06. okt 2021.

Fejsbuk, Instagram i Vocap: Pad je „zlatna prilika“ da se preispita zavisnost od društvenih mreža

U ponedeljak su Fejsbuk, Instagram i Vocap pali širom sveta i ostali nedostupni oko šest sati.

Foto: Pixabay

Ali tih svega nekoliko sati pretvorili su se u čitavu večnost i patnju za neke.

 

„Ne mogu da radim ništa drugo sem da čekam da se vrati“, napisala je ova mlada žena na Tviteru.

A bilo je i praktičnih problema kako se povezati sa srodnim dušama.

 

„Ne mogu da podelim sjajne sadržaje sa svojim Mesindžer grupama za Fantazi ligu, a to kod mene izaziva ozbiljnu anksioznost;“, napisao je ovaj ljubitelj fudbala.

Za one koji su se tako osećali, možda je krajnje vreme da preispitaju odnos prema društvenim mrežama, predlaže profesorka Lilijana Karvaljo.

Ona je koordinatorka studija digitalnog marketinga pri brazilskom institutu za istraživanja Fondacija Žetulio Vargas (FGV).

Karvaljo proučava odnose između neurohemijskih supstanci i našeg prisustva na društvenim mrežama.

„Ovo je zlatna prilika za promenu“, kaže ova stručnjakinja.

„Baš kao što ljudi donose odluku da vežbaju ili prestanu da puše nakon što osete da se zadišu kad se penju uz stepenice, ako ste primetili anksioznost tokom ovog kvara, vreme je da uvidite sve negativne posledice ove zavisnosti po vas.“

Objašnjava da društvene mreže kod korisnika izazivaju „anticipaciju zadovoljstva“ – što će reći, očekivanje da će se desiti nešto dobro.

A to je takođe vid zavisnosti.

„Mi to poredimo za kazinom. Kad se kockamo, to očekivanje kad ne znate da li ćete dobiti ili izgubiti donosi trenutni osećaj zadovoljstva.

Društvene mreže funkcionišu na taj način, zato što dobijamo lajkove, notifikacije, pažnju. A to utiče na mozak – dopaminergijski sistem, sistem zadovoljstva.“

Dopamin je neurotransmiter.

Njegova aktivnost povezana je sa motivacijom sa kojom moramo da radimo stvari.

Može da je pokrene niz spoljnih stimulansa, od zvuka do notifikacije.

Drugo poređenje koje pravi profesorka Karvaljo jeste sa dresiranim psom: kad mu kažemo „sedi“, on je već uslovljen i srećan – ne zato što mora da sedi, već zato što zna da sledi nagrada.

Radi se o istom emotivnom sistemu anticipacije kad postavimo video snimak.

Iščekujemo lajkove i komentare.

Ali šta je rešenje?

Ako ste bili uznemireni nestankom Instagrama, Vocapa i Fejsbuka, profesorka Karvaljo predlaže da je krajnje vreme da se „razdresirate“.

„Neki ljudi su možda zaista zavisni, naročito na pandemiju. U zavisnosti od vašeg stepena korišćenja, to bi mogao da bude vaš jedini prozor koji gleda napolje.

Osoba zaključana skoro dve godine, kojoj je to jedino mesto za socijalizaciju, stvarno počinje da paniči, misleći: ‘Ostaću sama’.“

I sama istraživačica kaže da koristi aplikacije koje ograničavaju njeno vreme na društvenim mrežama, pošto je sebe procenila kao „zavisnu“ tokom pandemije.

Postoje besplatne i plaćene opcije, u kojima korisnik određuje koliko vremena želi da provede dnevno na platformama.

Aplikacija blokira notifikacije i sprečava pristup ako je taj period prekoračen.

„Ako imate problema sa dijabetesom, ne smete da jedete šećer. Da ne biste upadali u iskušenje, oduzmite sebi tu mogućnost.

„Ne kupujte proizvod, zato što je veoma teško kontrolisati samog sebe.“

Prema profesorki Karvaljo, ako isparcelišete upotrebu društvenih mreža, od toga možete da imate samo koristi i može da vam pomogne da popravite svoje mentalno stanje.

Dakle, Fejsbukov burni dan mogao je da bude i grubo buđenje koje je zavisnima od društvenih mreža bilo preko potrebno.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend