29. mar 2020.

Medijska koalicija uputila Vladi predloge mera za pomoć medijima

Medijska i novinarska udruženja uputila su Vladi Srbije predloge mera za ublažavanje negativnih posledica vanrednog stanja po ekonomski opstanak medija i zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika, kako bi se osigurao nesmetan protok informacija i potpuno i pravovremeno informisanje javnosti.  

U dopisu Vladi Medijska koalicija, koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, u saradnji sa Sindikatom „Nezavisnost“, naglašavaju da se mediji trenutno suočavaju sa brojnim problemima, od nedostatka opreme i dezinfekcionih sredstava za bezbedan rad do dramatičnog umanjenja prihoda usled gubitka prihoda od reklama i prolongiranje rokova za sprovođenje projektnog sufinansiranja i drugih javnih konkursa.

Zato je, predlaže MK, neophodno da državni organi predvide mere koje će ublažiti negativne efekte vanrednog stanja na rad medijskih kuća i novinara. Novinarska i medijska udruženja su predočila najhitnije mere koje se tiču bezbednosti na radu, radnih prava i ekonomske održivosti.

MK naglašava da je veliki broj država već uveo mere za pomoć medijima i slobodnim novinarima i verujemo da će i Vlada Srbije pokazati razumevanje i uvažiti zahteve medijske i novinarske zajednice.

Dopis Vladi Srbije sa predlozima mera:

Uoči pandemije COVID-19 i proglašenja vanrednog stanja, medijska i novinarska udruženja NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, u saradnji sa Sindikatom „Nezavisnost“, upućuju predloge mera Vladi Srbije kako bi se suzbile negativne posledice po ekonomski opstanak medija i radna prava novinara i medijskih radnika, te tako osigurao nesmetan protok informacija i potpuno i pravovremeno informisanje javnosti.

U ovom trenutku, mediji se suočavaju sa nekoliko gorućih problema: nedostatkom opreme (rukavica i zaštitnih maski) ali i dezinfekcionih sredstava za bezbedan rad na terenu; povećanim obimom posla i potrebom za povećanim angažmanom; dramatičnim umanjenjem prihoda usled gubitka prihoda od reklama i drugih poslovnih prihoda; nelikvidnost i problemi u naplati potraživanja (na promer, plaćanje servisa novinskih agencija); odlaganje ili prolongiranje rokova za sprovođenje projektnog sufinansiranja ili drugih javnih konkursa. 

Napominjemo da su lokalni mediji i slobodni novinari posebno ugroženi. Njihova ionako teška ekonomska pozicija, uvođenjem vanrednih mera postaje još teža i čini ih potpuno ekonomski neodrživim.

Naglašavajući potrebu građana da u ovim trenucima budu pravilno informisani, kao i potrebu za medijima koji su kredibilni i plasiraju tačne i proverene informacije, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, smatramo da je neophodno da državni organi predvide mere koje će ublažiti negativne efekte vanrednog stanja da bi se zaštitilo informisanje građana.

Kao najhitnije mere, koje treba izvršiti u najkraćem roku predlažemo:

– Obezbeđivanje zaštitne opreme za medijske radnike koji svoj posao obavljaju i tokom trajanja pandemije (podela zaštitne opreme mogla bi da se organizuje u koordinaciji sa lokalnim samoupravama ili apotekarskim ustanovama)

– Omogućiti učešće na konferencijama za medije i putem onlajn platformi sa mogućnošću postavljanja pitanja.

Mere za ublažavanje ekonomskih efekata krize podrazumevaju:

– Umanjenje ili oslobođenje od plaćanja doprinosa i poreza na zarade za vreme trajanja vanrednog stanja (potencijalno meru produžiti do kraja kalendarske godine);

– umanjenje ili oslobađanje od plaćanja poreza na dobit za vreme trajanja vanrednog stanja (potencijalno meru produžiti do kraja kalendarske godine);

– oslobođenje od naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova i opština, uključujući porez na imovinu, u vreme trajanja vanrednog stanja (potencijalno meru produžiti do kraja kalendarske godine);

– uvođenje trajne mere oslobađanja plaćanja PDV-a;

– preduzetnicima koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod treba umanjiti obaveze po osnovu poreza na prihod od samostalne delatnosti i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu;

– subvencionisanje cene štampe za lokalne medije do maksimalnog tiraža od 6000 primeraka;

– isplata novca prema ugovorima zaključenih putem javnih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa u što kraćem roku;

– potpunu obustavu naknada koje mediji plaćaju RATEL-u, REM-u, ETV-u, kao i organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskih prava SOKOJ, OFPS i PI u vreme trajanja vanrednog stanja;

– formiranje posebnog fonda za pravovremeno i istinito izveštavanje o vanrednom stanju, kao i borbi protiv dezinformacija (ovaj fond treba da bude otvoren i za novinare koji su u statusu frilensera);

– uvesti podsticajne mere koje će društveno odgovorna lica i firme stimulisati za ulaganja u lokalne medije.

Predlog mera za zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika:

– Predvideti plaćeno odsustvo zbog eventualnog bolovanja za frilensere na način da im bude isplaćena prosečna mesečna nadoknada na nivou Republike;

– obezbediti da frilenserima država plati poreze i doprinose za vreme trajanja krize i dva meseca nakon toga.

Napominjemo da navedene mere i uslovi mogu da važe isključivo za medije koji ne otpuštaju radnike u vreme važenja vanrednog stanja i koji se pridržavaju etičkih standarda u izveštavanju.

Veliki broj država je već uveo mere za pomoć medijima i slobodnim novinarima te smatramo da će i naša država pokazati razumevanje i uvažiti zahteve medijske i novinarske zajednice i uvideti važnost postojanja profesionalnih medija u ovakvim okolnostima, naglašavaju Asocijacija onlajn medija, Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend