19. dec 2016.

Sećanje na bolje dane radija

Pasionirani slušaoci radija iz nekih vremena kada je radio bio dominantniji medij pamte Simića kao autora edicije dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“ o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u XX veku.

Sajt je pokrenut 2009. godine a bazira se na dokumentarnim radio emisijama, fototeci, istraživačkom radu u oblasti radiofonije, književnim tekstovima i novinskim zapisima Dragoslava Simića, baštini živu reč našeg XX veka i spada u oblast nematerijalne kulture.

Za prezentaciju svog sajta Simić je odabrao vrlo interesantnu formu koja je zaintrigirala veliki broj posetilaca u Narodnom muzeju u Kraljevu. Uz pomoć Dragana Bajovića, Mileta Nedeljkovića i Predraga Markovića, svojih prijatelja i nekadašnjih kolega iz Kraljeva, on je predstavio stvaralaštvo pokojnog Miroslava Kačarevića – Kača dugogodišnjeg spikera, novinara i urednika kulturne rubrike Radio Kraljeva, kome je na Simićevom sajtu posvećena jedna strana gde se mogu čuti neke od Kačarevićevih radio emisija za koje je on, pak, dobijao brojna priznanja.

Tako je prezentacija sajta istovremeno bila i svojevrsni omaž stvaralaštvu Miroslava Kačarevića koji je pored posla u medijima bio i pesnik koji je, doduše retko, objavljivao svoja dela. Program nazvan „Miroslav Kačarević-Kačo, novinar –na sajtu Dragoslava Simića“ je uspeo da kod prisutnih pobudi pregršt sećanja i emocija kako na pokojnog Kačarevića tako i na neke prošle dana kada je moć radija kao medija bila neuporedivo veća nego danas, ali ujedno i da podseti na žilavost radija jer je uspeo da, znatno tehnološki i programski izmenjen, preživi sudar sa internetom kao medijem koji pomera sve granice u komunikacijama. Prezentacija Simićevog sajta u kraljevačkom muzeju je, između ostalog, pokazala i jednu od mogućih uloga interneta u očuvanju radija kao medija.


Autor: Z. N.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend