Veštački generisani voditelji i tekstovi: Ko će u Srbiji kontrolisati upotrebu AI u medijima?

Da su se nepostojeći Marko sa TV Happy ili neka od njegovih veštački generisanih koleginica predstavili publici u Evropskoj uniji, morali bi da dobiju zvaničnu oznaku.

Kako za N1 kaže stručnjak koji je pomagao u pripremi ovog zakona, ista pravila važe i za AI-generisane tekstove, osim kada je sadržaj prošao značajnu ljudsku uredničku kontrolu.

„Ako medijska kuća koristi dipfejk sadržaj kako bi napravila određeni prilog ili drugi medijski sadržaj, mora jasno da obavesti publiku da gleda ili sluša sadržaj koji je generisan ili izmenjen pomoću veštačke inteligencije„, rekao je Risto Uuk, stručnjak za regulaciju AI.

Srbija je, još uvek, digitalni Divlji zapad u kom se veštački generisan sadržaj – uključujući i „deepfake„ – bez oznake redovno pojavljuje u medijima i na društvenim mrežama.

Jedna od prvih veštački generisanih voditeljki na ovim prostorima bila je digitalna Subotičanka, koja se pojavila još sredinom prošle godine.

Veštački generisane prezenterke pojavljivale su se prošle godine i na požarevačkoj SAT televiziji, i to u sklopu projekta za koji je novac izdvojilo Ministarstvo informisanja – skoro milion dinara.

Šta kaže pravilnik NUNS-a?

Nedugo zatim, Ministarstvo nauke formiralo je radnu grupu za izradu novog zakona o veštačkoj inteligenciji. Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da nova regulativa ne predviđa posebna pravila kad su u pitanju mediji. Obmanjivanje građana već je izričito zabranjeno.

„Država predviđa jednu posebnu agenciju koja će biti pod nadzorom Vlade, koja će se baviti pitanjima korišćenja veštačke inteligencije. Ali napominjem da u Zakonu o javnom informisanju i medijima već postoje pravila koja se odnose na istinito, blagovremeno i odgovorno izveštavanje i koja bi se zapravo odnosila na medije ili, nažalost, tabloidne medije i medijska sredstva, koji takve alate koriste u propagandne svrhe“, rekao je Rade Đurić, pravnik NUNS-a.

„Kodeks novinara Srbije već prepoznaje veštačku inteligenciju“

Drugim rečima, profesionalni novinari znaju šta smeju da rade, a propagandisti znaju šta rade i to čine svesno. Zato u NUNS-u sumnjaju da će tabloidi i po donošenju zakona naprasno promeniti ploču.

„Kodeks novinara Srbije već prepoznaje veštačku inteligenciju, međutim, gledajući kako se primenjuje Kodeks i ko, jednostavno, ne želi da primenjuje, mislimo da neće primenjivati ni pravila koja se odnose na veštačku inteligenciju. S druge strane, način na koji država reaguje, odnosno kako priprema adekvatan odgovor u vidu procesuiranja i određenih sankcija, nismo sigurni da će to da se odrazi na one koji su rešeni da krše ta pravila“, dodaje Đurić.

Evropski zakon o veštačkoj inteligenciji predložen je 2021, a na snagu je stupio tri godine kasnije. Njegove odredbe primenjuju se postepeno, kako bi države i kompanije imale vremena da se usklade sa novim pravilima.

U Srbiji je, zasad, održan samo jedan sastanak Radne grupe za izradu domaće verzije zakona.