07. jan 2020.

Kažnjavanje uzbunjivača

Nastavak suđenja na kome će biti odlučeno da li će ga Velika Britanija izručiti Sjedinjenim Američkim Državama koje ga terete za navodno „ugrožavanje nacionalne bezbednosti“ zbog objavljivanju poverljivih podataka o zloupotrebama moćnika  na njegovom sajtu „Vikiliks“ najpoznatiji svetski uzbunjivač Džulijan Asanž čeka u najčuvanijem zatvoru u toj zemlji Belmaršu.

Asanžov prijatelj, britanski novinar Vogan Smit, koji je nedavno telefonom razgovarao sa njim tvdi da je Australijanac tom prilikom delovao iscrpljeno, psihički nestabilno, da je teško govorio i ponašao se nesvojstveno sebi te da je poručio da „polako umire“ u zatvoru. Smit je izjavio da je Asanž zvučao „drogirano“ te da se njegovo stanje pogoršavalo kako je razgovor proticao. Smit je istakao da veruje da je Asanž pod uticajem jakih sedativa što očito negativno utiče na njegovo zdravlje.

Ono što se može postaviti kao opravdano pitanje je zbog čega se prema Asanžu postupa nehumano i zašto ga nadležni u Britaniji tretiraju kao da je terorista ili opasni kriminalac a ne uzbunjivač javnosti i novinar?  Prvo saslušanje pred sudom koje je Asanž imao u novembru prošle godine obavljeno je posredstvom video bima a ne u sudnici. Asanž prema tvrdnji svoje advokatice nije u mogućnosti da pripremi odbranu na adekvatan način jer mu nije dozvoljeno da u zatvoru koristi računar na kome bi mogao nesmetano da radi. Onaj koji mu je dodeljen nije odgovarajući. Asanž se u zatvoru nalazi u potpunoj izolaciji i u samici provodi 23 sata dnevno. Nadležni tvrde da ga ne zlostavljaju na bilo koji način i da njegovo zdravlje u zatvoru nije ugroženo. Zbog čega onda ne dozvoljavaju lekarima spolja da pregledaju Asanža? Zbog čega on boravi u najstrože čuvanom zatvoru u Britaniji u kome su smešteni samo opasni kriminalci iako nije osuđenik?

Sasvim je jasno da je Asanž zatočen u nehumanim i ponižavajućim uslovima da bi se kaznio zbog iznošenja podataka o malverzacijama zapadnog establišmenta u javnost i kako bi se drugi istražavački novinari odvratili da ne čine isto. Nesporno je da je Asanž nevin a naročito aktivnu ulogu u zahtevima za njegovim oslobađanjem bi trebalo da imaju novinari. Prvo, zato što je reč o kolegi koji je uhapšen samo zato što je radio svoj posao a drugo, ono što se desilo Asanžu veoma lako može da se desi i bilo kom drugom novinaru. Shodno tome, autor ovog teksta je ponosni potpisnik novinarske peticije za puštanje Džulijana Asanža na slobodu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend