30. mar 2018.

Puštena u rad internet platforma za praćenje medijskih pritisaka u Srbiji

Davanje novca za reklamiranje Pinku, provera pomoći Tanjugu i javne nabavke na Studiju B, ali i zaštita i pretnje novinarima – svi ovi parametri medijskih sloboda u Srbiji mogu da se nađu na novoj onlajn platformi “Matrica slobode medija”.

Ovu platformu su napravile NGO “Građanske inicijative” i agencija FoNet, kako bi se građani, medijski radnici, ali birokrate Evropske unije bolje informisali koliko je Srbija napredovala u poglavljima evropskih integracija koji obuhvataju medijske slobode.

Na onlajn platformi mogu da se vide medijski izveštaji, novinski informativni i istraživački  tekstovi, među kojima su i brojni Danasovi, saopštenja udruž nja novinara, ali i nevladinog sektora. Među njima su i javne nabavke u medijima i kontrola finansiranja, davanje novca za reklamiranje i provera pomoći lokalnim portalima i novinama, ali i sumarni izveštaji o napretku države.

Izgled nove platforme „Matrica slobode medija“

“Ideja je da obezbedimo praćenje razvoja slobode medija kroz EU integracije u poglavlju 23, koje je najbitnije za slobodu medija”, kaže Maja Stojanović, izvršna direktorka “Građanskih inicijativa”. “Ipak, malo građana zna, ali i medijskih radnika, da su brojna druga poglavlja blisko u vezi sa medijskim slobodama, pa je ovo prilika da se informišu, kao i da novinarima ponudimo izvor podataka. Takođe, U Evropskoj uniji nema konkrernih standarda za obezbeđivanje i procenu slobode medija, pa verujemo da naš novi servis može da pomogne i evropskim birokratama da steknu sveobuhvatnu sliku o medijskoj situaciji u Srbiji”.

Platforma je organizovana po poglavljima. Pored onog koji meri same medijske slobode, tu je i poglavlje 5, koje se tiče javnih nabavki, zatim 8, koje procenjuje napredak na polju državne pomoći, ali i 28 – zaštita potrošača, u ovom slučaju pri reklamiranju u medijima. Iako na prvi pogled ne deluje blisko povezano, kreatori platforme objašnjavaju da je za medijsku scenu u zemlji jako bitno i poglavlje 32, koje se tiče revizije i to na polju proveravanja davanja novca samoupravama koje ga dalje dele medijima na lokalu.
“Bitno je da postoji ovakav sadržaj i da mediji ne bi samo uzvestili šta država kaže na neku temu, već da vide i širu sliku”, dodaje Stojadinović.

Prema rečima Svetozara Rakovića, generalnog sekretara NUNS-a, plaftorma je dobra ideja jer može da pomogne i redakcijama u kojima nema novinara specijalizovanog za praćenje toka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

“Većina redakcija nema dovoljno sredstava da angažuje novinara koji bi se samo specijalizovao za Evropsku uniju i koliko je Srbija napredovala u različitim poglavljima”, kaže Raković. “Sa tim problemom su se suočili i novinari u Hrvatskoj, koji su počeli da pišu o pregovorima tek neposredno pre ulaska Hrvarske u Uniju”.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend