20. dec 2016.

Ispovest fotografa koji je prvi javio o atentatu u Ankari

Fotograf AP Burhan Ozbiliki u ponedeljak je u Ankari pokrivao naizgled rutinski društveni događaj - otvaranje izložbe "Rusija u očima Turaka".

Na toj izložbi govor je držao i ruski ambasador u Turskoj Andrej Genadijevič Karlov.

Ali otvaranje izložbe pretvorilo se u jezivu scenu pred očima medija kad je 22-godišnji turski policajac Mevlut Mert Altıntaš upucao ambasadora koji je pao na pod, a mladić je zatim povikao:

“Alahu akbar! Ne zaboravite Alep! Ne zaboravite Siriju! Sve dok naše zemlje nisu sigurne, nećete biti sigurni ni vi”, govorio je on.

Karlov je preminuo u bolnici nedugo nakon napada, dok je atentatora „neutralizovala“ policija nakon 15-minutne pucnjave.

Ozbiliki je za “Gardijan” prepričao jezivo iskustvo. On je, inače, prvi koji je svet izvestio o atentatu, a ubrzo zatim svet su obišle i njegove fotografije.

“Sve se činilo kao rutinski događaj, otvaranje izložbe fotografija iz Rusije. Kada je muškarac u tamnom odelu i s kravatom oko vrata izvukao pištolj, bio sam iznenađen, pomislio sam da je to samo teatralni dodatak svečanosti.

Ali umesto toga, radilo se o hladno proračunatom atentatu koji se odvijao pred mojim očima i očima drugih koji su prestravljeno počeli da beže tražeći zaklon u trenutku dok je uredno obrijani muškarac kratke kose pucao u ruskog ambasadora.

Hici, njih najmanje osam, snažno su odjeknuli u besprekorno uređenoj umetničkoj galeriji. Ljudi su urlikali, skrivali su se iza stubova i ispod stolova, ležali su po podu. Bilo me je strah, bio sam zbunjen, ali uspeo sam naći delimičan zaklon iza zida i počeo sam raditi svoj posao: snimati fotografije.

Izložba ‘Od Kalinjingrada do Kamčatke: kroz oči putnika’ predstavljala je fotografije iz cele Rusije: od najzapadnije regije na Baltiku do Kamčatke na istoku. Odlučio sam da dođem na otvaranje jednostavno zato što mi je bilo usput dok sam išao kući s posla u Ankari.

Kada sam došao u galeriju, govori su već bili započeli. Nakon što je sa svojim obraćanjem počeo ruski ambasador Andrej Karlov, približio sam mu se kako bih ga fotografisao. Mislio sam da će nam fotografije dobro doći za pokrivanje vesti o tursko-ruskim odnosima.

Ambasador je govorio smireno, ali i s ljubavlju o svojoj domovini. Povremeno bi zastao kako bi prevodiocu dao da prenese njegove reči na turskom jeziku. Baš je miran i skroman, pomislio sam u tom trenutku.

Zatim je počela pucnjava, a među zvanicama je nastala panika. Ambasadorovo telo je ležalo na podu, samo nekoliko metara od mene. Nisam video krv oko njega, pomislio sam da mora da je bio pogođen u leđa.

Prošlo je nekoliko sekundi pre nego sam shvatio šta se zapravo dogodilo: čovek je umro preda mnom, život je nestao pred mojim očima.

Pomakao sam se unazad i ulevo dok je napadač, koga su kasnije identifikovali kao policajca Mevluta Merta Altintaša, mahao pištoljem prema ljudima koji su pobegli na desnu stranu prostorije.

Prvo nisam mogao da shvatim šta je motivisalo napadača. Pomislio sam da bi mogao biti čečenski militant. Ali ljudi su kasnije rekli da je vikao o sirijskom gradu Alepu.

Dakle, verovatno je bio besan zbog ruskog bombardovanja Alepa koje je kao cilj imalo istrerivanje pobunjenika iz grada. Mnogo je civila poginulo u borbama onde.

Takođe je vikao ‘Alahu akbar’, ali nisam razumeo ostatak onoga što je rekao na arapskom.

Napadač je bio jako nervozan. Hodao je oko tela ambasadora, a usput je razbio nekoliko uokvirenih fotografija koje su stajale na zidu.

Mene je, jasno, bilo strah i bio sam svestan opasnosti u slučaju da se napadač okrene prema meni. Ali povukao sam se samo malo prema napred i fotografisao sam tog muškarca dok je divljao pred svojom očajnom i ukipljenom publikom.

Evo šta mi je palo na pamet: ‘Tu sam. Čak i ako me pogodi i rani ili ubije, ja sam novinar. Moram da radim svoj posao. Mogao bih zbrisati bez ijedne fotografije… Ali šta bih rekao ljudima kad bi me kasnije pitali zašto nisam fotografisao?’

Čak sam se setio prijatelja i kolega koji su izgubili živote dok su fotografisali u ratnim zonama tokom godina.

Dok su mi misli strujale glavom, video sam da je muškarac jako živčan, ali da se na neki čudan način uspevao kontrolisati. Svima je vikao da ostanu gde jesu. Onda su došle snage bezbednosti i svima naredile da napuste prostoriju, što smo svi učinili.

Ubrzo su stigla ambulantna i oklopna vozila i krenula je policijska operacija. Napadač je kasnije ubijen u razmeni vatre.

Kad sam se vratio u dopisništvo kako bih obradio svoje fotografije, bio sam šokiran kad sam video da je napadač zapravo sve vreme dok je ambasador govorio stajao iza njega. Poput prijatelja ili telohranitelja“, napisao je novinar.


Izvor: Jutarnji list

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend