoj „grupi“ medija pripadaju.

„Nadam se da će konačno, kada se ovaj balon preduva, iz toga izaći neko podizanje glave i zajednički rad na zaštiti naše profesije i radnih prava, koja nisu beznačajan faktor u tome kako mediji danas izgledaju“, rekla je Pejović.

Ona je naglasila da su novinarima potrebni jak granski sindikat i kolektivni granski ugovor koji bi štitio minimum njihovih prava i upozorila da u većini medija ne postoje sindikati i kolektivni ugovori.

„Zato je moguće da se, pod izgovorom rezanja troškova, od novinara očekuje da snima i fotografiše, a od fotografa da bude novinar, spajaju se tri radna mesta u jednom, seku se dopisništva, i to vrlo direktno utiče na pravovremeno i objektivno informisanje građana“, ukazala je Pejović.

Uz upozorenje da će kriza izazvana pandemijom dodatno produbiti loš ekonomski status novinara, Pejović je zaključila da bi iz takve situacije „mogao da izađe jak granski sindikat ili neki kolektivni ugovor“, što bi novinarsku profesiju „konačno vratilo na dostojanstveno mesto koje bi trebalo da joj pripada“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend