02. jun 2021.

Rolan Garos i Naomi Osaka: Teniserka koja nam daje priliku da razgovaramo o mentalnom zdravlju i anksioznosti

Odluka Naomi Osake da se povuče sa Otvorenog prvenstva Francuske, posle kontroverze oko njenog odbijanja da razgovara sa medijima na prestižnom teniskom turniru, izazvala je pometnju u sportskom svetu.

Foto: Kulitat (cc)

Druga teniserka sveta odlučila je da odbije medijske obaveze kako bi, navela je, zaštitila vlastito mentalno zdravlje.

U tvitu koji je prethodio povlačenju sa turnira, 23-godišnja Osaka napisala je da je „pretrpela duge napade depresije“ od osvajanja prve grend slem titule 2018. godine, i da sada „želi da se malo povuče sa terena“.

Ženska teniska asocijacija (VTA) prethodno je kaznila Osaku i zapretila joj isključenjem sa turnira.

Njena odluka da bojkotuje obavezne konferencije za štampu posle mečeva naišla je na različite reakcije i izazvala kritike nekih medija i kolega.

Ali dr Frančeska Kavaljero, viša predavačica iz psihologije sporta i vežbanja na Univerzitetu Anglija Raskin u Velikoj Britaniji, kaže da sportske vlasti nisu izneverile samo japansko-haićansku teniserku.

Ona veruje da negativna reakcija na stav Osake zapravo koči napore da sportisti otvoreno razgovaraju o borbi sa mentalnim zdravljem.

„Više sam iznenađena reakcijama nego postupkom Osake.

„Ona se samo brine o sebi pošto je shvatila da joj nešto ne ide i svi bismo to prihvatili da nije reč o vrhunskoj sportistkinji“, kaže ona za BBC.

„Godinama ljudi pokušavaju da sruše stigmu oko mentalnog zdravlja, a sportisti su bili sjajni u otvaranju pitanja poput depresije i poremećaja u ishrani.

„Ohrabrujemo ih (da javno govore), ali ih onda kritikujemo kada je to u suprotnosti sa višim interesima,“ dodaje Kavaljero.

Uobičajena je zabluda pretpostavka da će sportista, koji nastupa na visokom nivou u određenom sportu, automatski biti sposoban da se izbori sa javnim skeniranjem, ističe stručnjak za sportsku psihologiju.

U tom smislu, bilo bi nepravedno očekivati da će, na primer, svi teniseri na isti način reagovati na pritiske da budu pod lupom medija.

„Ako neko voli da bude sportista i želi da bude najbolji mogući u sportu kojim se bavi, ne znači da im je san da pričaju o tome šta rade kad su im emocije zaista pojačane.“

Anksioznost

Teren protiv prostorije za konferencije za štampu: oba okruženja su veoma različita za sportiste, ističe psihološkinja.

„Zašto bi Naomi Osaka koristila iste veštine koje koristi za igranje protiv Serene Vilijams da bi se suočila sa razgovorom sa novinarima?“, kaže dr Kavaljero.

„Upoređujemo situacije koje dovode do različitih vrsta anksioznosti zbog nastupa“.

Osaka je ranije govorila o borbi sa depresijom posle trenutka kada je stigla do vrha – pobede na US Openu 2018. godine.

Rekla je da pati od društvene anksioznosti i često nosi slušalice na terenu kako bi „otupela“ taj nelagodni osećaj.

Obavezne konferencije za štampu, koje se na teniskim turnirima zakazuju u roku od 30 minuta posle završetka meča, bile su dodatak na muku.

Umesto da se teniseri i teniserke izlažu novčanim kaznama ili čak isključuju sa turnira, o njihovim odlukama da se povuku iz tih medijskih obaveza trebalo bi se baviti na druge načine, kaže psihološkinja.

Direktan kanal navijačima

Ona takođe smatra da bi po sportske vlasti i sportski biznis problem mogao da bude veći ako više sportista počne da sledi Osaku i odluče da prioritet daju društvenim mrežama kao kanalu za prenošenje poruka.

Teniska zvezda je izjavu u celini objavila na Tviter nalogu, otkrivši da joj je često stresno da pokušava da istupi i govori za tradicionalne medije.

„Iako je teniska štampa uvek bila ljubazna prema meni (i želim da se izvinim svim finim novinarima koje sam možda povredila), ne osećam se prirodno kad treba da govorim javno i imam ogromne napade anksioznosti pre nego što razgovaram sa medijima“, napisala je Osaka.

„Poenta je u ovome, zašto bi situacija bila tako stresna za neke sportiste? Svi ​​oni imaju naloge na društvenim mrežama, pa zašto jednostavno ne bi snimili video koji govori o tome kako su se osećali, svojim rečima, i objavili ga kome god oni žele?“, pita dr Kavaljero.

„Pitam se da li je (negativna) reakcija na odluku Osake proistekla samo zato što neki ljudi više neće imati kontrolu.

„Možda je ovo i trenutak da mediji zaista slušaju sportiste, a ne da traže tračeve, emocije i reakcije kad je sve još sveže“.

Naomi Osaka takođe može da pokaže kako bi vrhunski sportisti iz njene generacije mogli da odluče da komuniciraju u budućnosti, smatra sportska psihološkinja – a teniserka je dobila podršku i javnosti i kolega.

„Potrebno je da se oglasi jedna osoba, a zatim će je slediti i druge.

„To je šansa da bude pozitivnih promena, ali ne izgleda baš da su teniske vlasti zaista upravljale situacijom na razuman način.“

„Ona daje svima sjajnu priliku za razmišljanje.

„Svi su sjajni kada treba govoriti o mentalnom zdravlju dok ne dođu do tačke kada to otkrivanje utiče na druge interese.“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend