05. jul 2021.

Džulijan Asanž i Vikiliks: Aktivista ili egzibicionista

Za sledbenike, Džulijan Asanž je plemeniti borac za istinu. Za kritičare, on je egzibicionista koji je ugrozio živote pustivši brojne osetljive informacije u javnost.

Foto: New media days (cc)

Asanža oni koji su radili sa njim opisuju kao napetog, motivisanog i izuzetno inteligentnog, sa izuzetnom sposobnošću razbijanja kompjuterskih kodova.

Osnovao je Vikiliks, koji objavljuje poverljive dokumente i slike, 2006. godine, dospevši u vesti širom sveta u aprilu 2010. godine kad je objavio snimke na kojima američki vojnici ubijaju 18 civila iz helikoptera u Iraku.

Ali kasnije iste godine stavljen je u pritvor u Velikoj Britaniji – a potom pušten uz kauciju – nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.

Švedske vlasti su htele da ga saslušaju povodom navoda da je silovao jednu ženu i seksualno zlostavljao i naveo na seks drugu u avgustu 2010. godine, dok je bio u Stokholmu da bi održao predavanje.

On tvrdi da su oba susreta bila potpuno uzajamno dobrovoljna, ali je usledio dugi sudski proces zbog kog je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi izbegao izručenje.

Pošto je proveo skoro sedam godina unutar ambasade, Asanža je uhapsila britanska policija 11. aprila 2019. godine.

To se desilo pošto je ekvadorski predsednik Lenjin Moreno tvitovao da je njegova zemlja donela „suverenu odluku“ da mu povuče status azilanta.

Osnivač Vikiliksa oduvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu zato što se plaši da će iz Švedske biti izručen u SAD, a da će mu se tamo suditi zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.

Policajci su ga izveli iz kruga ambasade i stavili u pritvor u centralnoj londonskoj policijskoj stanici.

Nedeljama kasnije, švedski tužioci ponovo su otvorili istragu na osnovu optužbi iznetih protiv Asanža za silovanje iz 2010. godine.

Kasnije istog meseca, SAD su podigle 17 novih tačaka optužnica protiv Asanža zbog kršenja Zakona o špijunaži, u vezi sa objavljivanjem poverljivih dokumenata 2010. godine.

Vikiliks je rekao da je to saopštenje čisto „ludilo“ i da predstavlja „kraj novinarstva o nacionalnoj bezbednosti“.

Dok se Asanž pripremao za borbu protiv izručenja SAD-u, švedski tužioci su saopštili da odustaju od istrage o navodima o silovanju iz 2010. godine.

Tužioci su saopštili da dokazi protiv Asanža „nisu dovoljno čvrsti da posluže kao osnova za podizanje optužnice“, okončavši tako slučaj koji je trajao čitavu deceniju.

U aprilu 2020. godine obelodanjeno je da je Asanž postao otac dva deteta dok je živeo u Ekvadorskoj ambasadi.

Stela Moris, advokatkinja rođena u Južnoj Africi, rekla je da je u vezi sa osnivačem Vikiliksa od 2015. godine i da sama odgaja njihova dva mlada sina.

Dok se trenutno nalazi u londonskom zatvoru Belmarš, nastavlja se Asanžova sudska borba protiv izručenja SAD-u.

Na jednom ročištu povodom izručenja u septembru 2020. godine, psihijatar je rekao da se Asanž žali da čuje imaginarne glasove i muziku.

Majkl Kopelman, koji je intervjuisao Asanža dvadesetak puta, rekao je na sudu da postoji „veoma visok“ rizik od njegovog samoubistva ako bi bio izručen SAD.

Hakovanje

Asanž uglavnom nerado priča o svojoj prošlosti, ali je veliko medijsko interesovanje posle pojavljivanja Vikiliksa pružilo neke uvide u to šta je sve uticalo na njega u mladosti.

Rođen je Taunsvilu u australijskoj državi Kvinslendu 1971. godine a detinjstvo je proveo uglavnom bez nadzora dok su njegovi roditelji vodili putujuće pozorište.

Postao je otac sa 18 godina i ubrzo je usledila sudska borba oko starateljstva.

Razvoj interneta pružio mu je mogućnost da iskoristi svoj rano otkriveni talenat za matematiku, mada je i to dovelo do poteškoća.

Asanž je 1995. godine bio optužen, zajedno sa prijateljem, za desetak hakerskih aktivnosti.

Iako je njegova grupa hakera bila dovoljno umešna da prati detektive koji su pratili njih, Asanž je na kraju ipak uhvaćen i izjasnio se krivim po optužnici.

Kažnjen je novčano sa nekoliko hiljada australijskih dolara – izbegavši zatvor pod uslovom da ne ponovi prestup.

Potom je tri godine proveo radeći sa naučnicom Sulet Drajfus – koja je istraživala sve izraženiju subverzivnu stranu interneta – napisavši knjigu sa njom, Podzemlje, koja je postala bestseler u kompjuterskim krugovima.

Drajfus je Asanža opisala kao „veoma umešnog istraživača“, koji je „prilično zainteresovan za koncept etike, koncepte pravde, šta vlade smeju a šta na smeju da rade“.

Posle ovoga usledio je kurs iz fizike i matematike na Univerzitetu u Melburnu, gde je postao istaknuti član matematičkog društva, izmislivši složenu zagonetku u kojoj je, kažu njegovi vršnjaci, briljirao.

Rad na Vikiliksu

Vikiliks je osnovao 2006. godine sa grupom istomišljenika iz svih kutaka interneta, stvorivši veb-zasnovano „poštansko sanduče“ za buduće uzbunjivače.

„Da bismo zaštitili naše izvore, morali smo da raspodelimo sredstva, enkriptujemo sve i premeštamo telekomunikacije i ljude širom sveta kako bismo aktivirali zaštitne zakone u različitim nacionalnim jurisdikcijama“, rekao je Asanž za BBC 2011. godine.

„Postali smo dobri u tome i nikad nismo izgubili nijedan slučaj ili izvor, ali ne možemo da očekujemo od svakoga da prolazi kroz tolike mere predostrožnosti kao mi.“

Počeo je da živi nomadski, upravljajući Vikiliksom sa privremenih lokacija koje su se stalno selile.

Umeo je da izdrži dugo vremena bez hrane i da se usredsredi na posao sa vrlo malo sna, prema Rafiju Hačaturijanu, novinaru časopisa Njujorker koji je proveo nekoliko nedelja putujući s njim.

„On stvara atmosferu oko sebe u kojoj ljudi koji su mu bliski žele da se staraju o njemu, da mu pomažu da nastavi dalje.

„Rekao bih da to ima nekakve veze s njegovom harizmom.“

Ključni datumi u sudskom procesu:

  • Maj 2012: Britanski Vrhovni sud donosi odluku da se Asanž izruči Švedskoj da bi bio saslušan u vezi sa navodima o seksualnom napadu
  • Jun 2012: Ulazi u ekvadorsku ambasadu u Londonu
  • Avgust 2012: Ekvador mu odobrava azil, rekavši da postoji bojazan da će mu biti ugrožena ljudska prava ako bude bio izručen
  • Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o dva navoda
  • Decembar 2017: Dobija ekvadorsko državljanstvo
  • Oktobar 2018: Ekvadorska ambasada mu određuje set kućnih pravila kojih mora da se pridržava
  • April 2019: Ekvador povlači njegov status azilanta i hapse ga u ambasadi
  • Maj 2019: Osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije
  • Maj 2019: Švedska ponovo otvara istragu o seksualnom napadu
  • Maj 2019: Američko Ministarstvo pravde podiže 17 novih tačaka optužnice protiv njega
  • Novembar 2019: Švedski tužioci obustavljaju istragu o navodima za silovanje protiv njega

„Kampanja diskreditacije“

Vikiliks i Asanž su postali poznati posle objavljivanja snimka američkog helikoptera koji puca u civile u Iraku.

On je promovisao i branio snimak, baš kao i masivno objavljivanje poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu i Iraku u julu i oktobru 2010. godine.

Uzbunjivački sajt je nakon toga objavio nove kontingente dokumenata, uključujući pet miliona poverljivih imejlova američke obaveštajne kompanije Stratfor.

Ali, morao je i da se bori za opstanak 2010. godine, kad je veliki broj američkih finansijskih institucija počeo da mu blokira donacije.

Izveštavanjem o Asanžu potom je počela da dominira inicijativa Švedske da ga sasluša povodom optužbi za seksualni napad iz 2010. godine.

On je rekao da je ta inicijativa politički motivisana i sastavni deo kampanje diskreditacije.

Asanž se potom za pomoć obratio tadašnjem ekvadorskom predsedniku Rafaelu Koriji, budući da su njih dvojica u prošlosti delili slične stavove prema slobodi.

Njegov boravak u ekvadorskoj ambasadi bio je obeležen povremenim saopštenjima za štampu i intervjuima.

Dao je doprinos britanskoj Levesonovoj istrazi o standardima štampe, rekavši da se suočio sa „široko rasprostranjenim netačnim i negativnim medijskim izveštavanjem“.

U avgustu 2014. godine javila se i briga za njegovo zdravlje, ali Asanž je odbacio navode da će napuštati ambasadu radi lečenja.

„Značajna pobeda“

Asanž se kasnije žalio Ujedinjenim nacijama da ga nezakonito drže u pritvoru, jer ne može da napusti ambasadu a da ne bude uhapšen.

U februaru 2016. godine, UN-ovo veće presudilo je u njegovu korist, rekavši da je „arbitrarno zadržan“ i da treba da mu se dozvoli da slobodno izađe i dobije nadoknadu za „lišavanje slobode“.

Budući da je Švedska odustala od istrage protiv Asanža, Evropski nalog za njegovo hapšenje više nije važio.

Ali Metropolitenska policija je saopštila da i dalje važe neke manje optužbe protiv njega zato što se nije pojavio na sudu u junu 2012. godine, što je prestup koji je kažnjiv sa do godinu dana zatvora ili novčanom kaznom.

A bio je to nalog za hapšenje koji je i doveo do njegovog hapšenja 2019. godine.

Pozvavši se na nalog za hapšenje koji je izdao Vestminsterski prekršajni sud 29. juna 2012. godine, Metropolitenska policija je saopštila da je Asanž „stavljen u pritvor u centralnu londonsku policijsku stanicu gde će ostati, pre nego što se bude pojavio pred Vestminsterskim prekršajnim sudom što je pre moguće“.

Policija je saopštila da ju je u ambasadu pozvao ekvadorski ambasador.

Promena stava Ekvadora

Stav Ekvadora povodom Asanža promenio se nakon što je predsednika Koriju, vatrenog pobornika Vikiliksa, na tom položaju nasledio Lenjin Moreno.

Moreno i njegova vlada postali su izrazito nestrpljivi prema Asanžu i njegovom odbijanju da sledi pravila koja su mu nametnuli zbog njegovog produženog boravka u ambasadi.

U video saopštenju, predsednik Moreno je rekao da je „nasledio ovu situaciju“ i da je Asanž ignorisao zahteve Ekvadora da „poštuje ova pravila i da im se povinuje“.

Njegova odluka, rekao je Moreno, usledila je posle Asanžovih „stalnih kršenja međunarodnih konvencija i protokola o svakodnevnom životu“.

On je rekao, konkretno, da je Asanž „prekršio normu o nemešanju u unutrašnje poslove drugih država“, najskorije u januaru 2019. godine, kad je Vikiliks objavio dokumente iz Vatikana.

U svom video obraćanju, predsednik Moreno je rekao i da je zahtevao da Velika Britanija pruži garancije da Asanž neće biti izručen zemlji u kojoj bi mogao da bude mučen ili osuđen na smrtnu kaznu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend