29. mar 2020.

Godišnji izveštaj ombudsmana: Sve brutalniji napadi na novinare

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je u izveštaju za 2019. godinu da nema napretka u oblasti slobode govora, da su novinari ugroženi i da u medijima i dalje ima „govora mržnje“.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

„Položaj medija i status novinara i medijskih radnika ugroženi su uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim pritiscima učesnika javnog prostora, ali i lošim finansijskim položajem“, navedeno je u izveštaju zaštitnika koji je prenelo Udruženje novnara Srbije (UNS).

Podseća se da je zaštitnik građana i prethodne godine više puta upozoravao na sve učestalije i brutalnije napade na medije, počev od napada i pretnji na društvenim mrežama, preko sprečavanja novinarskih ekipa da prisustvuju događajima i direktnih napada na novinare i redakcije, pa do jednodnevne fizičke blokade televizije.

Zaštitnik građana u izveštaju je istakao da u oblasti slobode govora i izražavanja, i posebno slobode medija, nije zabeležen napredak, što je potvreno i šestomesečnim izveštajem Evropske komisije iz prošle godine u kojem se navodi da Srbija „mora da unapredi slobodu izražavanja“, jer „zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije“.

Pašalić je naveo i da su novinarska udruženja 2019. godine imala različite podatke o broju napada i pritisaka na novinare, te da je Nezavisno udruženje novinara Srbije u svojoj bazi evidentiralo 119 napada, a UNS 90 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili udruženju.

On je istakao da je istovremeno i Savet za štampu saopštio da je u drugoj polovini prošle godine osam štampanih dnevnih medija prekršilo novinarski kodeks u 5.057 slučajeva, čime je trend povećanja broja kršenja kodeksa nastavljen i u 2019. godini.

„Najčešće povrede kodeksa odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtava i objavljivanje pretpostavki nepotkrepljenih dokazima“, istiakao je Pašalić.

Zaštitnik građana je ocenio da Medijska strategija i izmene zakonskih rešenja u oblasti medija „nisu opravdali očekivanja“, zato što i dalje postoji niz nerešenih problema i nedostaci u propisima koji regulišu oblast javnog informisanja.

Pašalić u izveštaju navodi da je u medijima i javnom prostoru prisutan „govor mržnje“.

„Senzacionalizam, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama, posebno onima koje obavljaju javne funkcije, i pripadnicima LGBT populacije. Potrebno je posebnu pažnju posvetiti odgovornom izveštavanju, naročito o nasilju u porodici i partnerskim odnosima“, stoji u izveštaju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend