20. dec 2022.

Da li će Tviter preživeti Maska: Ređa skandale, mrežu podređuje ličnim interesima, pa sopstveni odlazak stavlja na glasanje

Kao i drugi najpoznatiji američki medijski baroni, i vlasnik Tvitera Ilon Mask javno se zalaže za potpunu slobodu izražavanja, dok njegovi postupci sve više otkrivaju apsolutistu koji koristi Tviter da bi promovisao sebe i svoje proizvode, a ni cenzura mu nije strana. Cenzurisani američki novinari i mnogi uticajni tviteraši najavili su odlazak sa mreže, a Mask svoj ostanak stavlja na glasanje

Foto: Thomas Hawk

U Sjedinjenim Američkim Državama su poznati pod nazivom – medijski baroni. Vilijam Herst (svojevremeno vlasnik 28 novina, i otac američkog tabloidnog novinarstva), porodica Smit (trenutni vlasnik 246 lokalnih TV stanica), Rupert Merdok (vlasnik mnoštva medija širom sveta, u SAD najpoznatiji Foks njuz i Volstrit džornal)… i sve tako do drugog na listi najbogatijih na svetu, vlasnika Tvitera i mnogih drugih kompanija, među kojima je najpoznatija automobilska kompanija TeslaIlona Maska.

Baš kao i njegovi prethodnici, i Ilon Mask, koga je Forbs u nedavnom članku nazvao Rupert Murdok 2.0, aludirajući na to kako je u pitanju unapređena, digitalna verzija poznatog australijskog biznismena, koristi svoju platformu da bi uticao na javno mnjenje i zalagao se za ideje koje su mu bliske.

Kao i oni, i Mask se javno zalaže za potpunu slobodu izražavanja, dok njegovi postupci sve više otkrivaju apsolutistu koji koristi Tviter da bi promovisao sebe i svoje proizvode.

Prijatelj bliskoistočnih prinčeva

Ovo možda ne treba da čudi ako imamo u vidu vlasničku strukturi Tvitera koja se proteže na države koje su tradicionalno na kraju lista koje rangiraju ljudska prava i slobodu govora. Uz Maska, drugi najveći investitor Tvitera je, kako izveštava Forbs, saudijski princ El Valid bin Talal bin Abdulaziz koji je Maskovu kupovinu podržao sa 1,9 milijardi dolara. Tom prilikom ga je pozdravio kao „dragog prijatelja”.

Prema istom izvoru, investicioni fond sa sedištem u Kataru takođe je uložio 375 miliona dolara.

Investicije bliskoistočnog novca u Tviter, kompaniju sa sedištem u Sjedinjenim Državama, izazvale su zabrinutost za nacionalnu bezbednost vladinih zvaničnika, uključujući senatora Krisa Marfija, koji je pozvao Komitet za strana ulaganja u SAD (ili CFIUS) na reviziju kupovine.

Komitetu nisu promakli ni nedavni Maskovi tvitovi u kojima je obelodanio svoj „mirovni plan” za rešenje rata u Ukrajini, prema kome se očekuje da Ukrajinci ustupe Krim Rusiji i odustanu od članstva u NATO-u i Evropskoj uniji.

Budući da su ovi zahtevi identični onima za koje se zalaže ruski predsednik Putin, Ukrajinci su to doživeli kao poziv na kapitulaciju.

Po ugledu na Maska, koji je od Tviter zajednice tražio da glasa za njegov predlog, istima se obratio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sa jednim jedinim pitanjem: Kog Ilona Maska više volite, onog koji podržava Ukrajinu ili onog koji podržava Rusiju?

Novinari koji prate tehnologiju nisu propustili da primete da su najprofitabilnijoj firmi Ilona Maska, automobilskoj kompaniji Tesla, potrebne ogromne količine sirovina za baterije čiji je gotovo neizbežni sastojak ruski nikl.

Istini za volju, druga kompanija Ilona Maska, Starlink, obezbeđuje internet za Ukrajinu. Mada to bar već neko vreme ne radi besplatno, ako je ikada to zaista i bio slučaj. Među onima koji plaćaju ove usluge su Američka agencija za pomoć (USAID), evropske nevladine organizacije, kao i ukrajinska dijaspora.

Pre nego što je kupio Tviter, Ilon Mask je bio njegov redovni korisnik, o čemu je Cenzolovka izveštavala. Tada smo pisali i o studentu Džeku Sviniju, koji je, koristeći javno dostupne podatke, napravio automatizovani program koji na Tviter postavlja podatke o kretanju privatnog aviona Ilona Maska (ali i aviona Džefa Bezosa, Bila Gejtsa i drugih).

Nova politika Tvitera nalaže da korisnici ne smeju da dele linkove drugih društvenih mreža, niti da na svojim Tviter profilima navode adrese svojih naloga na drugim platformama. Koja mreža jedina nije podložna novoj restrikciji? Kineski Tik-Tok

I upravo je ovaj Tviter nalog, pod nazivom IlonJet (@IlonJet) bio povod za najnoviji ispad Ilona Maska, koji ponovo dovodi u pitanje njegovu autentičnu zainteresovanost za slobodu govora.

Pre nekoliko dana, pre svega američka medijska zajednica bila je zatečena kada su počele da stižu prijave da je Tviter, bez obrazloženja, ukinuo naloge novinarima koji prate rad Ilona Maska, iz nekih od vodećih medija, među kojima su Vašington post, Njujork tajms, CNN… pa sve do Glasa Amerike.

Povod je, kako se ispostavilo, to što su novinari komentarisali ili ostavljali linkove ka svojim tekstovima u kojima su pisali o tome da je nalog IlonJet suspendovan sa Tvitera, dok je sličan nalog koji prati kretanje privatnog aviona Džefa Bezosa, osnivača Amazona, i dalje dostupan.

I ovde cenzuri nije kraj. Kako se ispostavilo, zabranjeni novinari i dalje mogu da se priključe Tviter Spejsu, forumima koji se održavaju na Tviteru. Pošto su oni to i učinili, tu im se priključio i sam Mask. Najpre je odgovorio na neka njihova pitanja, a onda, pritisnut podsećanjima na sopstvene nedoslednosti, počeo da vrda i bez obrazloženja nestao sa foruma. I sam Tviter Spejs je na kraju nakratko bio suspendovan, pri čemu je čitav razgovor dostupan na drugim platformama, uključujući i Jutjub.

Tokom kraćeg razgovora sa novinarima Ilon Mask je rekao da je pružanje (inače javno dostupnih) informacija o položaju njegovog aviona i linkova u kojima su medijski članci na istu temu – doksing (doxxing), i da kao takvo neće biti tolerisano.

Prema rečima stručnjaka koje citira Vašington post, doksing nema strogu definiciju, ali se shvata kao „javno objavljivanje ličnih podataka na način kojim se nanosi neopravdana šteta”.

Kako su u pitanju javno dostupni, automatizovani podaci, i budući da najbogatiji čovek na svetu putuje sa osobljem, malo je verovatno da je on zaista ugrožen.

Uzgred, na isti način se, na primer, na drugim platformama i dalje prati i privatni avion bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, ali se on nikada zbog toga nije bunio.

U međuvremenu je reagovala i Evropska unija, zapretivši Tviteru sankcijama, a pre svih komesarka Vera Jurova, zadužena za vrednosti i transparentnost, koja je suspenziju novinara nazvala „zabrinjavajućom”.

Mask je na Tviteru svojim pratiocima postavio pitanje da li novinarima treba da vrati naloge. Većina ih je odgovorila potvrdno, te je, nakon pritisaka iz Amerike, Evrope i ostatka sveta, i većina cenzurisanih novinara ponovo na Tviteru.

Kako došao, tako i…

I ovde priči nije kraj. Nalog @IlonJet ima i svoju lepo razvijenu Vikipedija stranicu, i dalje je aktivan i dostupan na drugim platformama, uključujući Fejsbuk i Instagram, kao i Mastodon, koji je direktni Tviterov rival. Suspendovani pa vraćeni novinari, ali i mnogi drugi, u znak protesta počeli su da objavljuju da se sele na druge platforme.

Usledilo je, upravo objavljeno, najnovije Tviter pravilo:

„Uklonićemo naloge kreirane isključivo u svrhu promocije drugih društvenih platformi i sadržaja koji imaju veze ili korisnička imena za sledeće platforme: Facebook, Instagram, Mastodon, Truth Social, Tribel, Nostr i Post.”

Kao deo nove politike Tvitera, navodi CNN, korisnici ne smeju da dele linkove navedenih društvenih mreža, niti da na Tviter profilima navode adrese svojih naloga na drugim platformama. To je do sada bio uobičajen način da se pratioci informišu o tome gde se može naći njihov sadržaj.

Koja društvena mreža jedina nije podložna novoj restrikciji Tvitera? Tik-Tok. Inače u vlasništvu kineske kompanije Bajt Dens. Da li je to zbog toga što, kako neki tvrde, Mask ima veliko tržište za prodaju vozila tesla u Kini, i samim tim poslovni interes koji nadilazi pravila Tvitera, ostaje da se vidi.

Kao i šta će zaista uraditi posle pitanja koje je juče postavio na Tviteru:

„Da li bi trebalo da se povučem sa mesta prvog čoveka Tvitera? Postupiću u skladu sa rezultatima ove ankete.”

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend