05. dec 2016.

Prvi put više negativnih tekstova o vladi i Vučiću od pozitivnih

Na naslovnim stranama štampanih medija u periodu od jula do oktobra po prvi put je više negativnih, nego pozitivnih tekstova o vladi i premijeru Aleksandru Vučiću, a broj negativnih tekstova o premijeru raste

To je zaključak najnovijeg Kvartalnog medijametra, odnosno analize naslovnica vodećih srpskih štampanih medija, uključujući nedeljnike, koju već dve godine sprovodi Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast.

Od svih članova Vlade najviše negativnih tekstova je napisano o Aleksandru Vučiću, a broj negativnih tekstova o premijeru premašuje broj pozitivnih po prvi put u dve godine, od kada se radi analiza, proizlazi iz istraživanja u koje je Tanjug imao uvid.

Najviše negativnih tekstova o Vučiću objavljeno je u listovima Blic i Danas, a najviše pozitivnih u listu Alo!.

Inače, najzastupljenija tema naslovnih strana je politika, a politički akteri iz zemlje i inostranstva čine tri četvrtine svih ličnosti kojima se posvećuju tekstovi na naslovnicama.

Od pojedinačnih tema najviše pozitivnih tekstova napisano je o Rusiji, 25 odsto, dvostruko više nego o Evropskoj uniji – 12. 5 procenata.

Kad je reč o broju naslovnica, predsednik srpske vlade i dalje ima najveći broj tekstova na njima, u odnosu na ostale aktere političke scene u Srbiji, čak 630, većinski negativnih, a potom, po broju pojavljivanja na naslovnim stranama slede Ivica Dačić (240) i Tomislav Nikolić (198).

Od opozicionih lidera najviše su zastupljeni Bojan Pajtić (92), Vojislav Šešelj (90) i Boris Tadić (74).

Najveći broj negativnih tekstova ima Vojislav Šešelj.

Kad je reč o političkim partijama, takođe po prvi put zabeležen je veći procenat negativnih tekstova o vladajućim strankama – 7.19 odsto od ukupnog broja tekstova – u poređenju sa opozicionim strankama – 5.76 procenata.

Od inostranih aktera ponovo najviše tekstova ima Vladimir Putin (130), više od Angele Merkel (47) i Baraka Obame (54) u zbiru, i tri do četiri puta više od EU institucija i njihovih predstavnika – Evropska komisija (41), Federika Mogerini (29), Johanes Han (29), Žan Klod Junker (25), Majkl Davenport (21).

Od analitičara na naslovnim stranama najzastupljeniji su kritičari evropskih integracija – Dragomir Anđelković i Branko Radun.

I dalje se izrazito negativno izveštava o regionalnim odnosima, javnost se stalno podseća na sukobe i nerešena pitanja.

Čak 30.89 odsto svih tekstova o regionu je negativne konotacije.

Najveći procenat negativnih tekstova o regionu ponovo imaju „hrvatske vlasti” – 74. 58 odsto.

Analitičari Medijametra ocenjuju da je većina tekstova, suprotno moralnim i profesionalnim standardima, nebalasirana – tekst je zasnovan na stavu jednog sagovornika ili stavovima različitih sagovornika koji nastupaju sa istog stanovišta.

Balans je prisutan samo u 20,43 odsto svih tekstova iz posmatranog uzorka.

Kako se navodi, najveći procenat nebalansiranih tekstova ima list Kurir (94. 15 procenata).

List Danas, iako ima najmanji procenat nebalansiranih tekstova, i dalje ima ima više od dve trećine jednostrano napisanih tekstova (64. 43 odsto).

Nedeljnici su, kaže se, „u kontinuitetu antivladini”, s izuzetkom nedeljnika Pečat, koji je kritičan samo prema evropskoj politici vlasti.

Odlika naslovnica svih nedeljnika je, prema oceni analitičara Medijametra, sadržinska i retorička isključivost i dominacija polemike nad dijalogom, uz izraziti primat kritičkog pisanja o politici aktuelne vlasti i „negativnu opsesiju premijerom Aleksandrom Vučićem”.

Najnoviji Kvartalni medijametar, koji će danas biti predstavljen javnosti, rađen je na uzorku od 2.012 tekstova sa naslovnica dnevnih novina.

Obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer.

Analizom su obuhvaćeni i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend