10. avg 2021.

Novinari u strahu ko je sledeći

Alejsa Ivanova se svako jutro budi u strahu da će joj neko pokucati na vrata. „Shvatate da ste možda vi sledeći. Svaki dan kada se probudim, pomislim možda će doći sutra, možda danas“, kaže novinarka koja se predstavlja prezimenom Ivanova, koje i nije njeno pravo prezime, prenosi Gardijan.

Kao novinarka u Belorusiji, njeno izveštavanje o zemlji smatra se pretnjom režimu Aleksandra Lukašenka. Ivanova navodi da je represija sve jača poslednjih nedelja, a svakodnevni su izveštaji da su snage bezbednosti privele još nekoga.

Još prošle godine joj je ukinuta akreditacija, ističe, ali je nastavila sa radom. Mnoge njene kolege, kaže, su pobegle iz zemlje ili su u pritvoru. „Gledam sumnjive automobile ispred svog prozora i ništa ne objavljujem na društvenim mrežama. Život mi je u ovom trenutku vrlo depresivan“, navodi. Dodaje da se ne nazire kraj represiji.

„Razumem da će možda doći po mene, ali želim da ostanem u Belorusiji. Trudim se da učinim sve da poboljšam situaciju“.

Aktivisti za ljudska prava navode da su od jula u celoj Belorusiji „izbrisane“ organizacije civilnog društva i brojne medijske organizacije.

Između 14. i 16. jula zabeleženo je više od 60 pretresa domova i kancelarija beloruskih organizacija za ljudska prava i njihovog osoblja, uključujući Viasnu, Human Constanta, Legal initiative, kao i Beloruski helsinški komitet te, Belorusko udruženje novinara i mnoge druge. Tokom pretresa oduzeta su dokumenta i kompjuterska oprema, mobilni telefoni, laptopovi.

Nekoliko dana ranije u julu vlasti su, takođe, izvršile pretres kuća i prostorija nezavisnih medija i njihovog osoblja i pritvorile nekoliko novinara. Više od 30 medijskih radnika i desetine blogera je u zatvoru.

Do 23. jula Amnesti Internešnel je izvestio da je najmanje 46 organizacija za ljudska prava i druge organizacije civilnog društva u Belorusiji zatvoreno.

„Ovo je mnogo više od puke akcije“, ukazuje Tanja Lokšina iz Hjuman rajts voča. „Na sastanku vlade 22. jula, predsednik Lukašenko je neopozivo opisao potez zatvaranja desetina grupa civilnog društva kao „čistku“ – i to je ono što je, opaka operacija čišćenja velikih razmera čiji je cilj uništavanje kritičkih glasova“, ukazuje ona.

Tokom prošle godine, prema podacima Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH) i Vjasne, beloruske organizacije koja dokumentuje slučajeve torture, privedeno je najmanje 35.000 demonstranata, 4.691 je dokumentovanih krivičnih sudskih predmeta, ukupno je 608 političkih zatvorenika i oko 1.800 prijava mučenja i torture. Stotine aktivista za ljudska prava su progonjeni, a hiljade su morali da napuste zemlju.

Ilija Nuzov, šef kancelarije FIDH -a za Istočnu Evropu i centralnu Aziju, kaže da je vidljivo pogoršanje represije. „Nije to odjednom. Vlasti su se marljivo pripremale za to. To je prirodan napredak pogoršanja stanja ljudskih prava u zemlji“.

Suočeni sa takvim progonom, neke organizacije za ljudska prava, čije je osoblje uspelo da pobegne nastavljaju svoj rad u inostranstvu u susednim zemljama Litvaniji, Poljskoj i Ukrajini.

Viktorija Fedorova, advokatica za ljudska prava i direktorka Pravne inicijative, pobegla je iz Belorusije u martu nakon što je jedan njen kolega priveden i pretresen u svojoj kući. Znala je da će ona biti sledeća. Ona se sada nalazi u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, ali shvata da ni tamo nije bezbedna.

Vitalij Šišov, koji je bio na čelu Beloruske kuće, organizacije koja je pomogla njegovim sunarodnicima da pobegnu, pronađen je prošle nedelje obešen o drvo u jednom kijevskom parku.

„Čak i kada smo pobegli u martu, shvatili smo da Ukrajina nije bezbedna“, rekla je Fedorova. „Znamo da snage bezbednosti iz Belorusije mogu kidnapovati ljude. Otmica aviona kada je let kompanije Rajaner prinudno sleteo u Minsk kako bi vodeći opozicioni aktivista i novinar Roman Protašević bio priveden bio je veoma zastrašujuća jer je režim pokazao potpuno nepoštovanje međunarodnog i nacionalnog prava. Oni će učiniti sve da pritvore disidente“.

U kuću Natalije Sacunkevič, koja radi za Vjasnu, izvršen je pretres u februaru dok je bila na odmoru u Egiptu. Nije se vratila u Belorusiju i sada radi iz inostranstva. Sedam njenih kolega je privedeno. Rekla je da su uslovi u zatvoru sada toliko loši da su slični mučenju. „Nema tuširanja, ne možete ići u šetnju. Spavate na metalnom krevetu bez jastuka“.

U Belorusiji i dalje rade drugi aktivisti, ali u trenutnoj klimi masovnih hapšenja, su uplašeni, dodaje. „Nastavićemo da radimo za sve one ljude kojima je potrebna naša pomoć i za naše kolege koji su u zatvoru“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend