Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima

U Sjedinjenim Državama novinarima je nedavno zabranjen ulazak u pres-službu Pentagona ukoliko ne potpišu da neće prikupljati informacije, čak ni dokumenta koja nisu označena kao poverljiva, bez prethodnog odobrenja za objavljivanje. Mnogi poznati svetski mediji odbili su ovakve uslove, među njima i Njujork tajms, AP, Vašington post, Rojters, Politiko, Gardijan, pa i konzervativna TV Foks.

Grubo i uvredljivo „on air“ ponašanje za američkog predsednika Donalda Trampa ne prestaje. Prekinuo je intervju usred emisije “Meet the Press” na NBC-u, i odmah zatim omalovažavao i vređao novinarku CNN-a Ketlin Kolins, koju je nazvao „najgorom novinarkom“ koja se „nikad ne smeši“.

U Italiji se pritisak prema novinarima povremeno manifestuje brutalno, kroz direktne pretnje smrću i nasilje, posebno prema novinarima koji istražuju mafiju, korupciju i zloupotrebe moći. U oktobru prošle godine pokušan je napad auto-bombom na poznatog istraživačkog novinara Sigfrida Ranučija. MFRR (Media Freedom Rapid Response) upozorava i na korišćenje špijunskog softvera protiv novinara, političku kontrolu javnog servisa RAI-ja (Radiotelevisione Italiana) i činjenicu da je Italija među evropskim zemljama sa najizraženijim problemom SLAPP tužbi.

U Francuskoj je Le Mond podneo prijavu zbog „ometanja slobode izražavanja, narušavanja privatnosti, pokušaja neovlašćenog ulaska, krađe i oštećenja privatne imovine“ Stefani Orel, istraživačke novinarke ovog lista koja se bavi temom ekologije. Njoj su ukradeni telefon, ranac, a dva puta su pokušali da provale u njen stan.

Takvi incidenti u Francuskoj nisu nepoznati, ali serija krađa i pokušaja provala koja se dovodi u vezu sa istraživačkim radom novinarke predstavlja neuobičajeno ozbiljan oblik zastrašivanja za medijsko okruženje koje se obično smatra znatno bezbednijim za novinare od srpskog. Novinari su i tamo izloženi nasilju policije i demonstranata na protestima, o čemu pišu i Reporteri bez granica.

Politički pritisci, zloupotreba zakona, fizički napadi i neprekidno zastrašivanje dokazuju da se ugrožavanje profesionalnog novinarstva raširilo od autoritarnih sredina do razvijenih demokratija. Reporteri bez granica (RSF) su u maju objavili izveštaj o stanju medijskih sloboda u svetu i ocenili ga kao najgori u poslednjih četvrt veka.

SAD: Tramp kao uzor populistima za obračun sa medijima

„Na više frontova Trampova administracija preduzela je mere koje smanjuju slobodu govora. Napori da se isključe kritički novinari i mediji suprotni su normama koje su se poštovale u skorijoj istoriji“, objašnjava za Cenzolovku američki novinar Endrju Spanaus, koji je istraživao populistički talas u SAD i Evropi.

„Mnoge medijske organizacije u početku su bile zastrašene pritiskom Bele kuće. To se sada dosta promenilo jer one pružaju odlučan otpor. S druge strane, Tramp i njegovi saveznici koriste i regulatornu moć i poslovni svet za uticaj na medijsku scenu.”

Nema sumnje, dodaje, da se Trampov „uspeh u stigmatizaciji medija koristi kao model za druge populiste, čak i kod onih koji dolaze iz drugačijih sredina i imaju različite ciljeve”:

„Zemlje su različite, pa je teško iz SAD preuzeti konkretne napade na medije kao model. Ipak, pristup je nesumnjivo sličan.”

Spanaus, koji živi u Italiji i piše kolumne za Il Messaggero, autor je knjige „Zašto će Tramp pobediti?” objavljene 2016. godine. Tada je predvideo da će jedno od glavnih bojišta američkog predsednika biti odnos prema profesionalnim medijima:

„Tramp nikada nije skrivao prezir prema mejnstrim medijima i nema poštovanja prema institucijama uopšte, pa nije iznenađujuće što u ostvarivanju svojih ciljeva krši utvrđene norme funkcionisanja medija.”

U SAD, dodaje Spanaus, finansijski pritisci, veštačka inteligencija i fragmentacija izvora informacija dodatno otežavaju očuvanje standarda slobodne i odgovorne štampe:

„Pozitivno je što novinari mogu da koriste više kanala da bi stekli pratioce, ali je i dalje neophodno da postoje visokokvalitetne publikacije koje uživaju široko poverenje javnosti. Da bi se održao kredibilitet neophodan za instituciju medija, novinari moraju težiti tome da budu iskreni i pošteni, da ne budu žrtve najgorih tendencija interneta i društvenih mreža, kao i stranačkih političkih podela.”

Italija: Prestanite da izveštavate ili će vaša porodica platiti cenu

Nedavno je Molotovljev koktel upotrebljen za podmetanje požara u kući italijanskog novinara Adrijana Kapelarija u Enegu. On je dugo dobijao preteća pisma.

„Ovo nije izolovani čin zastrašivanja, već je poruka celoj profesiji: ‘Prestanite da izveštavate, ili ćete vi i vaša porodica platiti cenu'“, kaže za Cenzolovku Džošua Evangelista, italijanski novinar specijalizovan za ljudska prava, migracije i sprečavanje genocida, koji objavljuje u listovima kao što su La Stampa, l’Espresso i La Repubblica.

Italija je u poslednjem Svetskom indeksu slobode štampe pala sa 49. na 56. mesto, jer, prema Reporterima bez granica, slobodu medija i dalje ugrožavaju mafijaške organizacije i manje nasilne ekstremističke grupe. Istovremeno, političari napadaju novinare uz pomoć „legge bavaglio” (doslovno „zakon-brnjica“, ili „zakon o ućutkivanju“), koji posebno pogađa izveštače o kriminalu i sa suđenja.

„U Italiji su napadi i pritisci mnogo češći nego što se misli. Od fizičkih napada, onlajn uznemiravanja, pretnji koje dolaze od organizovanog kriminala, političkih pritisaka, kampanja blaćenja, tužbi koje se koriste za zastrašivanje i ekonomskog pritiska na redakcije i frilensere”, pojašnjava Džošua Evangelista.

Među razlozima je, smatra, i to što Italija ima dugu istoriju organizovanog kriminala koji pokušava da ućutka novinare na lokalu, ali je problem danas širi: od političke polarizacije, pravnog zastrašivanja, mešanja u rad javnog servisa, koncentracije vlasništva, preko delegitimizacije novinara i kampanja mržnje na društvenim mrežama do nesigurnih uslova rada.

„Najranjiviji su često istraživački, lokalni novinari i frilenseri, jer istražuju moćnike bez zaštite velike redakcije”, ocenjuje Evangelista:

„Italija je i dalje demokratska zemlja sa pluralističkim medijskim pejzažom. Bilo bi pogrešno mehanički je porediti sa autoritarnim režimima. Ali, situacija se pogoršava i treba je shvatiti ozbiljno.”

Ključni koraci za to da se smanje pritisci i napadi na novinare jesu kažnjavanje napada i pretnji, kao i ozbiljna reforma Zakona o kleveti:

“Političari i javne ličnosti moraju prestati da prikazuju novinare kao neprijatelje. Kritika medija je legitimna, ali delegitimizacija uloge novinarstva je opasna. Nesigurnog novinara je lakše zastrašiti. Redakcije moraju ulagati u bezbednost, pravnu podršku i pristojne uslove rada, posebno za frilensere i dopisnike na lokalu. Naša dužnost je da transparentno i odgovorno ponovo izgradimo poverenje javnosti u novinarstvo.”

Španija: Među retkim evropskim novinarima koji su etički izveštavali o Gazi i Iranu

U Španiji je platforma Mapping Media Freedom u 2026. zabeležila uznemiravanje i zastrašivanje novinara na demonstracijama protiv vlade Pedra Sančeza u Madridu, seksističke komentare i optužbe predsednika fudbalskog kluba Real Madrid Florentina Pereza protiv medija i zabranu fotoreporterima da fotografišu koncert planetarno poznate pevačice Rosalije.

“I ovde se novinarstvo suočava sa ogromnim teškoćama. Novinari često rade u nesigurnim radnim uslovima i sa manjkom resursa, što utiče na kvalitet novinarstva”, kaže za Cenzolovku Irene Savio, novinarka španskog lista El Periodico.

U krizi vrednosti koja trese ceo svet, važno je istaći i da iz Španije dolaze primeri koji imaju veliki ugled u međunarodnoj novinarskoj zajednici. Pre svega zbog etičkog izveštavanja sa ratišta, posebno o Gazi, Libanu, Iranu. Španci su bili među retkim evropskim novinarima koji, kako Savio podvlači, “od početka nazivaju stvari pravim imenom”.