Italija: Međunarodne novinarske organizacije i organizacije za slobodu medija podižu uzbunu zbog nezavisnosti RAI

Karlo Fuortes je 8. maja 2023. objavio ostavku na mesto generalnog direktora RAI-a, navodeći kao razlog politički pritisak. Ostavka visokog profila usledila je usred izveštaja o pregovorima iza scene između Fuortesa i vlade koji su uključivali njegovo imenovanje za direktora napolitanskog pozorišta. U tom kontekstu, Vlada je donela zakonsku uredbu kojom se bivši direktor pozorišta primorava na prevremenu penziju.

Dana 15. maja, Roberto Serđo je imenovan za novog generalnog direktora RAI-a, koji je u pismu svojim zaposlenima brzo najavio potrebu za „novim pripovedanjem“ od strane emitera. Nakon toga je usledila promena, sa manjim glasom, pet od osam glavnih urednika RAI kanala. Verujemo da ovi događaji ozbiljno ugrožavaju uređivačku nezavisnost RAI-a. Serđiova referenca postavlja ton za emitovanje programa u skladu sa dnevnim redom vladajuće koalicije. Što se tiče drugih promena u rukovodstvu, verujemo da je i imenovanje Đampaola Rosija za novog korporativnog generalnog direktora RAI-a posebno zabrinjavajuće, s obzirom na njegove kontroverzne javne stavove, i rizikuje da pogorša polarizaciju italijanskog javnog mnjenja.

Trenutno, na upravljanje italijanskom radiodifuznom službom u velikoj meri utiče mehanizam imenovanja odbora RAI-a, što svedoči o njenom nedostatku nezavisnosti od izvršne vlasti. Od ukupno sedam članova Odbora, jednog biraju zaposleni u RAI, a po dva Vlada, Predstavnički dom i Senat. Nakon kodifikacije ovog mehanizma imenovanja 2004. (zakon 111/2004), izmenjen 2016. godine (zakon 220/2015), sastav odbora je odražavao ciklične talase politički motivisanog mešanja u upravljanje RAI posle izbora. Kao što je navedeno u Preporuci Saveta Evrope iz 2012: „bez vidljive nezavisnosti delovanja i inicijative, od vlade, kao i od bilo kog drugog interesa ili institucije, medijske organizacije javnog servisa ne mogu da održe svoj kredibilitet“. Javno emitovanje u rukama bilo koje političke snage nije u službi javnog interesa, već je oruđe u njihovim rukama koje ugrožava integritet medija, suštinski uslov za funkcionisanje naših demokratskih društava.

Dodatni izvor zabrinutosti je predlog zakona koji je nedavno predstavila senatorka Lega Mara Bizoto. Kao deo vladine koalicije, predloženi amandmani prete da dodatno smanje finansijsku autonomiju italijanskog radiodifuznog servisa. Trenutno, RAI finansiraju građani preko naknade za licencu plus reklama. Prema reformi, finansiranje javnog emitovanja bi bilo podvrgnuto godišnjem određivanju putem Zakona o budžetu. Iako bi takav zakonski amandman mogao naići na protivljenje unutar vladajuće koalicije, ipak smo zabrinuti zbog Leginog predloga, koji bi, ako bude usvojen, ozbiljno umanjio finansijsku nezavisnost emitera.

Prema evropskim standardima slobode izražavanja, RAI kao javni emiter treba da uživa operativnu i administrativnu autonomiju od bilo kog drugog lica ili entiteta, uključujući vladu i bilo koju od njenih agencija. Ova autonomija će se poštovati u svakom trenutku. Italijanski ustavni sud je jasno izneo svoj stav, tvrdeći da javni radiodifuzni servis treba da bude zamišljen kao „društveni servis“ koji mora „javnosti da ponudi niz usluga koje karakteriše objektivnost i potpunost informacija“, što je uslov koji se može ispuniti. davanjem odgovarajućih ovlašćenja za nadzor Skupštini (odluke Ustavnog suda 94/1987 i 69/2009).

Pridružujući se neslaganju koje su izrazila i italijanska i evropska novinarska udruženja i sindikati, dole potpisane organizacije pozivaju italijanski parlament da pokrene sveobuhvatnu reformu zakonodavstva koje reguliše italijanske javne emitere. Pozivamo Italiju da iznese zakone usmerene na zaštitu javnih medija od neopravdano mešanje i garantuju njegovo finansiranje. Takva reforma bi trebalo da omogući RAI-ju da radi u okviru održivog upravljanja, uz pouzdano i adekvatno finansiranje, obezbeđujući i njegovu uređivačku nezavisnost i javnu odgovornost, kako je preporučeno u predlogu Evropskog zakona o slobodi medija.