Propaganda presvučena u debatu: Kako je opoziciona stranka u Britaniji dobila svoj TV kanal

Šta se dešava kada regulatorno telo za elektronske medije ne radi dobro svoj posao? Dešava se to da političke stranke polako preuzmu pojedine medije. Čitaocima u Srbiji je lako da prepoznaju ovaj scenario jer ga gledaju svaki božiji dan. Ali sada nešto slično gledamo i mi u Britaniji. Uz jednu veliku razliku – ovde prisustvujemo fenomenu da regulatorno telo kao hipnotisano ćuti i gleda kako jedan informativni TV kanal postaje glasilo jedne opozicione stranke!

Kako sad to? To je tema kojom se trenutno bave i novinari i medijski analitičari. Kako je kablovski kanal GB News postao praktično TV ispostava ekstremno desničarske opozicione stranke Reform Najdžela Faraža? I zašto? Tekst pred vama nudi odgovor na prvo pitanje; odgovor na ono drugo će morati da pričeka.

Britanski medijski sistem karakterišu polarizovana štampa i disciplinovani elektronski mediji. Novine već nekih 200 godina manje ili više otvoreno podržavaju određene ideologije i političke partije, ali je vlast pre 100 godina zaključila da se radiju – i kasnije televiziji – ne može dati ista sloboda jer su njihov domet i uticaj veći.

Kodeks regulatora „biblija“ za sve novinare

Britanija oduvek važi za zemlju sa možda najjačim regulatornim režimom za elektronske medije čiji model su mnogi drugi kopirali. Regulatorno telo za telekomunikacije, u čijoj nadležnosti su i radio i televizija, ima obiman kodeks koji emiterima između ostalog propisuje pravila ponašanja u informativnom programu. Taj kodeks je „biblija“ za sve radio i TV novinare i nešto čemu učimo studente novinarstva od prvog dana.

Već duže vreme mnogi novinari i levo orijentisani građani pitaju se kako smo došli do toga da kanalu GB News prolaze stvari koje su do sada bile nezamislive – da političari vode informativne emisije, da novinari dozvoljavaju gostima da iznose rasističke stavove ili neistine i da vode „nežne“ intervjue sa sebi bliskim političarima, bez teških pitanja.

Do sada su ovakve stvari uočavane i komentarisane povremeno i nesistematično. Sada je magazin The New World (doskoro se zvao The New European) objavio detaljnu istragu velikog broja spornih segmenata na kanalu GB News. Njihov gostujući urednik Alan Rasbridžer – inače bivši urednik levičarskog Gardijana – angažovao je 20 iskusnih novinara da gledaju GB News i ocene da li kanal krši Ofcomov kodeks.

To su novinari koji su radili za velike listove kao što su Times, Observer ili Daily Mail ili TV kanale poput BBC News, ITV News ili Granada TV. Novinari su dobili zadatak da gledaju 15 sati programa na GB News i onda ocene emisije ili priloge od 0 do 5, u zavisnosti od toga koliko su te emisije u skladu sa kodeksom.

Zadatak im je bio da se fokusiraju na obavezu nepristrasnog i tačnog izveštavanja. Zbirna ocena za GB News na kraju ovog projekta je 1,5. Ocenjivači su zaključili da se u izboru i načinu predstavljanja vesti program često poklapa sa politikom stranke Reform, da političari te stranke stalno gostuju u programu i da u izveštavanju dominira desničarski ugao.

Jedan ocenjivač je emisiju koju vodi lično Najdžel Faraž opisao kao „propagandu presvučenu u debatnu emisiju“. Drugi je za emisiju koju vodi član Faražove stranke Met Gudvin rekao da je to „tirada protiv imigracije pojačana istomišljenicima, gde se drugačiji glasovi odmah ućutkuju. Sramno“.

Nikad lider neke stranke nije imao svoju TV emisiju

Reform je inače stranka koja u parlamentu ima svega nekoliko poslanika, ali trenutno najbolje stoji u anketama. Pojedini analitičari čak procenjuju da bi na sledećim izborima mogla doći na vlast.

U britanskoj medijskoj istoriji je nezabeleženo da lider neke političke stranke ima svoju emisiju na televiziji. Faraž je u parlament ušao pre svega godinu i po dana. Za to vreme od honorara na GB Newsu zaradio je fascinantnih 585.000 funti, a procenjuje se da njegova firma poseduje i oko 2 odsto deonica u ovoj TV kući.

GB News je počeo sa radom u leto 2021. sa idejom da ponudi protivtežu onome što mnogi vide kao prejak liberalni uticaj u elektronskim medijima, uključujući tu i BBC. Prvi direktor nove stanice bio je legenda britanskog novinarstva Endrju Nil, koji je brže-bolje otišao razočaran nespretnim i amaterskim startom programa i sa uverenjem da će novi kanal, protivno njegovim idejama, biti britanska verzija američkog Fox Newsa. GB News inače vode ljudi sa ideološke i medijske desnice koji su osetili da u ponudi postoji velika praznina. I taj prostor su u programu brzo počeli da popunjavaju ljudi sa veoma spornim stavovima i shvatanjima novinarstva. Tako je istoričaru Nilu Oliveru prošlo bez posledica da u programu kaže kako su „navodne klimatske promene najskuplja i najštetnija laž svih vremena“ ili da kovid vakcine izazivaju „turbo kancer“, bolest za koju lekari nikada nisu čuli. Ofcom se na ovo nije oglasio, ali je pre osam godina izdao opomenu BBC-ju što se u vodećoj informativno-debatnoj emisiji na radiju voditelj nije suprotstavio gostu koji je iznosio naučno neutemeljene stavove o klimatskim promenama.

Svoju emisiju na GB Newsu imao je i bivši novinar tabloida San (Sun) Den Vuton, koji je na kraju morao da ode zato što se nije suprotstavio mizoginim komentarima svoje koleginice upućene jednoj gošći. Vuton je inače gurao priče kako su kovid karantini svesna „psihološka operacija“ uterivanja straha i kontrole stanovništva.

Osim te galerije likova sa odrešenim rukama da prodaju jeftine teorije zavere, GB News je sve više prostora davao političarima sa desnice da bi (za) sada stigao do sedam poslanika u parlamentu koji imaju svoje debatne emisije na ovom kanalu.

To su sve emisije koje idu po istom receptu – voditelj nekoliko minuta iznosi svoje stavove, uglavnom slične politici Faražove stranke, a onda gosti to diskutuju i nekako se baš uvek svi slože oko svega. Čitaocima kojima se ne gadi da gledaju Informer ovo će sigurno zvučati poznato.

Za Ofcom sve prihvatljivo, a nema ni žalbi

I šta na to kaže britanski Ofcom? Kaže da je sve to prihvatljivo dokle god se dešava u debatnim emisijama, a ne u vestima. To bi donekle bilo prihvatljivo kada bi crtu između ta dva formata bilo tako lako povući. Osim toga, i u debatnim emisijama morate, upravo po Ofcomovom kodeksu, da imate zastupljenost raznovrsnih stavova i tema. Na GB Newsu nema ni jednog ni drugog. Gosti su gotovo svi sa desnice, a dominantna tema je  imigracija i sve što uz nju po desničarskom shvatanju ide – raspad Evrope, kriminal i bacanje para.

Novinari koje je New World angažovao da ocenjuju program GB Newsa su ljudi koji po sopstvenom priznanju taj kanal inače ne gledaju. I tu leži deo odgovora na pitanje kako ovom kanalu prolazi ono što drugima neće. Ofcom može da pokrene istragu o kršenju kodeksa kada sam uoči neke nepravilnosti ili kada od gledalaca dobije prijavu. U kojoj meri Ofcom prati GB News ne znamo, ali upada u oči da na program tog kanala dobija veoma malo prijava. Kako to? Tako što je to kanal koji polarizuje publiku. Gledaju ga samo oni koji su ideološki bliski sa njihovom uređivačkom politikom. A oni nemaju zašto da se žale. S druge strane, protivnici stavova i ideologija koje gura GB News taj program ne gledaju pa se i ne žale; oni o spornim emisijama saznaju uglavnom sa društvenih mreža ili iz novina.

Jedini izuzetak bio je intervju koji je Donald Tramp dao GB Newsu. Taj intervju motivisao je 65.000 ljudi da potpiše peticiju kojom se od Ofcoma traži da kazni GB News. I, pogađate – to se nije desilo.

Gledaocima je između ostalog smetalo što se novinarka GB Newsa Bev Tarner nije suprotstavila Trampu kada je rekao da su klimatske promene „prevara“ i da Kina „ne koristi energiju vetra“. Umesto da mu kaže da to nije tačno, novinarka mu je čestitala na „hrabrosti da izađe pred UN i tamo baci toliko bombi istine. To je bilo zadovoljstvo gledati“.

Ofcom je zaključio da novinarka nije prekršila kodeks jer je ceo intervju bio „u okviru očekivanja gledalaca o sadržaju emisije o aktuelnostima“. Ko razume šta ovo znači, neka javi. U suštini, Ofcom je bio zadovoljan što je tokom noći, u svojim emisijama posle intervjua, GB News imao goste koji su se suprotstavili Trampovim stavovima.

Čitaocu u Srbiji sve ovo će zvučati dosta poznato, osim činjenice da je ovde reč o opozicionoj stranci koja uzima birače kako vladajućim laburistima, tako i do juče vladajućim konzervativcima, koji su sve ovo u suštini omogućili.

Velikom broju građana u Britaniji ovakav pristup kontroli medija nešto je sasvim novo. Ljudi su zatečeni; polarizacija građana samo se produbljuje a posledice po demokratiju i društvo mogu biti pogubne.