29. sep 2022.

Proveravamo dezinformacije koje kruže o predstojećem popisu u Srbiji

"Vaši lični podaci na jedan klik dostupni su svima u EU i šire", samo je jedna od dezinformacija koje se šire društvenim mrežama uoči popisa stanovništva u Srbiji.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počinje 1. oktobra i trajaće do kraja meseca.

Pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku Snežana Lakčević objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su podaci koji se prikupljaju na popisu isključivo u statističke svrhe.

„Da dobijemo objektivnu sliku koliko nas je, kakva je starosna struktura, šta se desilo u obrazovnoj strukturi, kakva su migratorna kretanja“, navela je Lakčević koja je zadužena za sektor društvenih statistika.

RSE je potražio odgovore u Republičkom zavodu za statistiku u vezi sa dezinformacijama na društvenim mrežama o predstojećem popisu stanovništva.

O tome šta su činjenice govorila je u intervjuu uživo na Instagram nalogu RSE Snežana Lakčević, pomoćnica direktora.

Dezinformacija:

– Tvoji podaci biće zloupotrebljeni od strane EU i Velike Britanije koje finansiraju ovaj popis.
– Vaši lični podaci na jedan klik dostupni su svima u EU i šire.

Činjenice:

Evropska unija učestvuje u finansiranju popisa stanovništva u Srbiji sa oko 40 procenata, a budžet Republike Srbije sa 60 odsto. Velika Britanija ne učestvuje u finansiranju, niti podršci u sprovođenju popisa.

Podaci su isključivo u nadležnosti Republičkog zavoda za statistiku, kaže Snežana Lakčević iz Zavoda za statistiku na pitanje ko će imati pristup podacima.

„Zaštićeni su (podaci) na našem serveru, pristup imaju samo ovlašćena lica Zavoda. Svi ostali korisnici uključujući i Evrostat, statistički organ Evropske unije, mogu dobiti samo agregirane (zbirne) podatke“, navela je ona.

Na ovom popisu podaci će se unositi u obrasce elektronskim putem.

„Podaci o imenu i prezimenu, adresi, JMBG, izjašnjavanje o nacionalnoj i verskoj pripadnosti automatski se kriptuju (način zaštite podataka)“, napominje Lakčević.

Ona objašnjava da podaci nakon što popisivač unese odgovor idu direktno u bazu, odnosno na server Zavoda za statistiku.

Tačno je da su se predstavnici Zavoda za statistiku sastali sa predstavnicima Ambasade Velike Britanije.

Snežana Lakčević kaže da Zavodu može da se obrati svako ko želi da sazna nešto o statistici.

Ona je navela da su predstavnici Ambasade Velike Britanije uputili zahtev za sastanak

Prema njenim rečima jedna od tema koja ih je interesovala bila je popisivanje stranaca i stranog diplomatskog osoblja.

„Diplomate se ne popisuju u državi u kojoj su na službi. Takođe se ne popisuju stanovi u vlasništvu stranih država“, rekla je Lakčević.

Kako je objasnila svi ostali stranci, koji su stalno nastanjeni u Srbiji ili imaju dozvolu boravka, biće popisani.

Prema njenim rečima druga tema, koja je interesovala Ambasadu Velike Britanije, su nacionalne manjine, pre svega saradnja sa albanskom nacionalnom manjinom zato što su Albanci na jugu Srbije, bojkotovali prethodni popis.

„Pohvalili smo se dobrom saradnjom, kao što znate Albanci sa juga Srbije doneli su političku odluku da učestvuju u popisu ove godine“, navela je Lakčević.

Albanci u tri opštine na jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, bojkotovali su prethodni popis stanovništva iz 2011. zbog toga što su popisni formulari bili štampani ćirilicom na srpskom jeziku.

Kao dodatni razlog, predstavnici te zajednice su navodili i nerešene probleme i neispunjene obaveze države prema ovom delu Srbije.

Ove godine su odlučili da učestvuju na popisu.

Dezinformacija

Ovo ne liči na popis stanovništva, već na popis imovine.

Činjenice:

„Popis stanovništva, domaćinstava i stanova nije popis imovine“, objašnjava Snežana Lakčević iz Zavoda za statistiku.

Kako navodi popis stanovništva podrazumeva podatke o stanu u kome domaćinstvo živi.

„Nas to interesuje zbog uslova stanovanja građana, kolika je prosečna površina stana po stanovniku, koliko stanovnika živi bez struje ili kanalizacije, koje energente koriste, od kojih materijala su njihove kuće ili zgrade“, navela je.

Dodala je da se popis sprovodi kako bi se dobili pojedinačni podaci o stanovništvu i stambenom fondu.

„Da bismo imali objektivnu sliku, a ne da bi se proveravala imovina“, rekla je Lakčević.

Dezinformacija

Cilj popisa je totalna kontrola stanovništva, ograničavanje prava, kretanja i sloboda.

Činjenice:

Sagovornica RSE iz Zavoda za statistiku navodi da su podaci isključivo u statističke svrhe.

„Da dobijemo objektivnu sliku koliko nas je, kakva je starosna struktura, šta se desilo u obrazovnoj strukturi, koja su sela koja se prazne, kakva su migratorna kretanja“, rekla je Lakčević.

„Po prosečnoj starosti naše stanovništvo je među najstarijima u Evropi i svetu, kako bismo to znali da nije popisa stanovništva“, dodala je,

Dezinformacija

Podatke proslede Gejtsu pa zabrane da sušiš slaninu.

Činjenice:

„Nemam odgovor, ne znam kakve veze imaju Gejts i slanina sa popisom“, rekla je Snežana Lakčević iz Zavoda za statistiku.

Milijarder i suosnivač kompanije Majrkosoft Bil Gejts (Gates) je često u Srbiji na meti raznoraznih teorija zavera.

Dezinformacija

Podaci koji se prikupljaju popisom već postoje u policiji, matičnoj službi, socijalnoj službi i slično.

Činjenice:

Sagovornica RSE kaže da određenih podataka koji se prikupljaju na popisu nema ni u jednoj drugoj bazi.

To je objasnila na primeru baze Ministarstva unutrašnjih poslova koje građane vodi po prebivalištu.

„Nas interesuje gde neko zaista živi, odakle ujutru odlazi na posao, gde provodi svoj dnevni i noćni odmor. Nas ne zanima adresa“, navela je Lakčević.

Kako je objasnila stanovnikom se smatra neko ko na jednoj teritoriji živi godinu dana ili kraće, ali ima nameru da tu ostane.

„Taj podatak i tu nameru nemate ni u jednoj bazi“, navela je.

Takođe, u matičnoj knjizi postoji podatak o broju rođenih, umrlih, sklopljenih brakova.

„Međutim, matične knjige ne sadrže podatke ako je neko otišao u inostranstvo i tamo sklopio brak“, dodala je.

Ona poručuje i da se studenti i podstanari prijave tamo gde žive.

„Pitanje na popisu je po kom osnovu koristite stan, tako da studenti ili podstanari neće reći da su vlasnici stana“, navela je.

Napominje da u Zakonu o popisu stoji da podaci sa popisa ne mogu da se koriste za ostvarivanje nekih prava ili nametanja obavezama građanima.

Dezinformacija

Popis je neustavan jer se ne vrši na Kosovu.

Činjenice:

Odgovarajući na ovu dezinformaciju, Snežana Lakčević iz Zavoda za statistiku kaže da je nakon NATO intervencije na SR Jugoslaviju 1999. doneta Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija.

„U skladu sa njom Srbija privremeno ne vrši administrativnu funkciju na Kosovu i Metohiji. Iz tog razloga nisu se stekli uslovi za održavanje popisa na Kosovu“, navela je ona.

U međuvremenu je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. Međutim, Srbija ne priznaje Kosovo kao državu i poziva se na Rezoluciju 1244.

Istovremeno zvanični Beograd sa Kosovom vodi pregovore o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Dezinformacija

Imaćete samo 30 minuta da odgovorite na sva pitanja.

Činjenice:

Na popisu se koriste dva obrasca, jedan je upitnik za domaćinstvo i stan, drugi za svakog člana domaćinstva koji živi u tom stanu.

Oba obrasca sadrže oko 30 pitanja.

„Nema ograničenog vremena za popunjavanje obrasca, to zavisi koliko je vešt popisivač i koliko je brz ispitanik u davanju odgovora“, kaže Lakčević.

Dodaje da će u proseku biti potrebno oko 15 do 20 za samačko domaćinstvo, odnosno 30 do 40 minuta za tročlano.

Broj pitanja je ostao približno isti kao na prethodnom popisu.

„Možda smo postavili neko potpitanje, ali suštinske promene nema“, kaže Lakčević.

Kao primer navodi da se licima koja su živela u inostranstvu ranije postavljalo pitanje kada su došli u zemlju. A da se ta lica sada pitaju i kada su otišla.

„Značajnih metodoloških razlika nema“, navela je.

Poslednji popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji održan je 2011. godine. Sledeći je zbog pandemije korona virusa pomeren sa 2021. na 2022.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend